Izvor: Lepota i zdravlje, 13.Apr.2021, 14:02

Pitali smo 10 žena kako se njihova profesija menjala u poslednjih 20 godina

Pitali smo 10 žena kako se njihova profesija menjala u poslednjih 20 godina

Povodom jubileja, 20. rođendana magazina ”Lepota i zdravlje”, pitali smo deset žena, istaknutih i cenjenih predstavnica svoje profesije, šta se promenilo u protekle dve decenije u njihovoj poslovnoj sferi i kako su se one nosile sa tim promenama. Jelena Ivanović, modeling, J’s Management Digitalizacija je promenila način poslovanja, zbližila kontinente, umrežila ljude. Razmenom informacija na taj način otvorila su se nova tržišta i nove mogućnosti. Dostupnost onlajn trgovine zahteva >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << drugačiju vrstu marketinga, pa samim tim i drugačija angažovanja modela. Pošto smo u eri masovne konzumacije, mnogo je više brendova, te je veća potreba i za prezentacijom proizvoda. Usled obima potražnje manekena, kriterijumi su pali, honorari su manji, a radni vek modela sad je neuporedivo kraći. Brendovi su takođe snizili kriterijume kako bi se prodaja prilagodila izazovima nadošle konkurencije koja sada digitalnim kanalima, sa svih strana sveta, ulazi u domove konzumenata. Sada se već govori o robotici kao sledećem koraku „olakšavanja” poslovanja. Na upravo održanoj D&G reviji za jesen/zimu 2021/2022., na kojoj je učestvovalo čak pet srpskih modela naše agencije, na veliko finale izašli su i roboti na pistu! Roboti ne samo što bi mogli da zamene proizvodnju i prodaju, nego bi mogli da zamene i manekene. Ipak, mnogo sam zadovoljna što sam učestvovala u menjanju života mnogih mladih ljudi koji su imali san da ostvare svetsku karijeru i koji su uz moju podršku u tome i uspeli.   Погледајте ову објаву у апликацији Instagram   Објава коју дели JELENA Ivanovic (@jelenaivanovic_) Duška Ignjatović, lekarka, načelnica Klinike za anesteziologiju u KBC „Dragiša Mišović“ Poslednje dve decenije mogu se nazvati „zlatnim dobom” anestezije. Kada sam počinjala, naša „radna stanica” izgledala je sasvim drugačije. Sada smo okruženi brojnim monitorima koji više nisu jednostavni te ne prate svega tri vitalne funkcije. Sve to doprinelo je boljem pristupu svakom pacijentu ponaosob, većoj bezbednosti procedura i boljem ishodu lečenja. Prošla godina bila je poseban profesionalni izazov za sve zdravstvene radnike, pa i za mene. Borba sa zaista izuzetnim neprijateljem zahtevala je kompletnu posvećenost 24 sata, s obzirom na to da sam kao načelnik Klinike za anesteziologiju KBC Dr Dragiša Mišović dodatno bila angažovana u organizaciji posla – preko 80 anesteziologa prošlo je kroz naš centar. Ali s radošću i dalje dočekujem svaki novi radni rad i posle 20 godina u ovom kliničkom centru. Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Imam tu sreću da već dve decenije radim poslove koji su uvek bili takvi da običnim ljudima pomognu da reše problem, bez obzira na veru, naciju ili jezik. Taj osećaj kad nekog zaštitite neprocenjiv je. Kada pogledam iza sebe, vidim stotine nastavnica, doktorki, ekonomistkinja čiji smo iznenadni odlazak u penziju sprečili. Vidim zahvalnost medicinskih sestara koje su vraćene na posao sa koga su bile premeštene samo zbog godina, ali i mlade oficirke koje danas rame uz rame s muškarcima stupaju u sve rodove naše vojske, što je pre samo desetak godina bilo nezamislivo. Raduje me što je sve više žena na najvažnijim državnim funkcijama, kao i u skupštini. Ja vodim centralnu državnu instituciju za zaštitu ravnopravnosti, koja pre 20 godina nije bila ni u planu. Nažalost, nasilja nad ženama ima i dalje, ali je Srbija napravila veliki iskorak ratifikovanjem Istanbulske konvencije među prvima u svetu. U to vreme sam kao državna sekretarka radila u ovoj oblasti. Najvažnije od svega jeste to što ravnopravnost više nije apstraktni pojam, ljudska prava imaju svoj pojedinačni ljudski lik u svakome od nas.   Погледајте ову објаву у апликацији Instagram   Објава коју дели Brankica Jankovic (@brankica_ravnopravnost) Biljana Krstić, muzičarka Moj najveći uspeh je definitivno Bistrik. Stvorili smo autentičnu muzičku priču i pokazali kompleksniji muzički portret srpskog i balkanskog prostora. Iza nas su mnogi koncerti, festivali, turneje širom sveta, kao i brojne domaće i međunarodne nagrade. Ponosna sam na to što je Bistrik danas institucija koja traje punih 20 godina! U oblasti moje profesije mnogo toga se promenilo – neke stvari nabolje, neke nagore. Tehnologija je, s jedne strane, pomogla umetnicima da lakše objavljuju muziku, ali ih je stavila i u „more sadržaja”, gde je teško naći put do vidljivosti. Polako se i gube granice između žanrova, pa od istih muzičara možemo čuti mnogo toga različitog. Muzičarima uspeh više ne zavisi od kvaliteta muzike, koliko od imidža i konzistentnosti na društvenim mrežama. Muzika se definitivno preselila na internet, popularne su nove platforme, a tu je veoma važna i digitalna distribucija. Danas se brzo živi i tako se sluša i muzika. Bojana Nikitović, kostimografkinja Na polju moje profesije više su se stvari promenile u pozorišnoj kostimografiji, nego u onoj filmskoj. Čini mi se da je sve manje tipično pozorišnih stilizacija, i da se na određeni način pozorišni kostim približio filmskom. Želim da verujem da se promenio nabolje i odnos prema kostimografima, u skladu s tim koliko je kostim važan deo i filma i pozorišne predstave. Kostimografi su počeli da utiču i na modu, baš kao što moda često inspiriše kostimografe. Mladi ljudi danas sve više obraćaju pažnju na to ko je radio kostime za određeni film. Najznačajnije što se meni desilo jeste to što sam dobila priliku da radim za svetske produkcije, prvo kao asistent, a onda i samostalno. Ako ste vredni, talentovani, požrtvovani, beskrajno predani poslu, neko to uvek vidi. Bilo je teško, često jako iscrpljujuće, ali je bilo vredno toga.   Погледајте ову објаву у апликацији Instagram   Објава коју дели bojana nikitovic (@bnikitovic) Aleksandra Kovač, kompozitorka i kantautorka Za protekle dve decenije muzikom sam postavila nove stadandarde, u popularnoj i primenjenoj muzici Srbije i ostatka regiona. Za to vreme desile su se mnoge promene: muzika je prešla na internet, streaming servise i digitalne platforme, izbacujući iz upotrebe CD, kao njeno fizičko izdanje. U Srbiji je pop muzika skoro nestala, uz ogroman zamah industrije narodne i turbofolka, koji je postao pravi gigant na ovim prostorima. Sve ovo je, naravno, uticalo na opstanak kompozitora i izvođača popularne muzike, koji žive od autorskih i izvođačkih prava i koji su zbog svega ovoga okrenuli koncertima i nastupima uživo. Na ovom polju ne vidim sistemski napredak, jedino pojedince koji svojim talentom i ogromnim radom, ipak, uspevaju da opstanu na sceni. Veliki uspeh je potpuni preporod filmske i TV produkcije – započet serijom ”Ubice mog oca”, koja ujedno označava i početak moje saradnje s rediteljem Predragom Antonijevićem. Samim tim, filmska muzika, neizostavni deo serija i filmova, ponudila je kompozitorima novi prostor za rad.   Погледајте ову објаву у апликацији Instagram   Објава коју дели Aleksandra Kovac (@aleksandrakovac) Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre Beogradski festival igre ovih dana puni 18 godina, Nacionalna fondacija za igru ove godine slavi 11 godina, moja starija ćerka Dora ima 23, a mlađa Zoi ima 12. Moj život u poslednje dve decenije. Strepnje, izazovi, ideje, planovi, ali i radosti naših odrastanja. U sferi moje profesije za 20 godina sve se promenilo. Kada gledamo produkcije od pre dve decenije, kao da posmatramo projekciju nemog filma. Igra je postala samostalnija, raznovrsnija, snažnija. Čini se da je igra umetnost 21. veka koja uspešno kombinuje sve druge umetnosti. Od muzike, slikarstva i arhitekture, do modnog dizajna i tehničkih dostignuća. Sa tim otvorenim pristupom, umešnoću koreografa te apsolutnom slobodom pokreta ova forma osvojila je velike scene.Nažalost, iako smo svedoci velikog napretka kroz radove vrhunskih autora koji gostuju u Srbiji, čini se da sami nismo mnogo naučili – uglavnom tužno zaglavljeni u prošlom veku. Nisu se ovde „zapatili” ni uticiji Bitefa, pa ni Beogradskog festivala igre. Valjda je to deo mentaliteta. (Pročitajte i… Pitali smo šest žena mogu li i porodica i karijera biti na prvom mestu) Vesna Stanojević, koordinatorka „Sigurne kuće“ Kada sam počinjala da radim sa ženama žrtvama nasilja, to nije bila tema koju je društvo tretiralo kao problem. Kasnije su različita ženska udruženja doprinela da se to promeni, mediji su počeli da prate naš rad, izmenjeno je dosta zakona. Međutim, kada čitam vesti, redovno pomislim da apeli nisu stigli na pravu adresu – broj nasilja iz godine u godinu i dalje je sličan. Zato i dalje razmišljam šta još može da se uradi da bi žena koja trpi, koja pati, koja je bolesna, koja nema rešeno egzistencijalno pitanje – živela bolje. Jako je važno da žrtva nasilja ima gde da se skloni i da informacija o postojanju sigurnih kuća i mogućnosti konkretne zaštite stigne do svih žena. Uradile smo dosta i na polju zapošljavanja tih žena, a to jedan od preduslova da samostalno nastave život. Nada Momirović, poslovna žena i vlasnica brenda ”Mona” Najvažnije od svega jeste to što smo, ne uvek u najpovoljnim uslovima, stvorili stabilnu firmu, koja postoji već 30 godina, to jest proizvodnju i prodaju po tržišnim uslovima, što je jedina garancija uspeha. Ništa od toga ne bih uspela da nisam radila zajedno sa supurgom Đorđem, a rad brenda su preuzeli naši sinovi – Uroš i Tomislav, koji zasad pokazuju još bolje rezultate. Šta se sve promenilo za 20 godina? Mnogo toga: od nabavke sirovina, čija ponuda sada ide kompjuterski i u znatno većem obimu, mogućnosti štampanja svojih dezena, poručivanja sirovina nakon ispitivanja materijala, praćenje prodaje putem interneta, čime se omogućava efikasnija proizvodnja, zatim onlajn prodaja koja postaje sve zastupljenija… Nažalost, društvena svest ne prati razvoj tehnologije, još uvek su preduzetnici „tajkuni”, klasni neprijatelji, a ne nosioci prosperiteta. Maja Žeželj, novinarka i TV lice Novac i nove tehnologije uticale su na to da se televizija poslednjih decenija mnogo promeni. TV program je postao roba, pa je sada važnije koliko se neki program isplati od toga koliko vredi. Nekada (ko se uopšte seća tog vremena!) gledali smo dva državna programa, dok danas imamo ponudu od nekoliko desetina domaćih i stranih kanala. Veoma je važno razumeti sve te promene, a još važnije brzo odreagovati, jer je to put kojim se razvijaju i televizija i televizijski programi. Sve ove promene dovele su do toga da se pojavi i „novi gledalac”, osoba koja sve više sama bira šta će i kad gledati, sakuplja informacije iz različitih izvora i na osnovu njih stvara svoju sliku istine. Poštujem takvog gledaoca i žao mi je što sam svedok toga da on često ne dobija informaciju na koju ima pravo, a tako je poslednjih 30 godina, otkad sam ja u poslu. Želim da verujem da će promene na kraju otvoriti širi prostor za uticaj demokratije i tako omogućiti da mnogo veće grupe ljudi imaju pristup moći. Priredila: Nadežda Jokić lepotaizdravlje.rsPetar Đorđević; Andreja Damjanović; uka Bošković @lusstudioThe post Pitali smo 10 žena kako se njihova profesija menjala u poslednjih 20 godina appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Lepota i zdravlje. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Lepota i zdravlje. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.