Izvor: Vostok.rs, 03.Jul.2025, 13:41
Opasna igra Bratislava Gašića
Stvarni ili fiktivni razlozi koji su naveli prvog čoveka srpske službe da izruči u krilo zapadnih struktura dokumenta od delikatnog nacionalnog značaja, teško je nazreti, ali, sama činjenica da se jedan od najvećih obaveštajnih skandala u skorijoj političkoj istoriji Srbije desio u jeku žestokog obračuna blokadera sa državnim institucijama- više je nego rečit.
April je 2023. Priča ide ovako...
ZAKLETI NA NEUTRALNOST
Klasifikovana dokumenta Pentagona koja su se pojavila na platformi Discord šokirala su srpsku javnost težinom prekršaja koji je, prema dostupnim informacijama, počinio sam vrh države, navodno dajući tajni pristanak da formalno neutralna zemlja isporuči oružje Ukrajini. Iako su zvaničnici u Beogradu negirali bilo kakvu umešanost u skandal, dokumenta su potvrdila dugogodišnje sumnje koje postoje još od početka Specijalne vojne operacije (SVO): da Beograd ne samo da poseduje značajne „vojne kapacitete“, već ima i „političku volju“ da izvrši takve isporuke.
Moskva je ćutala. Spekulacije o mogućim političkim posledicama prekinula je Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR), koja je direktno optužila Srbiju za šverc oružja u Ukrajinu preko posredničkih država — Češke, Poljske, Bugarske i više afričkih klijenata. Ton Kremlja nije nagoveštavao brzo „opraštanje“.
Interesantno, saopštenje ruske službe usledilo je tek nekoliko dana nakon odlaska srpskog predsednika Aleksandra Vučića u Moskvu, gde je na vojnoj paradi, na Crvenom trgu, uprkos brojnim pritiscima Zapada, stao u red sa ostalim konzervativnim liderima Ervope.
Nakon ruske optužbe, i predsednik Aleksandar Vučić i premijer Đuro Macut najavili su „privremenu obustavu izvoza oružja“, pravdajući taj potez „pritiscima sa više strana“. Tako se Srbija — zemlja zakleta na vojnu neutralnost — našla u centru vojne logistike i na jednoj strani fronta. Skandal ozbiljnih razmera pokreće ključna pitanja: Ko donosi odluke u srpskom bezbednosnom sektoru? Kada i s kojim motivima? I ko je predao poverljive informacije — i u koju svrhu? U lavirintu moći, jedno ime se izdvaja: Bratislav Gašić.
ARHITEKTA TIŠINE
U javnosti Bratislav Gašić se ne percepira kao figura iz senke, već politički činovnik čija karijera je obeležena nizom lokalnih afera. Međutim, unutar samog stranačkog i bezbednosnog sistema, koji je uključivao vojsku, bezbednosnu službu i policiju - on slovi za arhitektu tišine. Prelazeći put od ministra odbrane (2014–2016), preko direktora Bezbednosno-informativne agencije (2017–2022), do ministra unutrašnjih poslova (2022–2024), a zatim opet ministra odbrane, Bratislavu Gašiću je pošlo za rukom da akumulira apsolutnu institucionalnu moć svih bezbednosnih institucija Srbije.
Tokom svog mandata na čelu BIA, agencija je dobila ovlašćenja koja su, prema mišljenju brojnih pravnika i analitičara, transformisala u stranačku obaveštajnu službu. Pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala, razvijen je paralelni sistem uticaja, obdaren prekomernim ovlašćenjima — uključujući diskreciono pravo za obračun sa političkim protivnicima, medijima, pa čak i koalicionim partnerima.
Dostupnost poverljivim podacima otvorila je novu mogućnost- izbor da odluči koji bi podaci mogli procureti – i u čiju korist.
AMERIČKO PRIZNANjE AUTENTIČNOSTI DOKUMENATA
Procurela dokumenta na Discord-u objavio je pripadnik američke Nacionalne garde Džek Tešeira. On je fotografisao osetljive vojne izveštaje tokom februara i marta 2023. godine, a zatim ih podelio unutar privatnog Discord servera posvećenog video igrici, gde su članovi diskutovali o oružju i geopolitici. Ubrzo nakon toga, dokumenti su se pojavili u javnosti, što je dovelo do hapšenja Tešeire i podizanja optužnica za više kršenja Zakona o špijunaži.
Dokumenti sadrže analizu situacije na ukrajinskom frontu, uključujući gubitke, logističke deficite, ali i obaveštajne procene koje Srbiju tretiraju kao potencijalnog snabdevača ukrajinske strane. Iako američke vlasti nisu potvrdile autentičnost svih dokumenata, delovi koji su se odnosili na Srbiju izazvali su diplomatske i političke posledice.
Američki zvaničnici su pod pritiskom novinara potvrdili da „neki delovi dokumenata imaju visok nivo kredibiliteta“, te da je istraga u toku.
PARALELNI KONTAKT-GARANCIJA PREŽIVLjAVANjA
Iako se ime Bratislava Gašića ne pominje u procurelim dokumentima, činjenica da je u to vreme obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova upućuje na interesantne zaključke. Kao ministar unutrašnjih poslova, Gašić je imao pristup svim bezbednosnim i logističkim podacima, ali osetljivi podaci su mogli da nađu izlaz iz kamene tvrđave na Banjici i u vreme njegovog rukovođenja Bezbednosno-informativnom agencijom.
Prema izvorima bliskim diplomatskim krugovima u Beogradu, kontakt između Gašića i američkih obaveštajnih struktura nije bio novijeg datuma. Šumovi u zvaničnoj komunikaciji 2023.- nisu isključivali nezvanične kanale kojim su neke informacije dospevale do Amerikanaca. Paralelni kanali, prema izvoru iz obaveštajnog sektora, bili su i neka vrsta „osiguranja“ – lična garancija preživljavanja u momentu kada je politički pritisak u Srbiji bio najveći. Posebno interesantnim čine se njegovi tajni susreti sa američkim zvaničnicima, datirani znatno ranije.
HRONOLOGIJA: KONTAKTI GAŠIĆA I AMERIČKE OBAVEŠTAJNE STRUKTURE
Kontakti između srpskih funkcionera i stranih agencija nisu ništa novo, ali malo ko je tako smelo radio na „nezvaničnoj diplomatiji“ poput Bratislava Gašića.
Kao ministar odbrane 2015. godine, Gašić se pojavio na NATO simpozijumu u Briselu. Iako nije bilo zvaničnih sastanaka, njegovo prisustvo u neposrednoj blizini američke delegacije otvorilo je vrata za prve kontakte. Diplomatski izvori ovo opisuju kao „tihi pristup“, koji podrazumeva sastanke bez beleški, protokola ili potpisa.
U vreme dok je bio direktor BIA, 2019, dolazi do tajnog sastanka u rezidenciji američkog vojnog atašea u Beogradu kojem prisustvuju i predstavnici CIA i DIA. Izvor iz diplomatskog kruga opisuje ovaj susret kao "prvi značajni operativni kontakt", posle koga je usledila nagla promena odnosa bezbednosne strukture sa američkom stranom.
U periodu od 2021 do 2022. – više puta je viđen u blizini ambasade SAD. Izvori iz službi tvrde da je reč o „sastancima iz senke“ – gde se ne razmenjuju dokumenta, već potvrđuju političke namere. U tom periodu, SAD počinju otvoreniju komunikaciju s delom MUP-a, ali bez jasnih kanala.
SASTANAK U KASARNI «KARAĐORĐEVO SRCE»
Kao ministar unutrašnjih poslova 2023. godine, neposredno pre curenja dokumenata iz Pentagona, Gašić je po prvi put doveden u vezu sa „aktivnim taktičkim kanalom“. Nijedan sastanak nije evidentiran u zvaničnim zapisima. Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova naveli su da se radilo o „paralelnoj komunikaciji“ — van institucionalnih protokola. Po svemu sudeći, to znači da je podaci su predati direktno — kao lični osigurač u trenutku velikog političkog rizika.
Kao ministar odbrane, Bratilav Gašić 2. juna 2025. prima američkog diplomatskog predstavnika Aleksandra Titoloa u kasarni „Karađorđevo srce“. Zvanično: razgovori o „vojnoj saradnji u oblasti obrazovanja i tehnologije“. Nezvanično: potvrda da su odnosi sa SAD dublji nego što javnost veruje. Iako Vučić ponavlja tezu o „vojnoj neutralnosti“, obim i kontekst saradnje ukazuju da se ne radi o principu – već o politici uslovljenoj trenutnim interesima.
PENTAGON DOKUMENTI: POVLAČENjE „ZELENE LINIJE“
U aprilu 2023. godine, procurio je paket od preko 100 klasifikovanih dokumenata Pentagona. Među njima — tabela koja procenjuje podršku Ukrajini od strane trećih zemalja. Srbija se pojavljuje na spisku — u koloni označenoj kao: „obezbedila ili se obavezala da obezbedi smrtonosnu pomoć“.
Dokument je označen kao "SECRET / NOFORN" što znači da se ne deli ni sa savezničkim zemljama. Ipak, procureo je. Pored Nemačke, Poljske i Slovačke, nalazi se i Srbija, država koja, zvanično, ne prodaje oružje ni Kijevu ni Moskvi.
Ubrzo nakon toga, predsednik Aleksandar Vučić održao je konferenciju za medije, tvrdeći da „Srbija nije prodavala oružje Ukrajini i ne namerava to da čini“. Ali upravo dokument na koji se javnost poziva sugeriše suprotno: Srbija možda nije isporučivala direktno, ali je imala „sposobnost i političku volju“ — ključne fraze u obaveštajnoj terminologiji koje označavaju „zeleno svetlo bez traga“.
MALA NEPAŽNjA ILI..?
Rusija nije reagovala odmah. Iako je, prema sopstvenom priznanju, imala podatke „dugo pre nego što su procureli u zapadne medije“, odlučila je da se oglasi tek u maju 2025, pre nego što će predsednik Vučić najaviti potpunu obustavu izvoza oružja i pojačanu kontrolu.
Prema izveštaju agencije Reuters, Srbija se zvanično obavezala da „istraži navode u saradnji sa ruskim partnerima“. Iako je to formulisano kao diplomatski gest, u stvarnosti je predstavljalo priznanje — ne krivice, već stvarnosti.
Uprkos tvrdnjama o neutralnosti, Srbija je u tom periodu bila jedna od vodećih evropskih izvoznika municije. Namenska industrija je motor srpske privrede i zapošljava preko 24.000 ljudi. Odustajanje od izvoza bilo bi ekonomski samoubilački akt. Balans između retorike i realnosti postao je održiv samo ako se dokumenta distribuiraju pažljivo, tačno onoliko koliko je potrebno da se stvori percepcija saradnje, ali bez prekida lanaca.
AFERA „JOVANjICA“ – PRVI TEST APSOLUTNE KONTROLE
Afera „Jovanjica“ potresla je Srbiju i Balkan 2019. godine. Plantaža industrijske marihuane, registrovana kao organsko poljoprivredno gazdinstvo, bila je deo mreže koja je uključivala funkcionere policije, vojske i MUP-a. Policija je preduzela akciju, BIA - nije.
Na čelu Službe u tom momentu nalazio se Bratislav Gašić. Pod njegovim rukovodstvom, služba ne samo da nije pokrenula internu istragu, nego su policajci koji su učestvovali u hapšenju bili smenjeni ili raspoređeni na niže pozicije. Umesto da se istraga proširi, počela je da se gasi.
Ovaj potez je, prema mišljenju bezbednosnih analitičara, bio prvi veliki test potpune kontrole. Ako služba može da zaustavi istragu u kojoj su indicije očigledne, onda ne postoji prepreka ni za jedan oblik „zataškavanja».
RUSKA STRATEGIJA ĆUTANjA – SIMBOLIKA ILI GEOPOLITIKA?
Zašto je Rusija čekala dve godine? Zašto nije odmah reagovala na dokumenata Pentagona? Iako odgovor možda deluje čisto politički, Moskva čuva karte sve do momenta dok ne biva ugrožena. U momentu kada je javnost stekla utisak da je nakon odlaska u Moskvu srpski predsednik konačno shvatio da ne može sedeti na dve stolice i kada su pritisci zapada kroz blokade koje potresaju Srbiju dostigle vrhunac, ruska spoljnja služba objavljuje da je Srbija „prekršila poverenje i snadbelava protivnika“ .
Rusija ne koristi ovaj rečnik olako. „Prekršeno poverenje“ znači: znamo šta ste radili. Ali ne kažemo sve – za sada. Istovremeno, Srbija kreće u „istragu sa Rusima i trećim stranama“, što znači – prihvata optužbu, ali pod uslovom da ne postoji javna eskalacija.
To je diplomatija imperije: pokaži mišiće, ali ne udaraj. Još.
EFEKAT NA UNUTRAŠNjI SISTEM
Nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a zatim i nakon svega tri dana u Dubonu, mestu pored Beograda, Srbija zapada u ozbiljnu društvenu krizu. Zahtevi za ostavke, smene, politička odgovornost - sve je na stolu.
Uprkos tome što je u tom trenutku bio ministar unutrašnjih poslova, odgovoran za rad policije i bezbednosnih procedura, ime Bratislava Gašića se skoro i ne pominje u medijima. KRIK, BIRN i druge istraživačke redakcije izostavljaju njegov slučaj. Nijedna od objavljenih analiza ne postavlja pitanje njegove odgovornosti.
Prema tvrdnjama nevladinih organizacija, u pitanju je „nameran medijski vakuum“, kao oblik sistemske zaštite.
Dok se Srbija suočava sa unutrašnjim potresima, mediji koji se predstavljaju kao nezavisni istraživački, poput KRIK-a, BIRN-a i Insajdera, nisu ni jednom u periodu od 2022. do 2025. objavili analizu fokusiranu na ulogu Bratislava Gašića u bezbednosnom aparatu. Nijedna dubinska reportaža. Nijedna tematska emisija. Uprkos činjenici da je bio na funkcijama koje podrazumevaju direktnu odgovornost za namensku industriju, MUP, BIA i kontakte sa stranim obaveštajnim strukturama, u medijskom smislu on postaje „nevidljiv“.
U MILOSTI KRIK-A, BIRN-A, NED-A
U septembru 2024, neposredno pre pada nadstrešnice, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Kraljevo-Raška, stradale je petočlana porodica kada je na njih nalatelo vojno vozilo marke „PASARS“ kojim je upravljao vojnik pod dejstvom alkohola. U momentu nesreće, vojnik, koji je osuđen na 12 godina zatvora, imao je 0,2 promila alkohola u krvi. Iako je u nesreći stradalo troje maloletne dece, i čitav slučaj odjeknuo u javnosti, niko od pomenutih medija nijednom nije zatražio smenu Bratislava Gašića kao ministra vojske Srbije. Šta više, nesreća je posle sedam dana pala u zaborav.
Fokus javnosti usmeren je na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde su u međuvremenu, nakon više meseci blokada cele Srbije, kao ključni zahtev formulisani – vanredni izbori.
Tu nedodirljivost nisu stvorili Gašićevi savetnici- nju je održavala finansijska struktura srpskih „nezavisnih medija“. Kako?
Istraživanje OCCRP iz 2023. pokazalo je da se preko 80% godišnjeg budžeta KRIK-a finansira iz grantova američkog "National Endowment for Democracy" (NED), "Open Society Foundations", USAID i nekoliko evropskih donatora. BIRN, s druge strane, dobija podršku od Evropske komisije, Ministarstva spoljnih poslova Norveške, i NED-a. Te organizacije imaju specifične prioritete: transparentnost vlasti, korupcija u javnim nabavkama, politička zloupotreba sudstva. Ali ne i – tajne veze sa zapadnim obaveštajcima.
NEKE TEME NE TREBA GURATI
Bratislav Gašić, kao funkcioner sa posvedočenim kontaktima u NATO i američkoj ambasadi, kao čovek čiji su potezi potpuno usklađeni sa interesima Zapada, nije bio u njihovom fokusu. On nije bio protivnik sistema, on je, po mnogima, bio resurs sistema.
Jedan bivši novinar KRIK-a izjavio je 2024. godine u podkastu: „Bilo je teških priča o Gašiću – uključujući direktne veze s ljudima iz CIA i neke podatke o kretanju logistike oružja. Ali te priče nikada nisu dobile zeleno svetlo. Niko ti ne zabrani eksplicitno, ali shvatiš da to nije tema koju treba gurati ako želiš da nastaviš da radiš.“
Da li je to samo samocenzura? Ili uređivačka strategija? Nije važno – rezultat je isti, medijska slepa tačka. Čovek koji u rukama drži najviše dosijea u zemlji, najveću kontrolu nad policijom i BIA izbegao je medije, istragu ili poziv na odgovornost.
Tako se „sloboda medija“ transformisala u taktičku ćutnju, pod uslovom da su vaši izvori na „pravoj strani“.
AMERIČKI „TIHI PARTNER“
U savremenom političkom sistemu Srbije, gde su smene uobičajene, afere česte, a krivice brzo dobijaju ime i prezime, jedini izuzetak je Bratislav Gašić čije političko i bezbednosno trajanje predstavlja anomaliju. Preživeo je aferu „novinarka kleči“, aferu Jovanjica, pad helikoptera, pritiske nakon Ribnikara, tragičnu nesreću cele porodice koju je izazvao vojnik u vojnom vozilu i curenje poverljivih podataka. Bez smene. Bez optužnice. Bez istrage.
To što je politički preživeo ne znači da je nevin. Znači da ima zaštitu. I to na nekoliko nivoa.
Dokumenti Pentagona procureli u aprilu 2023. nedvosmisleno govore o saradnji Srbije u „dostavi smrtonosne pomoći Ukrajini“. Te odluke nisu donete u Skupštini niti u Vladi. One su se kovale na liniji: obaveštajne službe, logistika, međunarodni partneri. Tu liniju mogao je da izgradi samo čovek koji kontroliše i BIA i MUP i Vojsku Srbije.
Prema diplomatskim izvorima, američka ambasada je od 2019. godine razvijala „operativni odnos“ sa delom struktura oko MUP-a, koji je formalno vodio Gašić. Nije slučajno što u američkim medijima uživa status «belog medveda» pa je u analizama o izvozu oružja izostavljeno svako pominjanje njegovog imena. Uz to, Gašić nije bio predmet kritike ni u jednom izveštaju zapadnih posmatrača.
U svetu diplomatije, to znači jedno: koristan igrač.
RUSIJA: NEPRIJATELj ILI ZALOŽNIK?
Kada je ruska služba SVR u maju 2025. optužila Srbiju za tajni izvoz oružja Ukrajini – niko nije pomenuo Gašića, ni u BIA, ni u MUP-u, niti među zvaničnicima. Moskva nije imenovala krivca. Samo državu.
To može da znači dve stvari: ili ne znaju pouzdano čija je odgovornost – ili znaju, ali čuvaju taj podatak kao polugu pritiska. Druga mogućnost je opasnija: ako je Moskva svesno rešila da ne označi Gašića kao pretnju- njegov prestup mogao bi Srbiju koštati više nego što u ovom trenutku možemo pretpostaviti.
Izvor: Eagle Eye Explore / Eliot Naš
