Izvor: B92, 08.Apr.2012, 20:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Banke sećanja" sve popularnije u svetu

U novoj digitalnoj eri, poslovne i privatne informacije najčešće se razmenjuju putem interneta ili telefona, a stari, klasični, način usmenog prenošenja priča "sa kolena na koleno" kao da je izgubio značaj koji je nekad imao.

Zato se usmena istorija javila kao najnoviji trend u istorijskoj dokumentaciji u pokušaju da se sačuvaju sećanja ljudi koji su živeli u određenom periodu.

U Italiji je 2007. osnovan neprofitni projekat "Memoro - banka sećanja", u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koga su prikupljeni mnogi video i audio snimci, a toj zemlji se ubrzo priključio i niz drugih širom sveta.

Teme tih sećanja uglavnom su zanemarene u tzv. zvaničnoj istoriji, čime je njihov značaj u digitalnom svetu još veći. Potreba da takve priče budu dostupne postala je imperativ, i iz tog razloga je "Memoro" posvećen iskustvima i životnim pričama ljudi rođenih pre 1950.

Kako piše atinski list Katimerini", u Grčkoj je projekat "Memoro" pokrenut 2011, a ljubitelji istorije pomoću njega mogu da pronađu snimke o mnogim temama, kao što su svakodnevni život pod nacističkom okupacijom u prvoj polovini 1940-tih i imigracije iz 1950-ih.

Mnogi tonski i video snimci opisuju događaje iz Drugog svetskog rata (1939-1945) koji su oblikovali istoriju Grčke i njenog naroda, čime je kreirana arhiva za buduće generacije.

Grčku "Banku sećanja", koja je deo međunarodne neprofitne inicijative "Svetski projekat sećanja", formirala je Italijanka Marina Sarli, koji živi u Grčkoj i sebe smatra lokalnim stanovnikom.

"Kada sam prvi put naišla na italijanski sajt ''Memoro'', gledala sam snimke nedelju dana", izjavila je Sarli za "Katimerini", a kada je nedugo zatim njena baka preminula, poželela je da pokrene sličan projekat u Grčkoj.

"Pomislila sam kako moja ćerka, koja je tada bila rođena, nikada neće čuti priče koje je meni pričala baka, priče koje su istinske životne lekcije", navela je Sarli.

Sarli i njeni saradnici počeli su poduhvat intervjuisanjem i snimanjem rođaka, prijatelja i poznanika širom Grčke, koji su rođeni pre 1950, a zatim su snimke objavljivali na internet stranici.

Kako je popularnost sajta počela da raste, počele su da pristižu mnogobrojne priče i izjave. Sarli navodi da su ona i njeni prijatelji dosad prikupili oko 70 snimaka, koji su trenutno u procesu obrade.

Kao i "Svetski projekat sećanja", "Grčka banka sećanja" trenutno se fokusira na snimke i dokumente koji sadrže detalje o žrtvama Holokausta i nacističkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.

Nastavak na B92...