Izvor: NaDlanu.com, 10.Avg.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rio: Hotel Kopakabana Palas
Piše: Isidora BjelicaPostoji jedna moja fotografija na izgled bledunjava i neugledna na kojoj ja čučim na pesku, a na licu imam jedan potpuno iracionaln izraz sreće i postignuća...To sam ja na Kopakabani
Postoji jedna moja fotografija na izgled bledunjava i neugledna na kojoj ja čučim na pesku, a na licu imam jedan potpuno iracionaln izraz sreće i postignuća...To sam ja na Kopakabani, tačnije moj prvi korak na pesak Kopakabane...To je ono veče kada sam doputovala u Rio, umorna, prljava od lutanja po prašumama oko Iguasu vodopada...Tek oko jedanaest sati uveče došli smo u Rio, u neki krajnje nepretenciozan hotel kome se ni imena ne sećam, ali znam da je bio dobro pozicioniran, nedaleko od čuvene Kopakabne...Morali smo da prodjemo onu standarnu proceduru oko podele ključeva, saveta šta smete, a šta ne da nosite u ovom gradu, a onda kada smo otišli u sobu moj muž je, zahvaljujući astigmatizmu uspeo da lakim dodirom slomi staklena vrata od kade tako da smo umesto u pesku Kopakabane ležali u milionima parčića stakla skoro sat i po dok su nas sobarice proklinjale što moraju da čiste tako kasno kad svi normalni idu na sambodrom...To je kad nešto strašno želite, onda vas stvarnost ometa da uživate na sve moguće načine...Bilo je skoro jedan posle noći kada sam najzad stigla na plažu o kojoj sam maštala decenijama...Kopakabana...I noću osvetljena visokim , jakim reflektorima da bi zaljubljeni mogli da leže, da se maze, a sportisti igraju odbojku ili plešu...Gledala sam u okean, onda u Glavnu šećera koja se videla u daljini pod mesečinom zimskog leta, a onda kada sam legla u ohladjen pesak videh Kopakabana palas...Najmističniji hotel sa tradicijom u Riu u kome i dan danas odsedaju zvezde...Nema šanse da ušetate u Kopakabana Palas a da se ne očešete bar o dva mega stara...IZBIRLJIVA MARLEN DITRIHPriče o Kopakabana Palasu slušala sam još od oca. Kada je prvi put bio u Riu upoznao je legendarnog Pelea i od njega saznao skoro sve tajne ovog hrama glamura i neverovatnih dogadjaja...Kada je sledeći put moj otac otišao u Brazil, bez vize nije deportovan jer su mu videli zajedničku fotku sa Peleom na kome je pisalo – mom prijatelju Dimitriju...Ta fotka i potpis su bili jači od vize i tako je nastala legendarna priča o tome kako je on jedini čovek koga su Brazilci pustili bez vize zahvaljajući druženju sa Peleom. Pele, koji je i sam voleo da sedi na bazenu ovo magičnog hotela pomenuo je tati nekoliko anegdota ali i činjenicu da je samo tu želela da odseda Marlen Ditrih za koju su specijalno nabavljali iz Pariza salatu, šampanjac, piletinu i vodu, jer ništa drugo nije htela da jede niti pije...Iako niste gost Kopakabana Palasa možete da kupujete u njegovom butiku...Uvek se smejem kada dodju gosti kod nas, pa zavire u moje plavo ili cno belo kupatilo i onda ponosno kažu, aaaa, vidim maznuli ste peškire iz Kopakabana Palasa....Onda se izmučim dok im ne objasnim da je baš ovaj legendarni hotel jedan od prvih koji je lansirao mogućnost da u hotelskom butiku kupiš ono što ti se dopalo u samom hotelu, pa tako i neverovatno debele, meke bele peškire na kojima je izvezen grb hotela i ispisano ime...Kao i uvek ja sam bila ambiciozna da kupim i bade mantil, ali moj suprug je zaključio da bi nam za ovakav tajkunski predmet trebala dodatna torba pa sam na kraju odustala...STRASTVENI ORSON VELSBilo kako bilo, iako je naš hotel imao šarma, divnu poziciju, a soba čak i djakuzi, ja sam svako poslepodne bežala na bazen hotela u kome se sreću uspomene velikih, slavnih i ludih. Baš u ovaj hotel došao je 1942 Orson Vels da snima svoj dokumentarac o Brazilu. Naime na poziv Nelsona Rokfelera Orson je prihvatio da radi dokumentarni film pod nazivnom- sve je istina...Na neobičan način vremenom ga ovaj beli, glamurozni hotel u kome se dešavalo sve i svašta počeo da zanima više od ostatka države i istine...U tih osam meseci stalo je bezbroj priča ali svakako jedna od najlegendarnijih je ona kako je Orson kada se posvadjao i raskinuo sa svojom ljubavlju Dolores Del Rio, demolirao celu sobu, a nameštaj bacao kroz prozor u bazen...Tek kada sam otkrila ovu anegdotu shvatila sam da je ćudljivi genije prvi uveo modu demoliranja hotelskih soba zbog viška strasti...Tako su u stvari Liz Tejlor i Barton, a posle i Džoni Dep samo imitatori bučnog autora gradjanina Kejna...Decentno i uslužno osoblje ovog hotela nikada nije pravilo probelm svojim slavnim gostima zbog viška buke, vriske, cike, seksa niti polomljenih predmeta...Ne, vrlo dobro su znali da sve to ide u mit i pedigre samog hotela koga su zvezde posprdno volele da zovu svadbena torta jer je onako, beo,raskošan, penušav zaista i ličio na prigodan slatkiš...SKANDAL MAJSTOR EROL FLINNekoliko godina ranije, modu protrčavanja kao od majke rodjen uveo je lično Erol Flin koji je nekoliko puta skandalizovao goste i zaposlene trčkarajući potpuno go kroz holove i stepenište. Te davne 1939. to je bio više nego skandal...Ali nije Flin jedini skandal majstor, baš u ovom hotelu,na ovom bazenu na kome sam ispijala sok od papaje i maštala o Šternovoj ogrlici , je fatalna Džejn Mejnsfild lansirala toples davne i burne šezdesete što je izazvalo kako oduševljnjenje tako i zgražanje prisutnih bogataša...Biti ekstravagantan je najordinarnija običnost ovog mističnog hotela u kome vas niko ništa ne pita niti čudno gleda. Ovde je osoblju zabranjeno da ispituje, propituje i procenjuje goste jer bar ovde znaju pravilo da baš oni najbogatiji i najslavniji ne samo da mogu da izgledaju kao klošari nego i da se ponašaju kao barabe i potpuni ludaci....UDVARANJE ENRIKEA IGLESIASAPošto sam sa mojom prijateljicom Vanjom, koja je doživela prepad gangstera na Kopakabani došla da se smirujem u razgledanju nakita u Šternovoj radnji, koja je smeštena u desno krilo zgrade, odlučile smo se da popijemo naš čaj u pet u Kopakabana Palasu...Dok smo zamišljeno maštale kako bi bilo divno da posedujemo turmalinske Šternove ogrlice koje su na dodeli oskara nosila Andjelina Džoli i Ketrin Zita Džons (koje su ovde omiljeni gosti) moju drugaricu je počeo da startuje jedan mladić i da je obasipa sa stotinu pitanja...To je nerviralo i na kraju mi reče da je vreme da podjemo...-Čoveče, rekla je, eto ne možemo na miru da uživamo ni u Kopakabana Palasu...-Zaista jeste, udavio te ovaj Enrike Iglesias...Gledala me zapanjeno a onda prasnula u smeh. Enrike je imao koncert u Riu i naravno gde će odsesti nego u Kopakabana Palasu, kasno ga je prepoznala...Dakle, šta hoću da kažem pre nego što nekom nasrtljivom opalite šamar ili ga oterate u neku stvar pogledajte bar tri puta u KP, jer nije isključeno da je princ, jedan od prvih pet sa Forbsove liste a u najgorem slučaju nobelovac ili svetski pop star...DIJAMANTI ZA TAMAN TENIako vas isprepadaju sa pričama o pljačkama i vadjenju bubrega strancima i tome da ne smete da nosite nakit u Riu ni brendirane tašne, nego morate da nosate kese, ništa od toga ne važi na ovom čarobnom mestu...Ne...Ovde dame na bazenu imaju vodootporne satove vredne kao omanje vile, a oko vrata im sijaju dijamanti da bi brže crnile. Tu božanstvenu priču izmislila je lično Marlen Ditrih kada je jedan nadrndani plemić pitao da li misli da je po bontonu da dolazi sa toliko dijamanta na bazen i plažu...Ona se nasmejala i rekla, "kakav crni bonton, pa ja nosim dijamante da što pre pocrnim, jer se svetlost bolje odbija i neverovatno se brzo dobija taman ten..."Od tog dana u Kopakabana Palasu dame su krenule da se sunčaju sa dijamantskim ogrlicama i tako je nastao neverovatan novi bonton koji je izmislila lično, ona plavi andjeo...Moja prijateljica i ja smo stavile ono malo karata na prste i krenule na plažu ispred hotela...NA KOPAKABANI SE NE KUPANikad mi niko nije rekao da se zapravo na najpopularnijoj plaži na svetu ne kupa...Ne, tu se šetka, izlaže, ašikuje, pijucka, sunča ali kupaju se samo stranci i ludi...Jer su talasi prejaki...Vrlo brzo smo se povukle na bazen hotela da se ogrebemo o tudje dijamante, da što pre zdravo pocrnimo, jer dok raja gine u solarijumu, bogatašice se zdravo sunčaju na reflektovanom suncu svojih velikih dijamanata...O kako su tajne bogatih i ludih zanosne i kako je čarobno da ovo nije san nego moja luda stvarnost izgovarala sam srećna što mi se ispunio najveći san da budem u Riu, na Kopakabani , u Kopakabana Palasu...Gledala sam zamišljeno zlatne ribice koje su smireno kružile u fontani i prisećala se priče kako je princ od Velsa, potonji kralj Edvard osmi baš ovde iz čista mira maznuo jednu ribicu a potom sa njom išao da se kupa u bazen i pomislila sam kako je život savršen, kako sam ja srećnica, kako stvarno postoji mesto na svetu gde su svi srećni i spokojni a onda mi je zazvonio telefon...Nisam od onih koji se ne javljaju u roumningu bez obzira na fatalne posledice. POZIV U ROUMINGUJavim se i čujem glas jedne gospodje astrologa koja me prvi put zvala da mi radi horoskop za novine pre tri meseca kada sam ja bila na Baliju. Uljudno sam je zamolila da se javi za deset dana što je ona zaboravila nego se javila kroz mesec i po, baš kada sam ja već bila u Portugalu i penjala sam se na Sintru, Bajronovim putem. Opet sam je učitivio zamolila da se javi za sedam dana što ona opet nije učinila nego je zvala evo upravo sad...- Jao izvinite, ali u Brazilu sam, jel možete da me zovete za pet dana, tada ću biti u Bgd...- rekla sam tiho a onda me dočekao arsenal psovki i urlanja tako jak, da su se dame sa dijamantskim ogrlicama za sunčanje okretale zapitane koja li sam ja prokleta zvezda ili intruder kad mi tako neko urla u slušalicu...- Ma nemoj,-vikala je - sad si kao u Brazilu, šta bre, lažeš, stalno si kao negde, a ja te sinoć gledala na televiziji, baš si od sinoć doletala u Brazil, ma nemoj mene da farbaš, bre...-urlala je, besnila a ja sam ostala konsternirana...Osetih istovremeno bes ali i potrebu da prasnem u smeh...Nigde nema mira pa ni u najmirnijem skandaloznom hotelu na svetu- Kopakabana Palasu...AL PAĆINO JE SVE SKAPIRAOBilo je teško gledati od jakog sunca i previše dijamanata ali primetih da je samo jedan pogled bio prijateljski, neko je shvatio da mi se ludjakinja bezrazložno izdirala...- Dobro je rekla sam drugarici , nisu svi ovde nadrndane zvezde sa po pedeset karata dijamanata oko vrata, ima , bre ovde i običnog, finog sveta, eno vidiš onaj crni tamo kako nam se smeška...- Jeste, rekla je moja prijateljica, Al Paćino je stvarno normalan i učinjen, baš mi je vadio japanku iz fontane...Kikotale smo se, a naše je vreme isticalo, vreme za boravak u svetu ludih, bogatih, slavnih je isteklo, potpuno je svejedno da li će nam ti sati na ovom bazenu izgledati kao san ili java jer imale smo čvrst dokaz da nismo sanjale- fotografije i preplanuo ten kao posledicu ubrzanog sunčanja pomoću dijamanata a la Marlen Ditrih...
.jpg)
