Izvor: Lepota i zdravlje, 25.Mar.2015, 17:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema problema!

- Videćeš, sjajna je. Dala sam joj tvoj broj i adresu, biće sutra kod tebe u sedam. Ostavi joj ključeve i ništa ne brini. Angelina je čudo planetarno, uradi za dan što neka ne bi za nedelju. – rekla je mama. – I ne brini, majka te časti. Ako ja ne mogu da ti operem prozore – ima ko može. - Ok, pomislila sam. Ako mama kaže da je ok – onda je ok. Pa još i po preporuci. Mogu i ja jednom da dođem u čistu kuću, majku mu. Sedam nula nula. Ding dong. - Dobar dan. - Dobar dan. - Vi mora da ste Duda. - Jesam. - Ja sam Angelina, drago mi je. Šta želite da uradim? (O, ne, ne ide mi baš to delegiranje…) - Uradite šta god hoćete, šta mislite da treba. Prozore..? Možete li…? - Naravno. - Kuhinju..? Pločice…? Kupatilo..? Na svako moje pitanje, odgovarala je sa naravno, ne brinite ili nema problema. - I sve to za jedan dan…? - Ma, kakav dan – rekla je i opasala kecelju. Za jedno pre podne sve ima da bude gotovo. Ništa vi ne brinite. – ponovila je.  Kad god me obaspu sa naravno, ne brinite i nema problema – nešto neće da valja. Mislim, u životu postoje izvesna pravila. Kada, kome i zašto ne treba verovati. Pravilo prvo: Ne veruj onome ko ne voli pse i ko ti ne odgovara na sms, a pritom znaš da ne ispušta mobilni iz ruku. Ne veruj ni onima što ćute kao zaliveni, a ni onima što ne zaklapaju. Ne veruj majstorima, naročito automehaničarima. Dođeš da zameniš ulje a on ti odradi generalku motora. Ne stigneš ni da se okreneš, a već je povadio filtere, karburator, hladnjak i suvozačevo sedište. - Gospođo, pravo je čudo da ste uopšte živi. Ova krntija svakog časa može da eksplodira. Ali, ne brinite, sve će biti u redu, na pravom ste mestu.  Kad mi kažu “smatraj da ti je to završeno”, znam da od posla nema ništa. Ili kad mi daju “učinjenu” cenu – potpisujem da su me u startu ušili bar za pola. I ne verujem stipsama, onim što kukaju da nemaju za ‘leba i grebu se za produženu s mlekom, a onda na Fejsu osvanu slike s tropskih ostrva. Ma daaaaaj… Ali, vremena su teška, kapiram. I ne veruj onima što se ljube otvorenih očiju. Mislim, kako to može…? Zna se kako se ljubi, nema tu šta da se gleda i proučava. Ne veruj frizerki koja nema dobru frizuru. Ako o svojoj kosi ne može da vodi računa, šta će tek od tvoje da uradi? Šnajderke s oparanim porubom na suknji takođe ne ulivaju neko poverenje. Ne veruj ljudima koji o sebi govore u trećem licu. Ni muškarcima koji depiliraju obrve i svaku poruku završavaju smajlijem. Ni mršavom šefu kuhinje. Sve u svemu, malo se kome danas može verovati. Jer, ovaj je svet pun prevaranata. Ko zna šta Angelina sad radi..? Umesto da sprema, pretura mi po stvarima? Leži u mojoj kadi? Kupa se u mom parfemu? Čita moje dnevnike? Gleda seriju? Prebira po špajzu? Pravi popis moje pokretne imovine? Pustila sam potpunog stranca u kuću. Još gore – moja rođena majka je pustila potpunog stranca u moju kuću. Možda i nema preporuke? Šta ako mi nešto nestane? Šta ako mi sve nestane? Pa mislim, svašta se danas dešava. Baš sam jedna naivna guska, tako mi i treba. Pola šest. Ulazim u kuću. Čekaj, je li ovo moja kuća? Nešto blješti. Ugasite svetla, ništa ne vidim. Čije su ovo zavese, zaboga? Moje? - Vaše, Dudo, vidite kako su sinule. I mirišu. Omekšivač sam stavila, ima da mirišu mesec dana. Okrećem se oko sebe, ne verujem. Kuća – blista. Sve blista. Mogu da se ogledam u parketu. - Angelina, pa vi ste stvarno prali prozore…? Angelina klima glavom. - I rernu ste oprali… Izvinite što ja ovako zavirujem, ali prosto ne mogu da verujem. Čudo ste napravili, Angelina. - Napravila sam i kolač, nisam vas pitala, ali računam – imam vremena, imam jaja, pa neka se nađe nešto slatko… Ne ljutite se, Dudo? - Da se ljutim…? Ama, kako bih mogla da se naljutim? Ovome se ni u snu nisam nadala. Koliko sam dužna…? - Ništa, Dudo, gospođa majka je već sve platila. - E pa, dobro – pomislih – Duda je danas jedna srećna žena. Čim je Gina zamakla, dohvatih se telefona. - Mama, mama, ona stvarno jeste čudo. Moraš ovo da vidiš, ne bi kuću prepoznala, nigde trunke prašine nema, sad sam sve gledala, ama znaš li kad je uspela i fuge u kupatilu da izbeli… A kol’ko ti je uzela, života ti…? Šta ja znam koliko se kreće, nisam uzela ženu otkako se Beba rodila. Pojma nemam… - Trista po satu, valjda. - Koliko?! - Mama, pa to je previše! Idi, ženo, presede mi sve, bolje da mi nisi ni rekla. Za pet ‘iljada sam mogla i ja da spremim kuću. Što je mnogo, mnogo je… I, šta kažeš – dala ti popust? Pa jeste, učinjena cena, nema šta… A kad si već tako široke ruke, da dođem ja da ti operem prozore? Što, pa sad ionako nemam šta da radim. A i vremena su teška… Jesam, ručala sam. Ima i za Vladu. Beba jede u školi. Biće za večeru. Naravno, mama. Ne brini, mama. Ma nema problema, mama. Pišite Dudi na duda.alapaca@gmail.com!

Nastavak na Lepota i zdravlje...