Izvor: S media, 27.Avg.2009, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želim da radim... i da se ne nerviram
Stres je tema o kojoj se svakoga dana sve više govori. I oni koji do pre nekoliko godina nisu nikada ni pomislili da su pod stresom, danas, pod uticajem medija, mogu prepoznati kod sebe čitav niz simptoma koji se vezuju za štetno dejstvo stresa.
Stresu se u poslednje vreme posvećuje posebna pažnja u okvirima organizacione psihologije. Stres kome su ljudi izloženi na radnom mestu, pod dejstvom različitih faktora, može, i često prevazilazi kapacitete ljudi da se sa njim suočavaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Tada raste nezadovoljstvo poslom, pojavljuju se neočekivani sukobi sa kolegama, smanjuje se uspeh koji osoba ostvaruje na svom radnom mestu. To sve zajedno, ponovo deluje kao svojevrstan novi izvor stresa za osobu koja svoj rad i uložen trud ne smatra beznačajnim, i krug se zatvara... veća izloženost stresu - manje zadovoljstvo - smanjenje profesionalnih dostignuća i kvaliteta odnosa sa saradnicima - povećanje izloženosti stresu... I tako u nedogled.
Izvori stresa na radnom mestu
Izvori stresa na radnom mestu mogu biti veoma raznoliki:
- to mogu biti fizički uslovi rada (loše osvetljenje, neprovetrene prostorije, stalna buka, izloženost zračenjima...)
- Međuljudski odnosi (sitne razmirice sa ljudima u istoj ili susednoj kancelariji, netrpeljivost među ljudima koji moraju da sarađuju, neprofesionalno ponašanje, ili sitna ogovaranja na pauzi... sve to može povećavati nervozu tokom dana i remetiti skladan i uobičajen protok vremena tokom radnog dana).
- Propusti u organizaciji rada (nepotpune instrukcije koje su date, neadekvatna raspodela odgovornosti između zaposlenih, nejasni kanali izveštavanja,... u pitanju su faktori koji su vezani za samu organizaciju kompanije i na koje većina ljudi ne može brzo značajnije uticati, a koje ipak u znatnoj meri čine rad napornijim i zahtevnijim)
- Karaktristike posla (poput smenskog rada, čestih prekidanja u radu, monotonosti posla i drugog)
- Neadekvatna nagrada (niska plata, nedostatak pohvale ili priznanja, nepostojanje povratnih informacija...)
- i brojni drugi.
Za različite ljude, različiti izvori stresa mogu biti problematični. Neki ljudi godinama rade u noćnoj smeni, i ne osete značajne negativne posledice toga. Za druge, to je nemoguće. Isto tako, na ljude koje odlikuje visok stepen samostalnosti i nezavisnosti, neće mnogo uticati raspoloženje i međuljudski odnosi u njihovom okruženju. Međutim, na ljude koji imaju izražen afilijativni motiv (motiv za druženjem) takve stvari utiču znatno više.
Promene navika kao izvor stresa
Sve to jasno ukazuje da svi ljudi imaju svoje liste „najstresnijih“ stvari u životu, i da se one mogu veoma razlikovati od čoveka do čoveka. Ove „liste“ stvari koje ljudi doživljavaju kao stresne verovatno se razvijaju još u primarnoj porodici. Primećeno je da i ljudi koji duže vreme žive zajedno vremenom počinju da imaju sve sličnije poglede na stres i uzroke stresa. Istraživači ovo objašnjavaju usaglašavanjem navika. Starijem bračnom paru biće mnogo teže da se, nakon dugog niza godina tokom kog su rano legali uveče, odreknu toga kada situacija od njih to zahteva, i osećaće se neispavano i loše ujutru mnogo duže nego ljudi koji nisu stekli njihove navike. Još očitiji primeri vezani su za rituale poput jutarnjeg ispijanja kafe, ili procedure spremanja za posao ili za spavanje uveče. Čim nešto navede ljude da se udalje od navika koje su im odgovarale, kod njih se javlja reakcija, slična alarmu, koja ukazuje na to da nešto nije kao i obično, i organizam reaguje kao i u svakoj situaciji stresa.
Na radnom mestu dešava se slična stvar. Čak i ako im neke stvari ne prijaju potpuno, ljudi će se navići na njih i neće im previše smetati. Međutim, kada se takve stvari nagomilaju, osoba će početi da oseća pritisak da nešto promeni. I, kao što je situacija sa odlaskom kod lekara - neće to uraditi sve dok ne nastane mnogo veći problem. Tek tada ljudi uglavnom ulažu napore da promene situacije u kojima se nalaze. Međutim, tada i nezadovoljstvo poslom i radnim mestom uveliko postoje, kao i smanjenje efikasnosti, i uticaj stresa sve više raste - krug je već zatvoren. To često izgleda kao da je nemoguće izaći iz njega izuzev promenom posla, radnog okruženja, ponekad i mesta u kome se živi. Ljudi se u takvim situacijama često i odlučuju za ova radikalna rešenja.
Ali da se vratimo na početak. Gde sve to počinje?
Još prilikom izbora zanimanja ili posla kojim ćete se baviti treba razmišljati o tome šta je to što bi moglo da vam smeta. Fiksno radno vreme? Česta putovanja? Smenski rad? Nedostatak ličog prostora? Naravno, neke stvari je nemoguće predvideti unapred. Međuljudski odnosi ne zavise mnogo od vaše profesije. Dobri ili loši međuljudski odnosi mogu se razviti u bilo kojoj oblasti rada. Međutim, i tu postoje neka pravila. Recimo, u većini kompanija sektori prodaje ili komercijale razvijaju kompetativan duh svojih zaposlenih. Njihove plate zavise od njihovih ostvarenja u prodaji. Da bi se ostvarila odgovarajuća prodaja, mora se obezbediti nadmoć nad konkurencijom, mora se do potencijalnog klijenta doći pre drugih kolega itd.
Koja su zanimanja najstresnija?
Na Zapadu već godinama postoje programi istraživanja koji uključuju praćenje izloženosti stresu ljudi različitih zanimanja. Neka od njih obuhvataju više hiljada zaposlenih praćenih i po 10 godina. Iako se rezultati razlikuju u nekim stavkama, najčešće pominjani među najstersnijim poslovima su sledeći:
- stručno medicinsko osoblje zaposleno u centrima za rad sa osobama sa posebnim potrebama
- zaposleni u rudnicima
- policijski inspektori, vatrogasci i članovi drugih interventnih ekipa
- ljudi zaposleni na berzi
- novinari
- taksi vozači
- zaposleni u servisima za podršku klijentima (na prijemu žalbi)
- konobari i kelneri
- medicinski radnici u urgentnim centrima i hirurzi
- sekretarski poslovi
Najmanje stresna zanimanja
Sa druge strane, među najmanje stresnim zanimanjima obično se nalaze:
- šumari
- knjigovesci
- administrativni radnici
- istoričari
- biolozi
- majstori (ovlašćenih servisa)
- civilni inženjeri
Zanimljivo istraživanje koje je sprovedeno u Britaniji 2004. godine pored stepena izloženosti stresu u celini, razmatranjem je obuhvatilo i različite izvore stresa kojima su pojedinci izloženi na radnom mestu. Polazeći od činjenice da ljudi mogu različito reagovati na fizičke i psihološke uzroke stresa, oni su poslove klasifikovali u ove dve grupe.
Zanimanja koja najviše ugrožavaju fizičko i psihičko zdravlje
Prema nalazima ovog istraživanja zanimanja koja najviše ugoržavaju fizičko zdravlje zaposlenih su:
- nastavnici
- ambulantni radnici
- taksi vozači
- socijalni radnici
- zaposleni u zatvorima
- policija
- konobari i kelneri
- menadžment u privatnom sektoru
Sa druge strane, zanimanja koja najnepovoljnije utiču na psihološku ravnotežu zaposlenih su:
- socijalni radnici
- nastavnici
- ambulantni radnici
- sveštenici
- menadžment (u privatnom sektoru)
- veterinari
- zaposleni u zatvoru
- istraživači (akademski)
Stavovi prema stresu
Ljudi obično prema stresu sa kojim se svakodnevno suočavaju zauzimaju jedan od dva opozitna stava:
- jedni sve pripisuju stresu - i zdravstvene probleme (česte prehlade, pad imuniteta, hronične tegobe i bolesti), i nesuglasice koje imaju sa prijateljima ili partnerom, nezadovoljstvo svojim životom ili nerazumevanje svojih potreba.
- Drugi kao da potpuno negiraju dejstvo stresa - kod njih je sve posledica vremenskih promena, ili nemogućnosti dobre organizacije ili lošeg šefa, prijatelja koji nemaju razumevanje za najobičnije stvari i drugog.
Kao i kod većine drugih stvari, istina je negde između. Ne treba olako prihvatati stres sa kojim se svakodnevno suočavamo. Organizam čoveka napravljen je tako da može podneti samo ograničenu količinu stresa pre nego što počne da reaguje. A te reakcije mogu biti veoma raznolike - od lošeg raspoloženja, preko nesanice ili prekomernog spavanja pa do zdravstvenih problema.
O čemu voditi računa prilikom izbora zanimanja
Najbolja stvar koju ljudi mogu da urade za sebe pre nego što se odluče prilikom izbora zanimanja, promene posla ili pre početka traženja posla jeste to da budu iskreni prema sebi. Svaka profesija i zanimanje ima svoj izvor stresa. Oni su uglavnom poznati, ili se mogu saznati u kontaktu sa drugim osobama koji se tim poslom bave barem nekoliko godina. Iako mnogi pre donošenja konačne odluke popričaju sa nekim iz struke koja ih interesuje, većina ljudi, ukoliko ih taj posao zaista inetersuje, manje obraća pažnju na njegove loše aspekte nego na mogućnosti i prednosti. Optimizam je, naravo, uvek dobrodošao, kada je u pitanju početak ili promena u karijeri, ali on ne bi trebalo u potpunosti da zameni realno promišljaje.
Recimo, dešava se da mladi upisuju medicinu sa željom da postanu hirurzi, a da pri tome ne podnose najbolje pogled na krv, rane i ljude koji pate. Neki od njih se tokom učenja naviknu na takve stvari, „oguglaju“, ali mnogi nikada u potpunosti ne prevaziđu ovaj problem. Tada mogu da izaberu da se bave poslom koji nema mnogo veze sa onim što su u početku želeli, ili da nastave da se trude da sa takvim problemima izađu na kraj. I u jednoj i u drugoj situaciji njihovo zadovoljstvo izborom i ispunjenost poslom koji obavljaju biće znatno manja nego da su izabrali drugu profesiju, koja im je više odgovarala.
Slično tome, često se dešava da ljudi sa umetničkim talentima i kreativnošću odabiraju da rade u timovima u okviru firmi koji su zaduženi za advertajzing, osmišljavanje ili prilagođavanje reklama. Međutim, problem na koji ponekad nailaze ogleda se u poteškoćama uklapanja u timove, jer su oni često više orijentisani ka individualnom radu nego ka prilagođavanju timu.
U svim profesijama i na svim poslovima ljudi nailaze na stalne zahteve za kompromisima. Zadatak svake osobe je da za sebe pronađe onaj koji joj najviše odgovara. Takvi izbori mogu se tokom godina menjati. Neke stvari koje vam mogu smetati u mlađim godinama, naučićete vremenom da prihvatate. Neke druge, koje niste ni primećivali dok ste bili mlađi, mogu vam zasmetati kasnije.
Ukoliko nekom u potpunosti odgovara sadržaj posla kojim se bavi, biće tolerantniji prema radnom okruženju, čak i ukoliko ono nije idealno. Ali sve ima svoje granice.
Faktori koji najčešće dovode do povećanog negativnog dejstva stresa u radnom okruženju obično se svrstavaju u dve grupe. Jedna se odnosi na sam posao koji se obavlja, a druga na međuljudske odnose u radnom okruženju. Brojna istraživanja vršena su sa idejom da se pronađe šta je od svih faktora iz ove dve grupe ono što zaposlenima najviše smeta i što povećava negativno dejstvo stresa u njihovom radnom okruženju. U okviru svake od ovih grupa izdvojene su stavke koje zaposleni različitih profesija i na različitim pozicijama najčešće navode kada ih pitaju šta je ono što njihov posao čini stresnim:
1. Izvori stresa vezani za sam posao, kojima pripadaju:
- preopterećenost odgovornostima
- osećanje da se trud ne ceni dovoljno
- kratki vremenski rokovi
- sadržaj posla koji ne odgovara vašoj ličnosti
- pritisak da se preuzme tuđi deo posla jer nije završen
- nedostatak uživanja u poslu
- nedostatak kontrole tokom radnog dana
- previše prekovremenog rada
- frustracija i nezadovoljstvo radnim okruženjem
- ciljevi koje je teško ostvariti, i
2. Izvori stresa vezani za međuljudske odnose u radnom okruženju:
- primećivanje da se ljudi u radnom okruženju ne zalažu za obavljanje posla
- promene mišljenja i planova od strane menadžera
- nedostatak podrške od strane nadređenih
- pritisak od strane nadređenih
- prekidi u radu i uplitanje od strane kolega
- prekidi u radu i uplitanja od strane menadžera
- „maltretiranje“ od strane nadređenih
- nedostatak podrške od strane kolega
- „maltretiranje“ i sabotiranje od strane kolega.
Iz ovih odgovora koje ljudi najčešće daju kada ih pitaju za uzroke stresa na radnom mestu, primećuje se da oni mogu biti veoma različite prirode. Dok nekima nedostaje priznanje od strane saradnika, drugima više smeta to što ne uživaju u sadržaju posla, a trećima je na prvom mestu uzroka nezadovoljstva preopterećenost poslom i odgovornostima. To nas dovodi do vrlo jednostavne činjenice - da ljudi jesu različiti prema svojim potrebama i težnjama. Sasvim je normalno očekivati da će oni koji imaju izražen motiv za druženje (tzv. afilijativni motiv) biti osetljiviji na atmosferu i međuljudske odnose u radnom okruženju, a da će oni kojima je potrebno više slobodnog vremena i manji pritisak veoma loše reagovati na posao u kome postoje kratki vremenski rokovi.
Zato je, za uspešan odabir profesije ili pozitivnu promenu posla, veoma bitno da se u razmatranje uzme cela slika. Šta je ono što nam leži, što nas zanima, i šta nam je bitnije od drugog? I sa druge strane: šta je ono što nas koči, inhibira i smeta nam da ispoljimo svoje znanje i sposobnosti na najbolji mogući način? Kako uklopiti stvari i složiti kockice na svoje mesto tako da pri donošenju odluke znamo da smo rizikovali najmanje što je moguće?
Autor: Bojana Đurić
Izvor: Danas
.jpg)
