Izvor: Lepota i zdravlje, 09.Dec.2025, 10:30

Pogledali smo novi film Paola Sorrentina „La Grazia” i ovo su naši utisci

Nakon svetske premijere na 82. izdanju Filmskog festivala u Veneciji, gde je otvorio program i odmah privukao pažnju piblike, film Paola Sorrentina La Grazia predstavljen je domaćoj publici u vidu specijalne projekcije kojom je najavljen novi Belgrade Film Festival. Iako zvanično u bioskope stiže od 15. januara, ova ekskluzivna projekcija bila je svojevrsna uvertira u festival kojem želimo dugu i stabilnu budućnost, možda baš onu kakvu je, nakon godina posvećenog rada, izgradio Sarajevo >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << Film Festival, koji već više od šest godina pomno pratimo. Nakon odgledane projekcije, saželi smo utiske i izdvojili sve elemente koje La Grazia čine još jednim upečatljivim i prepoznatljivo Sorrentinovim filmskim iskustvom. Šta znamo o filmu La Grazia? Tehnički gledano, film La Grazia traje 133 minuta i snimljen je na italijanskom jeziku. Direktorka fotografije je Daria D’Antonio, Sorrentinova bliska saradnica na filmovima The Hand of God i Parthenope, dok montažu potpisuje Cristiano Travaglioli, čovek koji je sa Sorrentinom počeo još kao asistent montaže na njegovom prvencu One Man Up (2001), a potom je narednih decenija bio njegova stalna montažerska senka i saputnik, od filmova Il Divo i This Must Be the Place, preko The Great Beauty (za koji je osvojio nagradu za Najboljeg montažera i to sa razlogom) i Youth, pa sve do serija The Young Pope i The New Pope.  Činjenica da je još u februaru 2025, pre početka snimanja, MUBI platforma, poznata po tome što nudi pažljivo kuriranu selekciju filmova, otkupila prava za distribuciju izvan Italije, mogla je naslutiti da je reč o ostvarenju koje će ostaviti trag, ne samo na italijansku, već i na svetsku filmsku scenu. Fun fact: MUBI voli rano da prepozna veliki art-house potencijal. Osim toga, imaju sopstveni online magazin posvećen filmskoj kritici koji je intelektualno i filmskofilski orijentisan (toplo preporučujemo!). Radnja filma prati izmišljenog italijanskog predsednika, Marina De Santisa, u poslednjim mesecima mandata. Njegove odluke nose težinu čitavog života: pravo na pomilovanje, zakon o eutanaziji, odgovornost jedne osobe u sistemu koji očekuje striktna pravila. Ali film nas više zanima u unutrašnjem prostoru čoveka koji prvi put mora da donese izbor ne samo kao funkcioner, već i kao običan čovek. Pa tako, pored političkih i društvenih tema, Sorrentino duboko istražuje lične, egzistencijalne slojeve: gubitak, sumnju, krivicu, sećanja, ljudsku krhkost. La Grazia Šta kaže kritika o filmu La Grazia? Publika u Veneciji reagovala je dugim aplauzom. Kritičari hvale suptilnost i zrelost filma; mnogi smatraju da je ovo možda najrefleksivniji i najpromišljeniji Sorrentinov rad u poslednje vreme. Ipak, ne smemo prenebregnuti činjenicu da je Sorrentinov film La Grande Bellezza iz 2013. godine nezaobilazno remek-delo modernog filma i jedan od možda i najhvaljenijih savremenih filmskih ostvarenja. Iako je gluma Tonija Servilla, koji u ovom filmu tumači predsednika De Santisa, dobila priznanje za Najboljeg glumca na Venecijanskom festivalu, smatramo da je ovo zvanje zaslužio još i u filmu La Grande Belleza, ali je za kritiku, a očito i filmsku umetnost, bilo prerano da ovu nagradu daju bez potvrde publike čije bi je impresije opravdale. La Grazia Film naizgled donosi staloženost i zrelu suzdržanost glavnog lika, ali to se vidi uglavnom u političkim odlukama; privatni život otkriva čoveka punog lomova, nesigurnosti i emotivnih turbulencija. Samim tim, možemo videti kako poslovni svet i karijera predstavljaju paradigmu: skup pravila, pretpostavki i metoda kojima merimo svet i sopstvene sudove, dok privatni život, nasuprot tome, je slobodan, bez pravila, sa težnjom ka sopstvenoj interpretaciji stvarnosti. Vizuelno, svaki kadar je pažljivo komponovan; rimska terasa iz Velike lepote pojavljuje se i ovde, ali kao revizija prethodnog čiji su emotivni i vizuelni tonovi već poznati publici. Muzika, baš kao i pronicljiv scenario, prepoznatljivi su za lik i delo Paola Sorrentina.  Ipak, iako je film ozbiljan, sadrži i neočekivane savremene momente, poput psa robota koji deluju kao ironičan komentar epohe u kojoj živimo. Da li je bilo neophodno? Možda i nije. Ali u Sorrentinovom svetu, tehnologija ponekad služi kao ogledalo koje pokazuje koliko smo, uprkos napretku, ostali ranjivi i duboko ljudski. Takođe, u filmu se jasno primećuje i Sorrentinov humor u sitnim, neočekivanim trenucima. Iako se priča na prvi pogled čini političkom, egzistencijalnom i etičkom, u svojoj suštini ona je duboko lična i postavlja univerzalno, ali retko izgovoreno pitanje naglas: Ko je vlasnik naših dana? La Grazia La Grazia novi film Paola Sorrentina Naslov filma (it. La Grazia) znači milost / pomilovanje, što je samim tim direktno povezano i sa temom filma u kome se prepliću moralna i egzistencijalna dilema: pomilovanje, ali, paradoksalno i intimnija refleksija o milosti, oprostu, ličnoj pravdi i unutrašnjoj pomirenosti sa svetom, istinom (i sobom). Naposletku, milost možda i nije pitanje odluke, a ponajmanje činjenica (zakonska kao u filmu, ili datost kao u životu) već zrelost da shvatimo da smo možda ipak svi, zaista, ranjivi. I da niko nije samo ono što je učinio. Možda je jedina pravda ona koja ne traži savršene ljude, već razumevanje (i prihvatanje!). Iako neki smatraju da film ne donosi jasne odgovore, možemo zaključiti da je do kraja života svima nama važno isto pitanje: da li nas članovi porodice prihvataju i jesmo li ispunili njihova očekivanja? Ta večita težnja da uprkos neslaganjima, polazimo od lojalnosti i uveravamo ih u našu ljubav, a sebe u njihovu, goni nas možda i do kraja života. Ipak, jedna od poslednjih rečenica filma nosi snažnu poruku: Ne moramo verovati u baš svaku istinu… La Grazia Foto: Andrea Pirrello, Avedon / Belgrade Film Festival Promo

Nastavak na Lepota i zdravlje...