Izvor: B92, 04.Okt.2014, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džins - američka modna ikona broj 1
Zvaničnici grada Rino u Nevadi najavili su da će iduće jeseni organizovati trodnevni festival u čast grada u kome su "rođene" današnje farmerke.
Krojač iz Rina Džejkob Dejvis u svojoj radnji je 1871. sašio prvi par pantalona od teksasa. Dve godine kasnije on i kompanija Livaja Štrausa (Levi Strauš) patentirali su izdržljive pantalone sa nitnama na džepovima koje su bile omiljena odeća rudara, šumara i kauboja koji su tada "krotili" Divlji zapad. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Festival "Blue Genes Jam" će iduće godine od 2. do 4. oktobra pokazati uticaj ovih pantalona na popularnu kulturu uz pomoć koncerata, modnih revija, izložbi i mini filmskog festivala na kome će biti prikazani filmovi koji su za istoriju farmerki bili prekretnica, poput "Buntovnika bez razloga" sa Džejmsom Dinom u glavnoj ulozi.
Takođe, stručnjaci će držati predavanja na temu "džinsologije".
Iako bi pravilno trebalo izgovarati “livajsice”, u srpskom jeziku odomaći se izraz “levisice” pa čak i “leviske”. Više o jezičkim nedoumicama vezanim za imena čuvenih robnih marki možete pročitati OVDE.
Istorija kaže da je bavarski imigrant Livaj Štraus na vrhuncu zlatne groznice 1853. stigao u San Francisko iz Njujorka u pokušaju da proširi svoj porodični biznis.
(Iako bi pravilno trebalo izgovarati “livajsice”, u srpskom jeziku odomaći se izraz “levisice” pa čak i “leviske”. Više o jezičkim nedoumicama vezanim za imena čuvenih robnih marki možete pročitati OVDE.)
Među robom koju je doneo sa Istoka bila su ćebad, metraža i izdržljive radničke pantalone koje je nazivao "džins pantalonama".
Štrausu je 1871. Dejvis ponudio nešto što će uticati ne samo na njihovo bogatstvo već i na način na koji će se Amerikanci, a potom i ceo svet, oblačiti.
Dejvis je od Šrausovog plavog teksasa sašio "tregeruše" i očvrsnuo ih sa nitnama na džepovima i krajevima, nitnama koje je uzeo sa ćebadi koja su se stavljala ispod sedla.
Nevoljan da sam finansira patentiranje svog izuma sa 68 dolara, Dejvis je predložio Štrausu da on plati patentiranje u zamenu za polovinu udela u poslu.
Štrausova kompanija je patent dobila 1873. i uzbro potom otvorena je prva fabrika u San Francisku koja je proizvodila džins.
Originalni dizajn jednostavno nazvan "XX" kasnije je dobio serijski broj 501.
Konkurencija je bila žestoka. Uz njujoršku kompaniju "Sweet Orr" koja je osnovana 1871. i za koju se veruje da je zapravo bila prvi komercijalni proizvođač farmeri, postojale su i brojne regionalne kompanije. Godine 1911. kompanija H.D. Lija iz Kanzasa počela je da pravi svoje farmerke "tregeruše" - "Lee Dungarees".
Uz Vrangler (Wrangler) koji je osnovan 1904. godine, Levisice i Li farmerke "preživele" su Drugi svetski rat i postale "sveto trojstvo džinsa", kaže Džejms Salivan, pisac knjige "Jeans: A Cultural History of an American Icon".
Bez obzira na marku, farmerke su odražavale raspoloženje u zemlji od trenutka kada su se prvi put pojavile.
"Prešli ste put od podvrnutih farmerki pedesetih, do izbledelih i zvoncara šezdesetih i sedamdesetih, do dizajnerskih komada disko doba, vrećastih pantalona hip hop ere i ekskluzivnih "premijum" farmerki koje se prodaju za 300 dolara", rekao je Salivan.
I kao i svi istinski revolucionarni proizvodi, džins je inspirisao u pođednakoj meri obožavanje i prezir.
I dok je Iv Sen Loren jednom prilikom izjavio: "Voleo bih da sam izmislio džins", Džejms Braun je odbijao da primi ljude koji su nosili farmerke, Džordž Buš stariji ih je zabranio u Ovalnoj sobi, uticajni novinar Džordž Vil rekao je da su farmerke "infantilna uniforma nacije".
