Izvor: Lepota i zdravlje, 16.Feb.2015, 11:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vreme je da odem!

 Rastanak me uvek tera na razmišljanje. Šta sam imala, a šta izgubila, šta uzimala zdravo za gotovo i šta naučila. Ponekad se desi da moramo da se rastanemo od onih koji nam znače najviše na svetu. Jer, obično, oni su ti koji nas polako ubijaju iznutra. Ubeđivajući tebe u ono što mislim, otvarala sam oči sebi samoj. Sve dok u meni nije sazrelo da kažem da je kraj.  Previše se sam se dala. I šta sam dobila?! Suze, patnju i bol. Sve vreme si me lagao, varao, izneverio sva obećanja, pogazio svaku svoju reč. Svakom od njih zadavao si mi sve dublje udarce, sve više ubijao. Kraj je bio neizbežan. To samo slep nije mogao da vidi i sakat u duši da oseti. Jer svaka tvoja laž sve više nas je približavala kraju. Kažeš, iznenađen si mojom odlukom. Nisam je ničim nagovestila. Nisam, jer sam se trudila da uspemo. Borac sam ja. Ne odustajem tako lako. Zar ti nije jasno?! Vidiš koliko sam se za nas borila?!  To je moj moto. A šta je trebalo da ti kažem, da te ne volim, da bi ti shvatio da nam gori pod nogama?! Nisam taj tip. Ne stvaram lažnu paniku da bih privukla pažnju na sebe. Moja osećanja prema tebi su prava i autentična. Nisu nestala. Niti će. Licemerno bi bilo da ti kažem da te ne volim, kad to nije istina. Samo sebe više ne vidim pored tebe. Ne pripadam više ovde. Puštam dizgine i odlazim. Ne, nemoj da me moliš da ostanem. Nema smisla da me teraš da radim protiv svoje volje. Ne vredi. Ustani! Nemoj da klečiš. Ne ponižavaj se. To nisi ti. Znam te ja. Hajde, ne tuguj.  Nije kraj. Idemo dalje. Samo različitim putevima. Vreme je da otvorimo nova poglavlja u našim životima. Nova stranica ne znači da se više nikada nećemo sresti. Ali za sada, naše vreme je prošlo. Isteklo. Kao pesak u peščanom satu. Možda ga neko, nekada opet okrene naglavačke pa krenemo da odbrojavamo ispočetka neko novo, naše zajedničko vreme. Ko zna?! Pokušavao si da se vratiš svaki put kada bi stvari između nas dvoje krenule na gore ali ne i ovaj put, molim te. Prekasno je.  Moja si ljubav najveća na svetu, moj život, moje sve ali očigledno to tebi nije dovoljno. Ili potrebno, šta znam. Možda sam ja ta koja sve vreme greši. Verovatno i jesam jer već previše dugo živim u zabludi, koje nisam bila ni svesna. Tek sad, teškom mukom, borim se protiv sebe same i opirem želji za tobom jer znam da je to moj jedini izlaz. S mukom otvaram oči. Stavljam panjeve, umesto čačkalica, da mi pridržavaju kapke. Da ne pokleknem. Da ne padnem opet na foru na koju me uvek iznova vraćaš. Verujem ti da sad shvataš šta smo nekada imali ali toga više nikada neće biti, niti se može vratiti. Pokušala sam da budem na tvojoj strani, tvoj najbolji prijatelj, posle svega što smo zajedno prošli ali ni to nije bilo dovoljno. Svesno sam prihvatala bol, patnju i mizeriju koju sam s tobom proživljavala, samo da bih bila uz tebe i osećala se delom tvog života. I šta sam dobila zauzvrat?! Ništa. Uvek ćeš biti deo mene. Biće za tebe mesta u mom srcu ali znaš i sam da ne možeš uvek imati sve. Zalivati, orošavati, prehranjivati, grabuljati, Suncem okupati. Pričati mu, pevušiti, maziti. Štititi od svega zlog i opasnog. Držati na posebnom mestu, samo za njega, pažljivo rukom odabranom.  Naša se nije ulila u more ljubavi ali to me neće sprečiti da tražim dalje svoj put do najvećeg ljubavnog prostranstva. Ti si, kažeš, izgubio nešto najbolje što si imao. Sad je na mene red da tražim za sebe bolje. Bila sam uz tebe dovoljno dugo ali sad je gotovo. Završila sam s tobom. Napuštam te. Odlazim. Vreme je da se oprostimo. Želim ti sve najbolje u životu. Uvek ćeš u meni imati prijatelja. Zbogom, zauvek!   Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru ili potražite aplikaciju “Žanin ugao” na Windows Storeu.

Nastavak na Lepota i zdravlje...