Izvor: Kurir, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BORBA ZA ŽIVOT!
U Ojkovici kod Nove Varoši desetoro dece Dimitrijevića raste u nemaštini. Roditelji imaju novca jedino za brašno
UŽICE - Iako u kući u brdima Ojkovice iznad Zlatarskog jezera oskudevaju ama baš u svemu, a i sa susednog brda vidi se da su puka sirotinja, Mlađen (48) i Dragica (40) Dimitrijević najbogatiji su ljudi u Srbiji! Iz njihove kuće u školu „Vuk Karadžić“ u susednom Jasenovu, u kojoj je ukupno 37 đaka, svakog jutra krene šestoro lepe i zdrave dece. Brat >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i sestra malih đaka Dimitrijevića - Predrag (21) i Jovanka (20) završili su zanate, Božidarka je drugi razred Tehničke škole u Užicu, a mali Novica, rođen za srpsku Novu godinu u prijepoljskoj bolnici, deseta je prinova u kući u brdima ispod Murtenice.
Ledeni severac s vrha Murtenice duva pravo u kuhinjicu stare kuće, kroz vrata koja su oblepljena selotejpom i iskrpljena kartonom. Udara u krevetac u kome, povijen, spava mali Novica. I kad se vrata zatvore, priča je ista - studen se provlači kroz rupe između vrata i praga, pa je u kuhinjici hladno iako je šporet, naložen šljivovim cepanicama, po ceo dan usijan. U loncu na šporetu otkuvava se veš, kuhinjica je puna pare, levo je sto, iza njega klupa, na drugoj strani krevet i vitrina, stari televizor, i to je sve što Dimitrijevići imaju.
Pored kuhinje su dve sobice, još jedna u potkrovlju, sirotinjski nameštene, u kojima spava dvanaestoro Dimitrijevića. Kad dođe vreme ručku ili večeri, Dimitrijevići obeduju na dve sofre, prvo mlađi, onda stariji sedaju za ono što na stolu ostane.
- Potrošimo mesečno pet džačića od po 25 kila brašna. Kad smo svi kod kuće, džačić potraje jednu sedmicu. Kad starija deca leti odu u berbu malina u Požegu i Arilje, ili kad odu u nadnicu, da komšijama pomognu u poljskim radovima, pa u komšiluku ručaju, džačić nam potraje i desetak dana. Posejemo krompira i pasulja, u jesen kupimo kupusa, i to je sve. Imamo i kravicu, namuzem dva litra mleka dnevno, ali to jedva stigne za Novicu i mlađu decu - kaže majka Dragica, opisujući kako prehranjuje brojnu porodicu visoko u brdima gde je prodavnica daleko, a i da je bliže, Dimitrijevićima retko kad koji dinar preostane da kupe nešto više od brašna.
Život Dimitrijevića u planini, daleko od grada, bolnice, prodavnice i škole, svakodnevna je borba za opstanak. Primaju dečji dodatak, pomaže im i rodbina, leti beru pečurke, maline, idu u nadnicu. Pomaže im Centar za socijalni rad iz Nove Varoši. [ antrfile ]
MALENA KOLONA
Iz kuće Dimitrijevića, sa brda kojeg nijedan vetar ne promašuje, svakog jutra u devet kilometara udaljenu školu u Jasenovu kreće malena kolona. Kad je sneg dubok, stariji idu napred, da prave prtinu, mlađi za njima, sve jedan drugom do uveta. Snežana, Bojana, Vesna i Darko su peti, šesti, sedmi i osmi razred, Borivoje je prvak, Slavica drugi razred. Kad najmlađima torba sa knjigama i priborom oteža na ramenima, pomognu im stariji...
SRBIJA NE CENI DECU!
Onima koji mu ponekad prebace - šta mu je trebalo toliko dece, Mlađen odgovori sasvim prosto:
- Pa, i moji đed Stojan i otac Borivoje imali su po dvanaestoro dece a živeli su u teža vremena nego ja danas. Mom đedu kumovao je kralj Aleksandar Karađorđević, jer je Srbija tada cenila porodice sa više dece... Nije bilo kao ovo sad!
