Izvor: S media, 19.Okt.2010, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To Blog Or Not To Blog, pitanje je sad...
Sve veći broj ljudi širom planete ima potrebu da svoja lična razmišljanja o najrazličitijim temama gotovo svakodnevno deli sa javnošću putem internet dnevnika - tj. bloga. Velika popularnost bloga kao nove vrste izražavanja i komunikacije savremenog doba dovela je do mnogo diskusija o tom fenomenu. Za naš magazin, na zadatu temu razgovarali smo sa dva poznata, pasionirana blogera - španskim piscom Lorensom Silvom i istaknutim srpskim rediteljem Goranom Markovićem.
Blog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je nešto između dnevnika, hronike, reportaže, kratke priče, književne kritike... Sve više umetnika, političara i javnih ličnosti izražava svoje dnevne i nedeljne utiske na sve što ih okružuje putem bloga. Šta je toliko privlačno u njegovoj formi, i zašto uopšte neko poželi da počne da piše blog?
Goran Marković: Počeo sam da pišem blog spontano. Hteo sam iz radoznalosti da vidim šta je to. Definitivno je stvar koja postaje zarazna, i čovek polako ulazi u to, a da nije ni primetio, i postaje pomalo zavistan od toga, što je vrlo interesantno. Ljudi su danas zavisni od raznih stvari. Mislim da su blogeri zaista zavisni od rada na blogu. I ja sam postao. Onda sam počeo da radimfilm „Turneja“ i nekako pozorišnih komada, te sam nekako uspeo da se skinem sa bloga. Ko zna? Možda ću ponovo početi.
Lorens Silva: Pre deset godina sam počeo da pišem blog. Otvorio sam web stranicu da bih uspostavio neposrednu komunikaciju sa svojim čitaocima preko interneta, a ne samo preko svojih knjiga. Blog je zaista dobar način direktne komunikacije sa čitaocima, uklanja barijere, i to je ono što je najvažnije. Jer u direktnom kontaktu sa čitaocima otkrivaš neke nove stvari, koje ne možeš preko urednika, profesora i drugih posrednika.
Magazin „TIME“ 2006. godine proglasio je blogere osobom godine, stavljajući ih na medijski tron. Zahvaljujući blogu, danas svako ima priliku da bude novinar, pisac, analitičar, da svima kaže šta misli i tako na neki način kreira javno mnjenje.
Goran Marković: Ja mislim da tajna bloga leži u tome što zahvata zaista širok spektar ljudi koji u tome učestvuju- od potpunih anonimusa do značajnih ljudi. I svi su oni u istoj igri, u istom kolu, i svi zajedno nastupaju. Razmenjuju misli, informacije, stavove. Mislim da je upravo to najveća primamljivost bloga: možete da stupite u kontakt sa potpuno različitim ljudima i dobijete feedback koji je ozbiljno različit od onoga što je vaš život.
Da li je blog nova književna vrsta u nastajanju ili tek prolazna moda? U čemu leži njegov najveći uticaj, pa i revolucionarni potencijal, kada zamišljena isprva kao on-line dnevnik, blog danas služi i kao moćno oružje političkog marketinga, pa države poput Izraela, zasnivaju svoje oficijelne blogove?
Goran Marković: Nisam siguran da je to književna forma, jer se u blog ubrajaju video-radovi, informacije koje nisu samo literarne, tako da je to jedna postmodernistička mešavina raznoraznih medija, i to je ono što mi je najinteresantnije.
Blog je skraćenica od engleske reči weblog i može se prevesti kao mrežni dnevnik, pa predstavlja neku vrstu memoarske literature. Možda o popularnosti bloga najviše govori naučna činjenica o terapeutskom učinku koje ima svaka vrsta pisanja o ličnim iskustvima, a blog je danas najzgodniji način za to. Istraživanja tako pokazuju da pisanje bloga poboljšava pamćenje i san, ojačava aktivnost ćelija imuniteta,i čak ubrzava izlečenje posle operacija. Pitanje je da li je toliko delotvoran i na one koji ga samo čitaju. Sve u svemu, ništa Vas ne košta da pokušate. Ko zna? Možda baš u Vama čuči neka nova Mir-Jam, Erika Jong ili J.K.Rowling...
