Izvor: Politika, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazil za početnike (3/4)
Pozove Bog raba svojega Noe da Silva i reče mu: "Za šest meseci ću učiniti da neprekidno pada kiša 40 dana i noći, sve dok ceo Brazil ne potone u poplavama. Svi loši i grešni će biti uništeni, ali hoću da spasem jedan bračni par pravednika i po jedan par od svih vrsta životinja." I kao što znamo iz Biblije, naredi mu konstrukciju velikog drvenog broda za spas povlašćenih parova. Tačno šest meseci kasnije baci Bog prve munje i gromove iznad grešnog Brazila. Videvši da je došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kraj, Noe da Silva kleknu u svome dvorištu i započe gorko da rida.
I tada, kroz uzvitlale i tamne oblake, začu besan Božiji glas: "Gde je tvoja barka, Noe?!" Isprekidan jecajima, reče Noe, skrušeno: "Oprosti mi, Bože, uradio sam šta sam mogao, ali naiđoh na nepremostive teškoće. Prvo sam morao da dobijem dozvolu za gradnju barke od grada, uz odgovarajuće takse i to je potrajalo tri meseca, bez uspeha. Na kraju su mi tražili prilog za gradonačelnikovu kampanju.
Kako više nisam imao dovoljno novca, tražio sam kredit, ali ga i pored visokih kamata nisam dobio. Na kraju su mi u banci rekli da kredit nije odobren jer posle poplave koju planiraš, ja neću više moći da vraćam preostale rate. Tako prilog nisam dao, ali su mi zato u opštini naplatili kaznu. Onda su mi vatrogasci tražili plan zaštite od požara, a kako ga nisam imao i oni su me kaznili. Zatim je IBAMA (zaštita prirode) zabranila seču potrebnog drveta za brod, zbog moguće poplave u tom delu šume. Ja sam im kazao da se radi o Vašem naređenju, ali su oni onda hteli da znaju da li se moj projekat uklapa u PPA (plan razvoja). Hteo sam da razgovaram sa državnim izvestiocem po tom pitanju, ali su političari u Kongresu već godinu dana bili u svađi baš oko tog mesta.
Tada su u mome dvorištu otkriveni parovi koje sam tamo čuvao, kako u Kama Sutra pozama vežbaju produženje vrste za vreme posle potopa, pa sam i za to morao da platim kaznu. Kada sam najzad rešio da započnem gradnju barke pa šta bude, pojavio se sindikat sa zahtevom da angažujem njihove drvodelje i to na godinu dana. Posle njih se pojavila i Poreska uprava, sa rešenjem o izvršenju kazne za neprijavljenu delatnost. Ni oni nisu uvažili da se radi o Božijem naređenju, jer se kod njih plaća porez i na proviđenje. A onda je Sekretarijat za čovekovu okolinu tražio izveštaj o zoni koja će biti poplavljena. Kada sam im pokazao mapu Brazila, oni su pozvali psihijatrijsku bolnicu!", reče na kraju, plačući, Noe da Silva.
Iznenađen, primetio je da se nebo razvedrava. Upita: "O Bože, izgleda da više nećeš da uništiš Brazil?" I reče Bog: "Ne! Neko to već uveliko radi!", misleći, naravno, na čuvenu brazilsku birokratiju, kojoj ni On ne može ništa. Posle ovog duga iz prošlog nastavka, prelazim konačno na nešto "putopisniji" tekst.
Rio de Žaneiro
Svi znaju za najlepše vizuelne događaje planete, svetski čuveni karneval u Riju, neobuzdan u raskalašnoj seksepilnosti polugolih lepotica, koje u frenetičnom ritmu sambe igraju do zore, okićene perjem i okružene džinovskim figurama u pokretu, kao i za doček Nove Godine na Kopakabani, uz veliki, polusatni vatromet na moru oko najveće jelke na vodi, kome prisustvuje do tri miliona ljudi, načičkanih na pesku i rivi, okolnim brdima i oblakoderima, kao i na velikim, specijalno za tu priliku, ukotvljenim brodovima.
Rio de Žaneiro sa desetak milona stanovnika na širem području grada predstavlja drugi megalopolis Brazila, odmah iza gigantskog Sao Paola. Grad ima privilegovan geografski položaj, sa svojim predivnim, velikim morskim zalivom, dugačkim peščanim plažama, surim planinčinama u pozadini, čudesnom mikroklimom i lokalnom kulturom kojom dominira samba i noćni život, jutarnje surfovanje na talasima Kopakabane i bezbrojni sportovi na pesku, upravo ovde izmišljeni. U gradu preovlađuju dva, oštro odvojena, urbana stila življenja – moderan, arhitektonski savršeno rešen južni deo grada, sa širokim avenijama i modernim soliterima, koji uklapa u sebe i sve ono nalepše od plaža i bogate zabave, a koji predstavlja onu lepu, umivenu stranu lica jednog od najlepših gradova sveta sa epitetom raja na zemlji.
Onu mračnu, ružnu i prljavu stranu tog istog lica čine suburbane favele, nabijene visoko u okolna brda, gde se može doći samo peške, krivudavim uličicama i uskim prolazima između načičkanih, siromašnih kuća, u svim mogućim ćoškastim i spratnim varijantama.
Naravno, južni deo grada je bogat i siguran za život i u njega hrle turisti iz celog sveta jer nudi sve ono što se može videti u filmovima i na svetski čuvenom karnevalu, dok su favele, bez obzira na svu bedu i siromaštvo, tokom svih ovih godina prerasle u zasebne gradske celine i vremenom osposobljene za neku vrstu normalnog života. Sva ta beda, prekomernim, "umivenim" bogatstvom potisnuta u brda, ne bi možda bila tako strašna, da nije bezdušnog nasilja koje vlada zahvaljujući narko-mafiji, a koje je ravno neobjavljenom ratu, u kome se svakodnevno gine od zalutalog metka u školskom dvorištu. Nema reči da se opiše sav jad jednog svetski poznatog velegrada, u kome dečiji život ne vredi ni koliko jedna šarena tabletica ekstazija.
Da bi se grad sagledao kao na dlanu, potreban je pogled odozgo na njegovu neprevaziđenu lepotu, "kao na razglednici", koji je nabolji sa džinovske statue Hrista koja se nalazi na obližnjem, golom planinskom vrhu zvanom Korkovado. Međutim, Hrist koji nadkriljuje i štiti svojim široko raširenim rukama čitav grad i zaliv, kao da ne vidi one tužne i molećive dečije poglede, upućene Njemu iz žablje perspektive, iz mračnih i đubretom zatrpanih, tesnih i opasnih prolaza u lavirintu mnogobrojnih favela.
(Poslednji nastavak "Brazila za početnike" objavljujemo kroz 7 dana)
Mirko Kraguljac, Belo Horizonte, Brazil
[objavljeno: 19.12.2007.]
