Izvor: Blic, 12.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza pospešuje gojaznost
Ljudi suočeni s ekonomskom krizom i visokim cenama hrane, skloni su da menjaju svoje navike. Kad imaju manje para, ljudi kupuju hranu koja manje košta, ali je puna šećera, soli i masti, zaključili američki naučnici, a prenosi RTS.
Svet doživljava ove jeseni svojevrstan paradoks: cene na robnim berzama stalno padaju, a one u prodavnicama ne prestaju da rastu, što unosi dramatične promene u život običnih ljudi, pogotovo u način ishrane. Neki se zbog toga sekiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i potpuno izgube apetit. Drugi pak, sekiraciju "leče" prekomernom ishranom.
Nutricionisti kažu da visoke cene neće naterati naciju na dijetu, već sasvim obrnuto - od visokih cena će se ljudi još više ugojiti.
Suočeni s viskoim cenama, ljudi brzo menjaju navike, pa kupuju hranu koja manje košta, i koja je puna šećera, soli i masti.
Na primer, ako poskupe pomorandže, ljudi će kupovati manje pomorandži i preći će na keks, koji je jeftiniji, a više goji. Prerađenu hranu je jeftinije proizvesti, transportovati i skladištiti. Naučnici ističu da je to delimično zbog politike koju država vodi prema poljoprivredi, a delimično i zbog same vrste namirnica.
Da li će se ljudi hraniti zdravo ili nezdravo, to ne zavisi isključivo od izbora "zdravih" namirnica, već i od debljine kućnog budžeta, objašnjava Drevnovski, analitičar iz Centra za javno zdravlje na Univerzitetu u Vašingtonu. On navodi da masti i slatkiši koštaju mnogo manje od zdrave hrane.
Hrana bogata mastima, šećerom i skrobom kupuje se za mnogo manje para od namirnica bogatih vitaminima, mineralima i lekovitim vlaknima. Po cenama iz 2003. godine, potrošači su dnevne kalorijske potrebe mogli da zadovolje za jedan dolar ukoliko su kupovali rafinisanu masnoću, hranu s dodatim šećerom i dodatom masnoćom.
Za uzvrat, čoveku je potrebno daleko više para ako mu je stalo da svoje dnevne potrebe zadovolji svežom ribom, voćem i povrćem. Šećer iz svežih malina, na primer, košta 100 puta više od klasičnog, rafinisanog šećera.
Razlika u cenama sve veća
Zanimljivo je da, kako godine prolaze, razlika u ceni između visokokaloričnih i niskokaloričnih namirnica postaje sve veća.
Naučnici su istraživali i ponašanje kupaca u situaciji kada cene niskokalorične hrane rastu, dok cene visokokaloričnih namirnica miruju. Došli su do zaključka da su domaćice prosečne težine kupovale manje namirnica obeju vrsta, dok su one s viškom kilograma i dalje kupovale istu količinu namirnica.
Testirajući, pak, tinejdžere, zapazili su da i oni, kad nemaju dovoljno para, prelaze na visokokaloričnu, jeftiniju hranu.
Američki naučnici su, iz svega toga, zaključili da, kad imaju manje novca, ljudi prelaze na hranu čija je proizvodnja i održavanje jeftinije, ali je po pravilu visokokalorična, što znači da krizna vremena donose još veći problem s viškom kilograma.
