Izvor: S media, 19.Jul.2009, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stepenicama do zdravlja
Svakodnevno penjanje uz nekoliko spratova do stana ili kancelarije može znatno poboljšati kondiciju, ali i smanjiti rizik od pojave srčanih tegoba
Jedna od „najbolje čuvanih tajni” u preventivnoj medicini je uticaj hodanja uza stepenice na zdravlje. Treneri i kardiolozi odavno su „misteriju” otkrili, te fudbaleri danas često „skakuću” gore-dole tribinama stadiona kako bi se spremili za iscrpljujuće utakmice.
U danima pre „savremenih medicinskih čuda”, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << doktori su pacijente vodili u „šetnjicu” stepenicama da bi proverili u kakvoj su im „formi” srce i pluća. Pa čak i danas lekari ljudima koji imaju srčane tegobe kažu da mogu voditi ljubav ukoliko se bez napora popnu uza stepenice nekoliko spratova.
Zašto je ova „disciplina” toliko posebna da se njom praktično može meriti opšte stanje organizma, a posebno srca i pluća?
Kanadski istraživači odgovorili su na ovo pitanje izlažući različitim naporima 17 zdravih muškaraca u proseku starih 64 godine. Njihov zadatak bio je da pešače po ravnom, dižu tegove i da se penju uza stepenice. Ispostavilo se da je poslednje dvostruko teže od „običnog” hodanja i za 50 odsto zahtevnije od dizanja tegova.
Upravo zbog ovoga trčanje uz nekoliko spratova sebi mogu da „priušte” pre svega mladi bez srčanih problema. Ipak, svi ostali mogu učiniti mnogo za zdravlje laganim, ravnomernim penjanjem uza stepenice.
Doktor Harvi Sajmon, profesor medicine na čuvenom Univerzitetu Harvard, savetuje: „Koristite stepenice kad god možete. Ukoliko do stana imate više spratova, pravite pauze i idite polako, ali lift izbegavajte. Upotrebljavajte ga kad ste bolesni ili neposredno posle obroka”.
Takođe, jedna od harvardskih studija utvrdila je da muškarci koji se dnevno uspenju uz najmanje osam spratova imaju za 33 odsto nižu stopu mortaliteta od onih koji su neaktivni. To je bolje čak i od „šetača” koji dnevno pređu najmanje dva kilometra. I oni imaju nižu stopu mortaliteta od „ljubitelja sedenja”, ali za 22 odsto.
Što se tiče silaženja niza stepenice i „mita” da je ono jednako korisno kao i penjanje, to nažalost nije tačno, iako lepo zvuči. Naravno, svaka aktivnost pomaže i doprinosi zdravlju, ali, dok gravitacija srcu „otežava” uspon, silazak mu „olakšava”. Zato se na hodanje „nizbrdo” utroši manje od trećine kalorija koje se sagore prilikom penjanja uza stepenice. Takođe, prilikom silaska niza stepenice koriste se druge grupe mišića, a dodatni plus je što se na ovaj način može popraviti i osećaj za ravnotežu.
Da zaključimo: koliko odmah, počnite da koristite stepenice umesto lifta. Najpre pređite jedan sprat, a kada „utvrdite gradivo” postepeno povećavajte njihov broj. To je mali korak na putu ka velikom cilju – vašem boljem zdravlju.
B. D. P.
Izvor: Politika
.jpg)
