Izvor: B92, 24.Jun.2022, 22:00
Da li je ruski car Aleksandar I imao ljubavnu aferu s Napoleonovom ženom?
Ruski car Aleksandar (1777.-1825.) imao je dug i problematičan odnos sa svojim glavnim neprijateljem Napoleonom Bonapartom. Napoleon je tražio ruku obe Aleksandrove sestre i naišao na hladno odbijanje. No da li je moguće da su Aleksandar i Napoleonova prva žena Žozefina de Boarne bili u ljubavnoj vezi ili barem zajedno planirali veliku političku igru?
Aleksandar i Žozefina prvi su se put sreli 1808. godine, kada je Aleksandar došao u Erfurt u Tiringiji na sastanak s Napoleonom. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Kongers u Erfurtu" nije doveo ni do kakvih ozbiljnih političkih dogovora, ali je zapamćen po fantastičnim prijemima, odlascima u lov i večernjim pozorišnim predstavama. Tokom ovih manifestacija Aleksandar je upoznao Žozefinu, francusku caricu.
Aleksandar je tada imao 31, a Žozefina 45 godina. Međutim, Napoleonov sobar Luis Konstant Veri prisećao se u svojim memoarima da su u Erfurtu Aleksandar i Žozefina proveli noć zajedno dok je Napoleon spavao u svojoj privatnoj sobi nakon napornog dana. "Nakon prvog intimnog sastanka Aleksandra i Žozefine" – zapisao je Veri – "ruski je car dolazio u caričinu spavaću sobu svakog jutra i oni su dugo razgovarali kao stari poznanici". Šest je godina proteklo do njihovog sledećeg susreta.
Kada su se 1808. godine Aleksandar i Žozefina prvi put sreli u Erfurtu, oboje su verovatno bili prilično potišteni. Nekoliko meseci ranije Aleksandar i carica Elizabeta Aleksejevna izgubili su i drugu ćerku koja nije doživela ni dve godine. Pričalo se takođe da siroto dete nije čak ni bilo careva kći. Naime, Aleksandar i Elizabeta do tada su već zahladili odnose i kružile su glasine o caričinim ljubavnicima.
Aleksandar je, s druge strane, imao "službenu" miljenicu po imenu Marija Nariškina, kao i reputaciju ženskaroša. On je zapravo napustio Erfurt s novom ljubavnicom koju mu je "poklonio" Napoleon. Bila je to Mari-Tereza-Etijeneta Burgoan, francuska glumica kojoj je Napoleon naložio da s carem Aleksandrom ode u Sankt-Peterburg (vratila se u Francusku dve godine kasnije).
S druge strane, do 1808. godine Napoleonu je postalo jasno da mu Žozefina ne može podariti naslednika i oni će se već naredne godine razvesti. Premda se Napoleon oženio Marijom Lujzom, vojvotkinjom od Parme, i s njom dobio sina, Žozefina je zadržala titulu carice Francuske i nije prekinula prijateljstvo i prepisku s Napoleonom.
Kada su se Aleksandar i Žozefina sledeći put sreli, dogodilo se to u sasvim drugačijim okolnostima. Bilo je to u aprilu 1814. godine kada je ruska vojska ulazila u Pariz nakon pobedničke kampanje, nakon što je savladala Napoleona koji je proteran na Elbu. Dinastija Burbonaca 6. aprila formalno je vraćena na presto u Francuskoj. Međutim, Aleksandar I. dozvolio je kralju Luju XVIII. da uđe u Pariz tek nakon što se ovaj pismeno obavezao da će vladati zemljom kao ustavnom monarhijom.
Aleksandar je 16. aprila 1814. godine otišao u dvorac Malmezon u blizini Pariza, gde je živela Žozefina. "Došao bih vam ranije" – našalio se car – "ali me zadržala hrabrost vaših vojnika". Po dolasku Aleksandar je bio šokiran "bednim" uslovima (za bivšu caricu) u kojima je Žozefina živela. Ovoga puta Aleksandar je upoznao Žozefininu 31-godišnju kćer i unuke. Svojim je podanicima naredio da štite i podržavaju Žozefina i njenu porodicu. Međutim, sudeći po skupim poklonima koje su Aleksandar i Žozefina razmenili, njihov je sastanak imao neku dublju svrhu.
Žozefina je Aleksandru poklonila čuvenu dragocenost koju je imala u svojoj kolekciji, kameju Gonzaga, izrezbareni dragulj iz helenističke epohe načinjen od troslojnog indijskog sardoniksa verovatno u trećem veku pre nove ere. Aleksandar je, s druge strane, Žozefini dao istinski carski poklon – ogrlicu s 11 dijamanata.
Nakon toga ruski je car često posećivao Malmezon i provodio vreme u šetnjama i razgovoru s Žozefinom. Pariski politički krugovi smatrali su da je to vrlo sumnjivo. Car Aleksandar, koji se mogao zabavljati u dvorcu, radije je provodio vreme s bivšom caricom, koja je u očima javnosti i dalje bila vezana za Napoleona. Ona je čak želela da prati Napoleona na Elbu, ali joj saveznici to nisu dozvolili.
25. maja Žozefini je iznenada pozlilo i ona je preminula četiri dana kasnije, mesec dana pre svog 51. rođendana. Pričalo se da se prehladila tokom šetnji s Aleksandrom. Navodno je nosila letnje haljine kako bi ga impresionirala, premda tog maja vreme još nije bilo dovoljno toplo.
Postoji, međutim, i druga verzija ove priče. Šarl Moris de Taleran, francuski ministar spoljnih poslova i kasniji premijer, bio je zabrinut zbog Žozefinine komunikacije s Aleksandrom, jer je sumnjao da bi to moglo voditi ka tome da Napoleonov sin, trogodišnji Napoleon II., zameni na prestolu Luja XVIII., pri čemu bi detetova majka Marija Lujza obavljala dužnost regentkinje. Bilo je opšte poznato da Aleksandar I. prezire Luja XVIII. i da ga ne želi na francuskom prestolu. Prirodno je bilo pretpostaviti da Aleksandrove učestale posete dvorcu imaju skriveni cilj. Čak je i Napoleon Aleksandra opisao kao "pravog Vizantijca", aludirajući pritom na neuhvatljivu prirodu ruskog cara.
Bilo je glasina o tome da su Žozefina na neki način otrovali Taleranovi agenti želeći da spreče njenu ulogu kao Aleksandrovog lica od poverenja. Tako da je moguće da se bivša carica nije prehladila tokom šetnji s Aleksandrom, nego da je nešto drugo prouzrokovalo njenu smrt. Posle Žozefinine smrti Aleksandar je otkupio njenu umetničku kolekciju od njene dece.
Dijamante koje je Žozefina dobila od Aleksandra nasledio je njen sin Eugen, vojvoda od Lojhtenberga. Oni su kasnije postali dio Lojhtenberške tijare koju je Faberže izradio za Eugenove potomke. Tijara je i dalje savršeno očuvana.
Kupio ju je 2007. godine američki kolekcionar i danas je izložena u Muzeju prirodnih nauka u Hjustonu. Kameja Gonzaga deo je kolekcije Muzeja Ermitaž u Sankt-Peterburgu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
