Izvor: B92, 20.Avg.2016, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
6 fascinantnih prizora koji prikazuju razornu moć univerzuma FOTO
Fotografije koje je načinio rendgenski teleskop u Nasinoj opservatoriji Čandra prikazuju posledice nekih od najekstremnijih događaja u univerzumu.
Na fotografiji su prikazani zvezdani ostaci, nazvani Kasiopeja A. Reč je o posledici eksplozije masivne zvezde koja se dogodila pre 300 godina. Eksplozija je bila toliko blještava da se, kada se raširila univerzumom, pojavila na Zemljinom nebu, udaljenom oko 11.000 svetlosnih godina.
Upoznajte Strelca A, supermasivnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << crnu rupu koja se nalazi u centru naše galaksije, udaljenu 26,000 svetlosnih godina. Prema naučnim proračunima, ona teži 4 miliona puta više od Sunca, a dovoljno je zbijena da može da se smesti u okvir od 149.6 miliona kilometara – onoliko koliko iznosi razdaljina između Zemlje i Sunca.
Ova kosmička duga se pojavila oko dvostrukog zvezdanog sistema Circinus X-1, za koji je ustanovljeno da je udaljen 30.700 svetlosnih godina od Zemlje. Reč je o dvojnom zvezdanom sistemu, koji se sastoji od neutronske zvezde i masivne zvezde koje kruže jedna oko druge.
Svetlosni prsten, čiji je nastanak prouzrokovao intenzivan blesak neutronske zvezde, pružio je naučnicima retku priliku da ustanove koliko je ova zvezda udaljena od Zemlje. Svetlost i zračenje koje zvezda emituje tokom eksplozije dospevaju do naše planete, a prati ih svetlost koja se odbija o samu zvezdanu prašinu nakon završne eksplozije. Ona do Zemlje stiže sa kašnjenjem od mesec dana do tri meseca.
Kentauri A je peta najsvetlija galaksija na nebu. U njenom središtu nalazi se supermasicna crna rupa sa masom 55 miliona puta većom od Sunčeve. Eksplozije rendgenskih i radio talasa iz nje putuju svemirom brzinom gotovo jednakom polovini brzine svetlosti. Neki od ovih mlazeva prelaze put od nekoliko miliona svetlosnih godina.
Rak maglina nastala je eksplozijom supernove koja se mogla videti sa Zemlje 1054. godine. U njenom središtu nalazi se pulsar, rotirajuća neutronska zvezda koja se obrće izuzetno velikom brzinom. Najbržim pulsarima za jedan je okret potrebno tek oko 3 ms. Milisekundnim pulsarima se nazivaju oni koji rotiraju brže od 100 puta u sekundi. PSR J1740-5340 se okrene čak 274 puta u sekundi.
Pulsari u pravcu ose svog magnetnog polja ispuštaju jako elektromagnetno zračenje, najčešće u obliku radio-talasa, mada zračenje može biti uočljivo i u drugim delovima spektra. Usled rotacije i uskog snopa radio-talasa ponaša se kao svemirski svetionik. Oluja visokoenergetskih čestica koju emituje može da proizvede količinu energije jednaku onoj koliko bi proizvelo 100.000 Sunaca.
Na fotografiji se nalaze ostaci supernove Tiho (SN 1572), nazvane po danskom astronomu Tihou Braheu. Kada je eksplodirala 1572. godine, zvezda je bila toliko svetla da se sa Zemlje mogla videti po dnevnom svetlu. Četiri stotine pedeset godina nasnije, eksplozija se i dalje širi – brzinom od oko 19.3 miliona kilometara na čas.
.
