Izvor: B92, 13.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska kriza pogoršava gojaznost
Ljudi brzo menjaju navike kad se, u ekonomskoj krizi, suoče s visokim cenama hrane. Kad imaju manje para, ljudi kupuju hranu koja manje košta, ali je puna šesćra, soli i masti, zaključili američki naučnici. Kriza ne rešava problem viška kilograma, već ga, naprotiv, pogoršava
Svet ove jeseni doživljava svojevrstan paradoks: cene na robnim berzama stalno padaju, a one u prodavnicama ne prestaju da rastu, što unosi dramatične promene u život običnih ljudi, osobito u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << način ishrane.
Razni ljudi, razne ćudi - neki se zbog toga sekiraju i potpuno izgube apetit. Drugi se, pak, takođe sekiraju, ali sekiraciju "leče" prekomernom ishranom.
Nutricionisti kažu da visoke cene neće naterati naciju na dijetu, već sasvim obrnuto - od visokih cena ljudi će se još više ugojiti.
Suočeni s visokim cenama, ljudi brzo menjaju navike, pa ne samo da kupuju manje, već kupuju hranu koja manje košta - a zna se da je jevtinija hrana puna šećera, soli i masti.
U praksi to izgleda ovako: ako, na primer, poskupe pomorandže, ljudi će kupovati manje pomorandži i preći će na keks, koji je jeftiniji, a više goji.
"Ljudi (danas) jedu jeftinu, nezdravu hranu, koju su mislili da nikada neće jesti", izjavio je "Los Anđeles tajmsu" Adam Drevnovski, direktor Centra za gojaznost u Sijetlu.
Nije slučajno što je visokokalorična hrana poput čipsa, grickalica, umaka, keksa i bombona uglavnom jeftinija od niskokalorične hrane poput voća i povrća - brokolija, asparagusa, breskvi, borovnica...
Prerađenu hranu je jeftinije proizvesti, transportovati i skladištiti. Naučnici ističu da je to delimično zbog politike koju država vodi prema poljoprivredi, a delimično i zbog same vrste namirnica.
Da li će se ljudi hraniti zdravo ili nezdravo, to ne zavisi isključivo od izbora "zdravih" namirnica, već i od debljine kućnog budžeta, objašnjava Drevnovski.
"Masti i slatkiši koštaju manje, mnogo manje od zdrave hrane", navodi on.
Drevnovski je to svoje stanovište potvrdio u studiji, koju je 2004. godine uradio s koleginicom An Baret-Fornel, konsultantom na Univerzitetu u Mičigenu.
Njih dvoje analizirali su 200 proizvoda koji se najčešće prodaju u samoposlugama u Sijetlu i došli do vrlo zanimljivih zaključaka.
Rezultati su pokazali da, što namirnica sadrži više kalorija, to manje košta. Hrana bogata mastima, šećerom i skrobom kupuje se, dakle, za mnogo manje para od namirnica bogatih vitaminima, mineralima i lekovitim vlaknima.
Po cenama iz 2003. godine, potrošači su dnevne kalorijske potrebe mogli da zadovolje za jedan dolar ukoliko su kupovali rafinisanu masnoću, hranu s dodatim šećerom i dodatom masnoćom.
Za uzvrat, čoveku je potrebno daleko više para ako mu je stalo da svoje dnevne potrebe zadovolji svežom ribom, voćem i povrćem.
Šećer iz svežih malina, na primer, košta 100 puta više od klasičnog, rafinisanog šećera.
Zanimljivo je da, kako godine prolaze, razlika u ceni između visokokaloričnih i niskokaloričnih namirnica postaje sve veća.
U studiji, koju su uradili Drevnovski i Pablo Monsivais, analitičar iz Centra za javno zdravlje na Univerzitetu u Vašingtonu, analizirane su cene 372 namirnice od 2004. do 2006. godine.
Za te dve godine, hrana je u proseku poskupela za 7,9 odsto, ali kako? Visokokalorična hrana je pojeftinila za 1,8 odsto, a "zdrava" je poskupela za 19,5 procenata!
Drevnovski strahuje da bi danas situacija mogla biti još gora.
Naučnici su istraživali i ponašanje kupaca u situaciji kada cene niskokalorične hrane rastu, dok cene visokokaloričnih namirnica miruju. Došli su do zaključka da su domaćice prosečne težine kupovale manje namirnica obeju vrsta, dok su one s viškom kilograma i dalje kupovale istu količinu namirnica.
Testirajući, pak, tinejdžere, zapazili su da i oni, kad nemaju dovoljno para, prelaze na visokokaloričnu, jeftiniju hranu.
Američki naučnici su, iz svega toga, zaključili da, kad imaju manje novca, ljudi prelaze na hranu čija je proizvodnja i održavanje jeftinije, ali je po pravilu visokokalorična, što znači da krizna vremena donose još veći problem s viškom kilograma.
Ilijana Rupić, Tanjug.
Kriza pospešuje gojaznost
Izvor: RTS, 12.Nov.2008, 12:37
Ljudi suočeni s ekonomskom krizom i visokim cenama hrane, skloni su da menjaju svoje navike. Kad imaju manje para, ljudi kupuju hranu koja manje košta, ali je puna šećera, soli i masti, zaključili američki naučnici. .Svet doživljava ove jeseni svojevrstan...
