Izvor: Lepota i zdravlje, 14.Jul.2020, 14:46

Sindrom slomljenog srca: Zašto se beleži njegov povećan rast tokom pandemije COVID-19

Otkako je proglašena pandemija COVID-19, nivo psihološke, socijalne i ekonomske anksioznosti kod ljudi širom sveta drastično se povećao, a ispostavilo se da je dodatni stres uticao i na zdravlje srca. Prema novom istraživanju, rizik od pojave stresne kardiomiopatije (takotsubo kardiomiopatija) – poznate i kao „sindrom slomljenog srca” – povećao se pogotovo kod pacijenata koji imaju problema s akutnim koronarnim sindromom (AKS). – Pandemija COVID-19 dovela je do višestrukog stresa >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << u životima ljudi širom sveta. Ljudi se ne brinu samo za sebe ili da im se porodica ne razboli već se ujedno bave i problemima izazvanim ekonomskim, društvenim problemima, kao i potencijalnom usamljenošću usled izolacije – objašnjava kardiolog Ankur Kalra. (Pročitaj: Da li su mučnina i povraćanje prvi simptomi koronavirusa? Evo šta kažu lekari) – Stres može imati fizičke efekte i ostaviti posledice na naše telo i srce, to dokazuje povećan broj pacijenata sa dijagnozom stresne kardiomiopatije u poslednjih nekoliko meseci. Istraživanja su pokazala rast broja slučajeva dijagnostikovanih kao stresna kardiomiopatija tokom najstresnijih dana pandemije, a pritom, treba napomenuti, svi pacijenti iz istraživanja tokom pandemije COVID-19 testirani su negativno na bolest. Sindrom slomljenog srca: Simptomi i uzrok Pacijenti koji imaju sindrom slomljenog srca vrlo često imaju sledeće simptome: akutni bol u grudima, jasne znake srčanog udara, elektrokardiogram s karakterističnim promenama i otpuštanje enzima povezanih s uobičajenim srčanim bolestima. – Ovo stanje prvi put opisano je u japanskoj medicinskoj literaturi 1990. godine – objašnjava kardiolog Ričard Stein za magazin Health. Naziv „takotsubo” dolazi tako od japanske reči koja u prevodu znači „zamka hobotnice”, jer leva komora srca zapravo poprima oblik koji nalikuje zamci hobotnice. Iako lekari i kliničari nisu potpuno sigurni šta zapravo uzrokuje stresnu kardiomiopatiju, veruje se da je stanje podstaknuto prenaglašenom reakcijom neke osobe na fizički ili emocionalno stresne događaje. Reakcija tela na taj stres oslobađa hormon stresa, koji potom privremeno smanjuje sposobnost srca da pumpa krv, što na kraju uzrokuje smanjenu efikasnost ovog mišića. (Pročitaj: Seme bosiljka – riznica minerala u majušnom zrnu) Takotsubo sindrom ili stresom izazvana kardiomiopatija uglavnom pogađa žene u postmenopauzi, zato što njih estrogen više ne štiti. U osamdeset odsto slučajeva, ovaj sindom je povezan i s jakim emocionalnim stresom koji se negativno odražava na stvarno fizičko stanje srca – bio to gubitak voljene osobe, razvod, izdaja, prekid veze, prevara partnera… Srećom, pacijenti sa sindromom slomljenog srca uglavnom se oporavljaju za nekoliko dana ili nedelja. Ovo stanje retko dovodi do smrtnog ishoda, a u terapiji se propisuju lekovi za snižavanje krvnog pritiska, kao i onih za smirenje, koji se daju i u svakoj drugoj borbi protiv stresa. Porast ovog stanja tokom pandemije COVID-19 pokazatelj je da, osim što se trenutno svi brinemo o fizičkom zdravlju, trebalo bi da stavimo poseban akcenat na naše mentalno zdravlje. (Pročitaj: 5 koraka u borbi protiv stresa: Budite u dodiru sa svim svojim čulima i pronađite mir) – Dok se pandemija nastavlja, briga o sebi u svakom segmentu, u ovom zaista teškom vremenu, od presudnog je značaja za zdravlje srca i naše sveukupno zdravlje – kaže i doktor Grant Rid. – Za one koji osećaju preplavljenost stresom važno je da se na vreme obrate stručnom licu za pomoć – dodaje on. lepotaizdravlje.rsHealthThe post Sindrom slomljenog srca: Zašto se beleži njegov povećan rast tokom pandemije COVID-19 appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...