Izvor: B92, 01.Jun.2014, 17:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Eho" Velikog praska ili obična kosmička prašina?

Eksperiment na Južnom polu u kom je trebalo da se zabeleži "eho" Velikog praska, možda nije uspeo.

Nauka: "Spektakularno" otkriće koje ide u prilog Velikom prasku

Da li je najveći dokaz Velikog praska pogrešan?

Nagoveštaj „vremena pre Velikog praska“

Otkriće BICEP2 teleskopa na Antarktiku prošlog marta izazvalo je veliko uzbuđenje u naučnim krugovima, jer su rezultati delovali kao da potvrđuju teoriju o širenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svemira nakon Velikog praska. Tada su prikupljeni signali za koje su naučnici mislili da su gravitacioni talasi iz doba nastanka svemira, a zapravo je najverovatnije reč o galaktičkoj prašini.

Astronomi naime nisu uzeli u obzir prašinu iz Mlečnog puta, koja je dovoljno snažna da izazove slične rezultate, kao što su navodni signali gravitacionih talasa, kažu naučnici koji rade na podacima prikupljenim zahvaljujući Plank svemirskom teleskopu.

Efekat galaktičke prašine nije dovoljno ispitan, zbog čega se javlja sumnja da li su astronomi BICEP2 uopšte detektovali navodne signale gravitacionih talasa, kaže Dejvid Špergel sa Prinston univerziteta, jedan od naučnika koji radi na Plank studiji.

Uroš Seljak, astrofizičar Univerziteta u Kaliforniji i jedan od autora poslednje studije kaže: "Na osnovu onoga što nam je sad poznato, nemamo dokaze postojanje gravitacionih talasa, niti dokaze da oni ne postoje".

Albert Ajnštajn je prvi predvideo postojanje gravitacionih talasa pre više od jednog veka, kada je formulisao teoriju opšte relativnosti. Međutim, niko nije uspeo da ih detektuje, uprkos brojnim eksperimentima.

Cilj BICEP2 istraživanja bio je pronalaženje traga "inflacije" - ideje da je kosmos doživeo eksponencijalni rast u prvom trilionitom delu trilionitog dela sekunde, tj. da je iz nečeg beskrajno malog izrastao u nešto veličine klikera, a zatim nastavio da se širi narednih 14 milijardi godina.

Inflacija je prvi put pomenuta 1980-ih kao objašnjenje za pojedine aspekte Velikog praska koji se nisu najbolje uklapali.

Ona je, međutim, podrazumevala talase gravitacione energije, a ta podrhtavanja u svemirskom tkanju bi neizostavno ostavila neizbrisiv trag u najstarijoj svetlosti na nebu - čuvenom kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju (CMB).

Naučnici projekta BICEP2 tvrdili su da su identifikovali taj signal, ali to drugi stručnjaci već neko vreme opovrgavaju.

Pred njima je sada težak zadatak da dokažu ispravnost svog rada.

Nastavak na B92...