Izvor: B92, 13.Jun.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brige Kineza - posao, stan, automobil

Skoro dve decenije posle brutalnog gušenja prodemokratskih studentskih demonstracija na Trgu Tjenanmen u Pekingu, mladi u Kini se danas mnogo više interesuju za neke druge stvari, poput kupovine Aj poda (iPod) ili prvog automobila, nego za političke reforme.

Kineze najviše brine kako da nađu dobro plaćen posao kojim bi sebi mogli da priušte kupovinu nečega što se do nedavno smatralo luksuzom.

Većina današnje mladeži nije se ni rodila 1989. godine kada je prethodna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << generacija studenata, nezadovoljna stanjem u zemlji i političkim slobodama, protestovala zahtevajući promene. Ta pobuna ugušena je u krvi juna 1989. godine.

Današnje generacije, međutim, mnogo više brinu o svom napredovanju, nego o reformskim programima i ekonomskoj politici Kine.

Današnji diplomci, najčešće prvi u porodici sa fakultetskom diplomom, imaju velika očekivanja posle završetka studija, ali uprkos "bumu" kineske privrede, događa se da se ona ne ostvare. Razlog je to što u Kini ima mnogo više diplomaca, nego slobodnih radnih mesta.

Iako kineska ekonomija iz godine u godinu beleži dvocifreni rast, vlasti i dalje ne mogu da obezbede posao rastućem broju diplomaca. Prošlog leta na tržište rada stigao je talas od pet miliona diplomaca, a ove godine će više od 5,6 miliona mladih sa diplomom krenuti u potragu za prvim poslom.

"Postoji izreka, 'Kad završiš fakultet postaješ nezaposlen", kaže Sja Ding koji je diplomirao 2007. godine, ali kako nije uspeo da nađe posao, rešio je da upiše postdiplomske studije.

Jedan od razloga za veliki broj studenata poslednjih godina je i to što je tokom 1950-ih i 1960-tih godina u Kini bio "bejbi bum" - veoma visok prirodni priraštaj. Deca rođena u to vreme sada su odrasli ljudi koji imaju svoje potomstvo.

"Sada je drugi talas, stigla su deca onih iz 'bejbi bum generacije'. Ta deca su sada u dvadesetim godinama života i mnogi su na studijama", kaže za Rojters glavni ekonomista u korporaciji Čajna internešenal kepitol, Ha Điming.

Zbog toga će, tvrdi Điming, Kina sve do 2015. godine imati višak radne snage. Korenite ekonomske reforme koje se sprovode poslednjih 30 godina, otvorile su kineskoj deci mogućnost da se opredeljuju za studije, a ne za poslove u fabrikama gde nije potrebna stručna kvalifikacija.

Ministarstvo obrazovanja pokušava da za veliki broj studenata koji traže posao, omogući da do njega i dođu kroz sajmove zapošljavanja koji se organizuju i preko Interneta.

Starije generacje studenata, međutim, nisu imale takvih teškoća. Sistem je njima garantovao da će, po završetku studija, imati obezbeđen posao.

To je često značilo da će biti poslati u sela, gde postoji upražnjeno mesto i potreba za kadrovima. Samo oni koji su imali dobre veze, uspevali su da se nađu u gradskim sredinama. Ta praksa napuštena je tek krajem 1990-ih godina.

U današnjem mešovitom ekonomskom sistemu Kine, sve veći broj diplomaca znači i sve manju početnu platu, tako da mnoge muči da li će ikada biti u stanju da obezbede sebi dom.

Reforma svojinskog vlasništva sprovedena krajem 1990-ih godina, značajno je podigla cene nekretnina što je omogućilo mnogim Kinezima zaradu od prodaje. S druge strane, rast cena nekretnina učinio je da stan za mladog Kineza postane sve dalji od realnosti.

"Danas je veliki je pritisak na diplomce", kaže zabrinuto Sjiova majka i dodaje da će njen sin morati da nađe posao s platom od najmanje 720 dolara mesečno jer je to minimum koji traže banke za odobravanje stambenog kredita.

"Oni moraju da imaju stan i automobil, inače kako drugačije da se ožene".

Beta.

Nastavak na B92...