Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za drugo dete
"Gospođice, razmišljajte o tome na vreme. Lepše je biti nečija baba, nego samo baba", savetovao je svoje sugrađanke Duško Radović jednog prohladnog novembarskog jutra davne 1980. godine. Te godine iz porodilišta širom centralne Srbije svet je ugledala 81.000 beba. Dve i po decenije kasnije, u našoj zemlji rođeno je svega 72.180 beba, a demografi upozoravaju da babice postaju tehnološki višak, jer se svake godine rodi oko šest hiljada beba manje u odnosu na prethodnu. Svake godine u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbiji "nestane" jedan grad od 35.000 stanovnika, a ako se nastave sadašnji demografski trendovi Srbi će za četvrt veka postati nacionalna manjina u svojoj državi.
Iako su demografska zvona počela da zvone na uzbunu pre skoro polovine veka, Srbija je tek ove godine definisala Strategiju za podsticanje rađanja, a ako ona bude usvojena, roditelji će moći da računaju na dodeljivanje jednokratne novčane pomoći pri rođenju drugog, trećeg i četvrtog deteta, naknadu zarade u punom iznosu za vreme trudničkog bolovanja, besplatne udžbenike za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za svako treće i četvrto dete, obezbeđivanje povoljnih stambenih kredita za bračne parove do 35 godina, uz smanjivanje visine iznosa kreditnog zaduženja s povećanjem broja dece u porodici, razvijanje mreže ustanova za predškolsko vaspitanje, otvaranje predškolskih ustanova u novim naseljima i pri radnim preduzećima...
Zakoni prirode i demografski zakoni ne mogu čitati "između redova" i oni jasno govore da je za prostu reprodukciju nacije potrebno troje dece – jedno za mamu, drugo za tatu, a treće za državu. Međutim, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Bojan Anđelković tvrdi da u ovom trenutku država mora da vodi bitku za drugo dete jer se sve veći broj bračnih parova odlučuje da gaji – jednog naslednika.
"Ova strategija bila je na javnoj raspravi do 15. oktobra i najveći deo kritika bio je upućen na račun PDV-a, odnosno ukidanje poreza na dečju hranu i opremu. Međutim, njeni autori predložili su niz vrlo konkretnih rešenja usmerenih ka povećanju nataliteta i istovremeno vodili računa o ekonomskoj i psihološkoj motivaciji za roditeljstvo, snižavanju ekonomske cene roditeljstva i usklađivanju rada i roditeljstva... Strategijom je predviđeno da se izmene neke odredbe Zakona o radu koje bi omogućile da žena bude zaštićena od samovolje poslodavca – da niko prilikom prijema na posao ne sme da je "preslišava" da li je trudna i kada ima nameru da rodi dete, odnosno da niko ne može da je smeni s njene pozicije dok se ona nalazi na trudničkom ili porodiljskom bolovanju. Takođe je predviđeno da se uvede skraćeno radno vreme za one žene koje se nalaze na porodiljskom odsustvu a žele da rade. Strategijom je predviđena i izgradnja novih obdaništa i usklađivanje radnog vremena vrtića s radnim vremenom roditelja... Rečju, Strategijom je predviđen niz vrlo konkretnih mera, ali one će se realizovati u zavisnosti od toga koliko para bude u republičkom budžetu", zaključuje Bojan Anđelković.
Naš sagovornik dodaje da nijedna zapadna zemlja, osim Francuske koja već šezdeset godina sprovodi aktivnu populacionu politiku, nije imala većih uspeha u borbi s demografskim vetrenjačama i dodaje da, bar kada je o demografskim trendovima reč – Srbija jeste deo Evrope.
Posmatrajući uporedne demografske grafikone mogli bismo doći do istog zaključka koji je doneo naš sagovornik. Naime, ako imamo na umu da na jednu mamu u Italiji dolazi 1,33 dece, u Grčkoj 1,29, u Španiji 1,32, u Nemačkoj 1,37, u Velikoj Britaniji 1,74, u Holandiji 1,73 dece... mogli bismo zaključiti da je i Srbija deo Evrope, jer igra brojki govori da u našoj zemlji na jednu mamu dolazi 1,44 dece.
Međutim, ako bismo parafrazirali Oskara Vajlda koji je tvrdio da je "interpretacija neuporedivo značajnija od činjenica" morali bismo da se složimo s činjenicom da Srbija ne pripada porodici evropskih zemalja koje tako snažno zapljuskuju valovi emancipacije i u kojima žene žrtvuje materinstvo na oltaru karijere, a dilemu imati (uspešan poslovni život) ili biti (mama) rešavaju rađanjem – jednog naslednika. Činjenica je da sve evropske statistike svedoče da je potvrda o maminom fakultetskom obrazovanju obrnuto proporcionalna broju dece u porodici, ali... Naša nacionalna statistika svedoči da u Srbiji postoji milion žena koje su po profesiji – domaćice, a da broj dama s diplomatskim diplomama ne prelazi pet procenata.
Rezultati studije koju je na reprezentativnom uzorku žena tokom prošle godine sprovela Asocijacija za žensku inicijativu i Istraživački centar za rod i etnicitet iz Budimpešte pokazali su da polovina žena u Srbiji nema radnu knjižicu, ali da radi 24 časa dnevno kako bi zadovoljila sve potrebe svoje porodice. Roditeljska uloga srpskog muškarca svodi se na – igranje s decom, držanje vaspitnih lekcija i rešavanje konkretnih dečjih problema. Stereotipe o balkanskom muškarcu (p)održalo je i ovo istraživanje – najveći broj predstavnika jačeg pola koji su učestvovali u ovoj studiji izjavio je da se veoma retko bavi kućnim poslovima, spremanjem hrane i stana i "menadžmentom" domaćinstva. Uz to, samozadovoljno citiraju Čolinu legendarnu rečenicu "ukradenu" iz TV spotova o pivu i nacionalnom avio-prevozniku "Ja tu ništa ne bih menjao". Zbog ovako "angažovanog" odnosa prema porodici najveći broj žena koji je učestvovao u ovoj studiji izjavio je da ne želi da rodi nijedno dete više u odnosu na postojeći broj mališana na spisku stanara.
[objavljeno: ]
