Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Jan.2020, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

S Parkinsonom se ljudi rađaju? Naučnici došli do NEVEROVATNOG OTKRIĆA!

Možda ipak ima leka.

Naučnici su sproveli novo istraživanje koje pruža nadu da ćemo jednog dana uspeti da preduzmemo rane mere u sprečavanju ovu Parkinsove bolesti kod mlađih pojedinaca kojima preti rizik da obole.

Parkinsonova bolest nastaje kada neuroni koji proizvode dopamin, supstanca koja pomaže u koordinaciji mišićnog pokreta, oslabe ili potpuno odumru. Simptomi bolesti s vremenom postaju sve jasniji i teži, a uključuju teške i usporene pokrete, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << stisnute ukočene mišiće, drhtanje, tremor i gubitak ravnoteže - a za sada nema leka.

Prema novom istraživanju Medicinskog centra Cedars-Sinai u Kaliforniji, čini se da su ljudi koji su od Parkinsa oboleli pre 50-e godine života možda rođeni s poremećajem u ćelijama mozga, koji onda decenijama nije otkriven, piše Daily Mail.

U SAD-u se svake godine dijagnostikuje najmanje 500.000 novih slučajeva obolelih od Parkinsonove bolesti, a premda je većina u dobi od 60 i preko, oko 10 posto obolelih je u dobi između 21 i 50 godina.

- Jako je teško videti mlade ljude s Parkinsonovom bolesti, kad ih bolest pogodi na vrhuncu života - rekla je direktorka pokreta na Cedars-Sinaiu i koordinatorka projekta dr. Michele Tagliati i dodala da ovo novo istraživanje pruža nadu da ćemo jednog dana moći da barem kod mladih sprečimo nastanak bolesti.

Tagliati i njen tim reprogramirali su posebne matične ćelije - poznate kao indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC) - iz ćelija pacijenata s ranonastalim Parkinsonom i to procesom uzimanja krvnih ćelija odraslih vraćanjem u izvorno stanje "unazad", prema primitivnom embrionalnom stanju. iPSC su upotrebili i za proizvodnju dopaminskih neurona kod svakog pacijenta, a zatim su neurone in vitro uzgojili i analizirali im funkcije.

- Ta nam je tehnika pružila prozor u prošlost, da vidimo kako su uopšte mogli funkcionisati dopaminski neuroni od samog početka pacijentovog života - rekao je direktor Cedars-Sinaijevog odbora dr. Clive Svendsen, a otkriva da postoje dve ključne nepravilnosti.

Prva je to da su uočili neobično nakupljanje alfa-sinukleina - proteina koji se javlja kod većine oblika Parkinsonove bolesti - a primećeni su i nefunkcionalni lizosomi - ćelijske strukture koje deluju kao 'kante za smeće', da kad se razgradi ćelija u njih odloži proteine.

Ta neispravnost, veruju naučnici, najverovatnije i uzrokuje da se u organizmu kasnije nakuplja alfa-sinukleina.

- Čini se da dopaminski neuroni kod ovih ljudi mogu nastaviti s pogrešnim upravljanjem alfa-sinukleinom narednih 20 ili 30 godina, uzrokujući tako pojavu simptoma bolesti - rekao je dr. Svendsen za Daily Mail.

Osim toga, naučnici su otkrili i da je jedan lek, PEP005, koji je već i odobren od američke Agencije za hranu i lekove, smanjio povišenu koncentraciju alfa-sinukleina i u ljudskim dopaminskim neuronima (ovima koje su naučnici uzgojili u in vitro uslovima)  kao i kod laboratorijskih miševa.

Sada tim planira da istraži kako bi PEP005, koji trenutno postoji samo u obliku gela, mogao "probiti' barijere i  doći do mozga. Ovim otkrićem bi se lek potencijalno mogao koristiti kod lečenja (ili barem usporavanja) Parkinsonove bolesti kod mladih osoba.

- Ovo je istraživanje izvanredan primer kako lekari i naučnici iz različitih disciplina udružuju snage u istraživanju koje bi moglo pomoći pacijentima - rekao je dr. Shlomo Melmed s Medicinskog fakulteta na Cedars-Sinaiu.

Nastavak na SrbijaDanas.com...