Izvor: Kurir, 22.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽENA ZMAJ
Marica Anđelov al Mahamid jedna je od pet džudistkinja u Srbiji koja ima crni pojas peti dan. Do titule došla u pedesetoj godini života
KIKINDA - Marica Anđelov al Mahamid (50) iz Kikinde jedna je od pet žena u našoj zemlji koja poseduje crni pojas peti dan. Samo neznatan broj džudistkinja širom sveta je u istoriji ove drevne borilačke veštine došao do tako visokog zvanja. Do crnog pojasa peti dan stigla je u godinama kada se mnogi sportisti sa setom sećaju svoje karijere. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Marica je jedina Srpkinja koja je crni pojas peti dan zaslužila znojem i trudom polažući ispred stručne komisije na Svetosavskom kupu u Novom Sadu.
- Jedina sam dama koja se 26. januara skinula u kimono, izašla na strunjače i demonstrirala ono što se tražilo. Džudom se bavim četiri decenije. Ceo život posvetila sam sportu koji mi je dao samopouzdanje i snagu da savlađujem sve prepreke u životu. Višestruki sam šampion nekadašnje Jugoslavije u kategoriji do 48 kg i učesnik mnogih internacionalnih takmičenja. Kao veteran, očekujem da ću dogurati do crnog pojasa šesti dan, što će biti kruna moje karijere. Završila sam Višu trenersku školu na novosadskom DIF. Planiram da dovršim školovanje i diplomiram na Visokoj školi. Najveći uspeh u mom životu su moja tri anđela - ćerka Lamis i sinovi Marsil i Sindibat. Svi su vrsni sportisti, dobri đaci i studenti - priča samohrana majka.
Kao osnovac, tada krhka i nežna devojčica u početku je bila antitalenat za džudo. Nepopravljivi optimista, velikim trudom i radom izrasla je u džudistu svetskog formata. Dešavalo se da na prvenstvima u apsolutnoj borbi Marica za rivala dobije dvostruko težu džudistkinju, od 90 i kusur kilograma. Superiornom tehnikom izlazila je na kraj i sa njima. Zahvaljujući plemenitoj borilačkoj veštini, Anđelova je nekoliko puta uspela da obuzda pohotne mladiće.
- Džudo u prevodu znači nežan put, ali u nekoliko navrata morala sam da budem veoma gruba. Kao mladu devojku, kad sam se vraćala u sitne sate iz diskoteke, napao me je jedan vojnik. Krenuo je rukama ka mojim grudima, ali nasrtaj sam spremno dočekala i bacila ga na tlo. Sutradan sam čula da je slomio ključnu kost. Pošto sam i nosilac crnog pojasa prvi dan u karateu, u nekoliko situacija koristila sam ga u samoodbrani. Nasilnici me odavno zaobilaze u širokom luku - priznaje Marica.
Iako ima pedeset godina, naša sagovornica se oseća kao da ima dvadesetak manje. Duh joj je, veli, mladalački i nema nameru da sportu uskoro kaže zbogom. Svoje bogato znanje prenosi na mlade Kikinđanke, kojima dva puta nedeljno drži časove samoodbrane, a želja joj je da otvori privatnu školu džudoa.[ antrfile ]
PUCA I PECA
- Uz puno napora i odricanja uspevam da školujem decu, a oni su mi najveće bogatstvo. Pre dvanaest godina u Švajcarskoj sam jedno vreme radila kao profesionalni trener. Novac zarađen na taj način nije bio dovoljan, pa sam u slobodno vreme prala prozore i radila u marketu pošto sam ćerki obećala da ću joj kupiti kompjuter. Sem džudoa, moja velika strast su oružje i pecanje. Odlaskom na strelište, zahvaljujući svom “magnumu 357” kontrolišem mentalno zdravlje. Volim da lovim, ali iznad svega da pecam - priča ova svestrana Kikinđanka.
