Izvor: B92, 18.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesna lepota sveta molekula
Zašto je šećer sladak, ili kako nam mozak saopštava da nešto miriše a nešto je kiselo, kako se prave molekuli deterdženta rastvorljivi u vodi, šta su boje, a šta pigmenti bez kojih ne bismo živeli „u koloru”, zašto je ljudski organizam ogromna hemijska laboratorija, najzad, zašto je važno nemati strah od hemikalija. Sve ovo, i više od toga, saznaćete na izložbi „Molekuli u tajnama života i u svetu” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Opšte je prihvaćena metafora da se naučnici bave otkrićima i pronalascima, a umetnici kreacijom. Međutim, izložba obrazovno-naučnog karaktera „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas” koju su organizovali SANU, Hemijski fakultet i Srpsko hemijsko društvo otkriva nam drugačiji, kreativan i popularan način da se upoznamo sa savremenim dostignućima u hemiji i njenim primenama, sa posebnim osvrtom na molekule koji imaju široku primenu u svakodnevnom životu, kao što su lekovi, mirisi, hormoni, otrovi, pesticidi... svila, celuloza, sintetika...
Izložba prikazuje razne prirodne molekule, naročito one koji su sastavni delovi živih organizama i predstavljaju njihove funkcije u živim tkivima, i sintetičke molekule koji ulaze u sastave mnogih materijala. Molekuli su predstavljeni slikama njihovih struktura, modelima, kompjuterskim grafikama, a njihove funkcije kompjuterskim animacijama. Sa estetske strane, ovi eksponati, propraćeni zanimljivim tekstom su privlačno i provokativno štivo, pogotovo što se iz njih može zaključiti ne samo struktura i funkcija molekula nego i mehanizam suzbijanja bolesti, na primer, dijabetesa.
Ovu zanimljivu i edukativnu postavku pripremila je ekipa stručnjaka (veoma uputne tekstove u katalogu pisalo je 30 hemičara) na čelu sa Živoradom Ček ovićem, uz podršku sponzora. Uvodnik u katalogu napisao je akademik Ivan Gutman. Autor postavke je Marina Dokmanović, dok je molekulske modele realizovao Nemanja Petrović.
- Mene je izložba koštala tri godine života, državu samo jedan milion dinara (iz Fonda za nauku); njena ukupna cena je 25.000 evra, svi autori su besplatno pisali tekstove u želji da popularišu hemiju kao centralnu prirodnu nauku; plaćen je samo autorski honorar za postavku 3.000 evra - kaže Čeković i dodaje da je za njeno pažljivo razgledanje, čitanje tekstova na zidu i gledanje filmova, na primer, o tome kako rade mišići i zašto bebe donose rode potrebno izdvojiti dva sata.
„Hemija i hemijske veštine nisu od juče. Na nekim ranijim hemijskim dostignućima počiva celokupna naša civilizacija. Ona su do te mere utkana u naš svakodnevni život da ih uopšte ne primećujemo. Osim zlata, u prirodi ne postoji nijedan drugi metal. Sve što je od metala (a nije od zlata) veštački je hemijski proizvod. U prirodi nema ni stakla, hartije... Mnogo toga što se koristi u savremenom građevinarstvu (počev od kreča i cementa) hemijski je proizvod, kao što su i cigla i crep. Zato nije preterano reći da većina stanovništva stanuje u hemijskim zgradama. Pretpostavljam da su posetioci ove izložbe ujutru oprali zube. Osim ako im je četkica bila od kosti ili drveta, a dlačice od konjskog repa, oni su koristili jedno od dostignuća hemije. O tome da je i pasta za zube hemijski proizvod, izlišno je govoriti. Za skeptike još i ovo: čak i ako zanemarimo da se pšenica pre žetve, a pšenična zrna posle žetve, obilno tretira hemikalijama, nema hleba bez sode bikarbone”, čitamo iz predgovora prof. Gutmana.
Profesor Čeković pak objašnjava:
- Jednostavno rečeno, kada gutamo aspirin, gutamo molekule, kada držimo knjigu u ruci, držimo molekule, kada pijemo kafu, osećamo ukus molekula kofeina, kada se divimo bojama orhideja divimo se kombinacijama molekula raznih boja, čak i kad sedimo u fotelji, sedimo na elastičnim slojevima molekula... Zamenom samo jednog atoma u molekulu gorivo se može pretvoriti u otrov, nejestiva materija u jestivu, neprijatan miris zameniti aromatičnim mirisom. Takve male promene samo jednog atoma u molekulu hemiju čine uzbudljivom naukom i predstavljaju čuda hemijskog sveta.
Nažalost, na kraju moramo reći da smo od organizatora saznali da izložba „Molekuli u tajnama života” neće obići Srbiju, jer država za to nema novca, što drugim rečima znači da će veliki trud hemičara i nadasve poučna prezentacija završiti u nekom magacinu. Jedino će video filmovi biti prikazani na Hemijskom fakultetu i u školama. Sramota!
Milena Marjanović
Izvor: Blic.
