Izvor: B92, 01.Dec.2016, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset srpskih naučnika za čistu desetku
Održan u bivšoj zgradi Geozavoda, Festival nauke je 2007. napravio hrabar iskorak u promociji nauke, da bi do svog 10. izdanja, koje se energično, setno, sa velikim dozama nauke i prstohvatom zabave sprema od 15. do 18. decembra na Beogradskom sajmu, postao najveći festival nauke u Jugoistočnoj Evropi.
Posebno, počasno, mesto u priči o osvetljavanju nauke i naučnika u Srbiji tokom ove decenije zauzimaju naučni koordinatori festivala, koji su se iz godine u godinu trudili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da posetioce iznenade novim naučnim izazovima i zaintrigiraju još zanimljivijim eksperimentima, sve vreme boreći se protiv brojnih predrasuda i poteškoća koje su sastavni deo svakodnevice naučnika u Srbiji.
"Sećam se te 2007. kada smo se, kao nekakvi loše kostimirani klovnovi, pojavili na sceni sa idejom da pokažemo kako se komunicira nauka. Sve je bilo novo i sveže, učili smo i osluškivali puls publike", priseća se Zorana Kurbalija Novičić, dobitnica stipendije "Marija Kiri", koja je na postdoktorskim studijama na Upsala univerzitetu.
Novičić, koja svoju naučnu viziju istražuje, razvija i usavršava u Centru za evolucionu biologiju u Švedskoj, primećuje da nauka u Srbiji "postoji, radi i čeka neka bolja vremena".
Sa njom je saglasan i Nemanja Đorđević, jedan od prvih koordinatora festivala, danas direktor Centra za promociju nauke.
"Ma kojim poslom da se bavimo, nauka nas podseća da je moguće odleteti na drugu planetu, da nas sopstvena čula varaju, da su zemljom nekada hodali dinosaurusi i da ne bi bilo Fejsbuka da nema nauke", objasnio je Đorđević, za koga je najveći izazov bio da napravi sadržajniji, pametniji i uspešniji festival od prethodnog.
Sličan "problem" imao je i docent dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se trudio da prenese nešto zbog čega će ljudi doći, ali da "ne zvuči kao žuta štampa".
"Trudili smo se da zadržimo naučnu preciznost, a da je pojednostavimo dovoljno da bude razumljiva, bez toga da postanemo pseudonaučni, da objasnimo kako um funkcioniše, a da ne lažemo da koristimo samo deset posto mozga ili da možemo da čitamo misli", objasnio je Tošković.
Na njegov odgovor nadovezuje se i Milan Popović, student doktorskih studija na Fakultetu za fizičku hemiju i dugogodišnji koordinar, koji iz godine u godinu posetioce Festivala nauke ostavlja bez daha svojim uzbudljivim eksperimentima.
"Neki od njih su tek na festivalu postali svesni da nauka i naučnici postoje u Srbiji", kaže on i opisuje nauku u Srbiji kao jednog prosečnog tinejdžera - "mnogo odličnih ideja, ali bez dovoljno novca da ih realizuje, sa utiskom da je niko ne razume i da nikome do nje nije stalo". "Ipak, na kraju, mogla bi da ima sjajnu budućnost", poručuje Popović.
Na pitanje šta je Festival nauke dobio njenim učešćem 2008. i 2009. godine Marina Radulaški, danas doktorant Departmana primenjene fizike na Stanford Univerzitetu u SAD, odgovara zanimljivom pričom: "Dobio je prazne limenke - u pripremi jednog eksperimenta sam mobilizovala pola grada da nam pomognu da sakupimo nekoliko stotina komada".
Njena koleginica, biolog Marina Gajić veruje da je "decembar lepši zbog Festivala nauke" i ističe da je ta manifestacija omogućila ljudima svih uzrasta da dobiju odgovore na mnoga pitanja, kao i da ih postave, ali i da dobiju tu pokretačku iskru za istraživanjem sveta oko sebe.
Biolog Uroš Savković smatra da je festival tokom godina nesumnjivo doprineo u razvijanju kritičkog načina razmišljanja i omogućio velikom broju ljudi da bolje razumeju i sagledaju svet u kome živimo.
Već tradicionalno na festivalu učestvuje tim Farmaceutskog fakulteta koji predvodi naučni saradnik i koordinator dr Marko Krstić koji kaže da kada ugleda sjaj u očima malog istraživača kome pokazuje eksperiment ili dobije pitanje koje tera na razmišljanje, zna da je uradio nešto veoma veliko i korisno za nauku u Srbiji.
"Festival nauke podiže svest, širi vidike, otvara nova vrata na putu ka novim saznanjima i kao i sama nauka daje krila, ali morate sami naučiti da letite", ističe Krstić.
Upravo ovakav pristup promenio je način na koji đaci doživljavaju nauku u Srbiji, pa se na ovu naučnu priču nadovezuje dr Sonja Krstić, profesorka Visoke škole elektronike i računarstva koja primećuje da je način predstavljanja nauke kroz festival veoma atraktivan za posetioce i samim tim nauka više nije bauk većini đaka, već materijal za igru, što je svima mnogo draže.
Iako smatra da je nauka u našoj zemlji neshvaćena od strane ljudi koji bi trebali da je podrže, doktor veterine Miloš Jovanović sa Biološkog fakulteta smatra da je nauka pronašla saveznika u posetiocima festivala, znatiželjnim i zainteresovanim da nauče nešto novo.
"Duh nauke je napokon ušao u domove srpske porodice i neprocenjivo je videti ljude koji pogledom 'gutaju' svaki pokret i eksperimant naučnika", rekao je Jovanović.
