Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez noćnog dežurstva
Za tri godine, koliko je kao ginekolog radila u Bruklinu, dr Ngozi Nvankpa-Kešinro je porodila nekoliko hiljada žena i lečila mnoge bolesti, od infekcija do steriliteta. Ali, ove godine je, posle dodatne obuke, počela da se bavi estetskom medicinom. Sada svojim pacijentima pumpa usne i daje injekcije botoksa i restilana za ublažavanje bora i linija na uglovima usana. "Kad nekoj pacijentkinji očistim akne ili joj uklonim malje sa lica, ona mi je zahvalna kao da sam je porodila", objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Kešinro.
Kako piše "Njujork tajms" u iscrpnom tekstu o novom trendu među američkim lekarima, pre samo nekoliko godina estetskom medicinom prvenstveno su se bavili plastični hirurzi i dermatolozi. Posle medicinskog fakulteta oni bi prošli kroz obuku na kojoj su učili o koži lica i njenoj anatomiji. Međutim, sada ginekolozi, lekari opšte prakse i specijalisti urgentne medicine kao da žele da prodru u biznis baziran na ženskoj lepoti.
Zašto? Kozmetičke usluge su unosne, naplaćuju se još istog dana, jer nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem, i nema hitnih poziva usred noći.
Oftalmolozi ugrađuju silikone
Dermatolozi i plastični hirurzi izrazito se protive ovome insistirajući na tome da je za bavljenje estetskom medicinom potrebna duža obuka. "Njujork tajms" smatra da ovaj spor ima čak i elemente rata, u kome se bore specijalisti nevoljni da ustupe teritoriju na kojoj Amerikanci godišnje potroše procenjenih 12 milijardi dolara.
"Stomatolozi ubrizgavaju botoks, a urolozi uklanjaju vene i bave se transplantacijom kose", primećuje dr Elen Gendler, dermatolog i vanredni profesor na njujorškom univerzitetu.
Posle specijalizacije u oblasti oftalmologije ili anesteziologije, doskora nije bilo uobičajeno da se lekari bave nečim što je daleko od njihove ekspertize, tvrde u američkim udruženjima lekara. To se sada menja. Prema podacima "MedSurge Advances", kompanije iz Dalasa koja obučava lekare u kozmetologiji, u poslednje četiri godine pomogli su stotinama lekara, među njima i ginekolozima i internistima, da počnu da se bave estetskom medicinom. Ima i onih koji u ovoj modi vide i izvesnu opasnost, pogotovo kad oni koji nisu specijalisti krenu da rade zahtevnije zahvate, kao što je ugrađivanje silikona ili liposukcija. Ako se lekar opšte prakse bavi specijalizovanim granama medicine, nesumnjivo postoji opasnost po pacijenta, stav je mnogih plastičnih hirurga. "Sledeće što možemo da očekujemo jeste da kiropraktičari rade liposukciju, a da psihijatri budi glavni hirurzi koji propisuju restilan sa prozakom", zaključio je dr Mark L. Dževel, plastični hirurg. Najmanje se dvoume ginekolozi koji već imaju svoje pacijentkinje, potencijalno zainteresovane za "bjuti" tretmane.
Lakše do zarade
Razlozi su brojni: nema teških slučajeva, dugih radnih nedelja, obimne papirologije i visokih poreza. Dr Kešinro je nameravala da otvori privatnu ginekološku ordinaciju, ali je odustala čim je čula da su godišnji izdaci 160 000 dolara. Umesto toga, prošla je kroz jednonedeljnu obuku, na kojoj je naučila kako se koristi nekoliko vrsta lasera i injekcija, prošla jednodnevni kurs o botoksu i restilanu i tako se našla na polju estetske medicine. Njena koleginica i partner u spa centru dr Kilanko objašnjava da će one sanirati bore mrštilice, ali da znaju svoje limite i kad je potrebno uputiti pacijenta na plastičnog hirurga.
Da li treba verovati dijagnozi lekara koji je prošao samo jednosedmičnu obuku u datoj oblasti? Dermatolozi i plastični hirurzi kažu da ne treba. Skoro se desilo da je jedan pacijent otišao kod onkologa zbog injekcije botoksa. Rezultat – jedna obrva mu je bila skoro dva i po centimetra viša od druge. Međutim, dr Kešinro i dr Kilanko kažu da ne treba praviti bauk od ove grane medicine, jer se ne daju uporediti rizik od komplikacija kod carskog reza i rizik od davanja jedne injekcije restilana.
Dr Elen Gendler se ovome žestoko suprotstavlja: "Misle da to nije operacija na mozgu sve dok ne dođe do problema. Ali, čim negde zaškripi šalju pacijenta dermatologu", zaključuje dr Gendler.
[objavljeno: ]
