Izvor: B92, 26.Avg.2015, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Isus Hrist zaista bio oženjen?
Od kako je profesorka Harvard univerziteta Karen King prvi put objavila da je otkrila drevni papirus koji svedoči da je Isus Hrist imao suprugu, raspravlja se o autentičnosti njenog nalaza.
Sam papirus bilo je vrlo teško analizirati, jer je reč o vrlo malom fragmentu, ali sada LiveScience objavljuje da su stručnjaci Kolumbija univerziteta ipak uspeli da ispitaju mastilo sa starog papira, koji je u međuvremenu dobio naziv “Jevanđelje po Isusovoj ženi”.
Njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << analize pokazuju da dokument nije lažan i da zaista potiče iz drevnih vremena, ali pošto njihov rad još nije objavljen, nisu poznati detalji o papirusu.
Ni King ne otkriva mnogo toga, uprkos tome što je do nedavno bilo sporno čak i to da li je do dokumenta došla legalnim putem. Naime, King je prošle godine objavila da je od anonimnog Nemca koji joj je prodao dokument dobila i ugovor koji je on potpisao sa izvesnim Kansom Urlihom Loukampom o kupovini šest fragmenata koptskih papirusa 1999.
Novinar LiveScience je od tada uspeo da pronađe sedam potpisa Loukampa na pet javno dostupnih i registrovanih dokumenata, što barem nudi mogućnost da se verifikuje njegov potpis i na ovom dokumentu.
Inače, to nije prvi papir koji govori o postojanju izvesne Isusove žene.
U Britanskom muzeju može se naći rukopis na sirijskom jeziku iz 570. godine koji je navodno kopija starijeg dokumenta i koji govori o istoj temi.
Nekoliko fragmenata dokumenta nazvanog Jevanđelje po Mariji sadrži i Berlinski gnostički kodeks, a pronađeni su u Akmimu sa severu Egipta krajem 19. veka. Nekoliko manjih delova kasnije je pronađeno i na drugom mestu, takođe u Egiptu.
U Nag Hamadiju pronađena je i kolekcija gnostičkih dokumenata, među kojima i slika Isusa sa ženom.
Zanimljivo je da je u ranom hrišćanstvu postojalo više sekti koje su verovale da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom.
Međutim, Jevanđelja koja bi mogla da potvrde takve pretpostavke kao versku dogmu nisu odabrana da postanu deo zvaničnog Svetog pisma na Saboru u Nikeji 325. godine, na kom su se crkveni lideri skupili kako bi odlučili koje svete spise da smeste u knjigu koju danas zovemo Biblijom.
