Izvor: Lepota i zdravlje, 19.Jul.2016, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na terapiji: Stid, strah, sram, blam

Autorka: Olivera Stojšić, psiholog, REBT terapeut i joga instruktor www.bodyandmind-institut.com/ U svojoj psihoterapeutskoj praksi sve se više susrećem sa osobama koje pate od preteranog straha, najčešće bezrazložnog ili neosnovanog u situacijama gde bi drugi ljudi mogli da ih posmatraju ili procenjuju njihovo ponašanje ili izgled. Takve situacije su najčešće: obavljanje neke radnje pred drugima, javni nastup, razgovor ili uopšte interpersonalni kontakti. Zbog straha, navedene situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << najčešče se izbegavaju. Stidljivost, trema, strah od toga da će ”sve oči biti uprte u mene” nesnalažljivost u interpersonalnim komunikacijama i druge manifestacije okolina i roditelji često ne prepoznaju kao blokade na kojima može da se radi, već to pripisuju prirodi, temperamentu, genetici, prolaznoj fazi, normalnoj anksioznosti koja će proći. Opravdanje za ova osećanja nalaze u očekivanjima i pritisku od strane drugih i ne vide ih kao simptome koji mogu da prerastu u poremećaj i klinički problem koji zahteva psihoterapijski tretman. Sve je više ljudi kojima socijalna anksioznost predstavlja problem i hendikep u postizanju poslovnih ciljeva, u ličnoj samorealizaciji i kvalitetu života. Zatim, uspostavljanje važnih društvenih kontakata, napredovanje u poslu i karijeri mogu, takođe, biti narušeni izraženom socijalnom anksioznošću. Socijalna anksioznost je zanemarivana zbog toga što je ljudi doživljavaju kao sramotu i nešto što se mora sakriti. Takav stav često ostavlja posledice u vidu korišćenja alkohola koja ima ulogu oslobađanje od anksioznosti (napetosti i tenzije), što može da dovede do alkoholizma, a druga posledica može biti depresija. Alkoholizam i depresija su ponekad “maske “ za socijalnu anksioznost (fobiju). Socijalna fobija može da se ispoljava kao strah od ljudi ili da ima konkretniji vid kao strah od crvenila lica. Prema učestalosti je treći mentalni poremećaj u SAD. U našoj sredini je sve veća učestalost socijalne fobije, ali se retko sreće kod pacijenata koji traže psihološku pomoć. Šta se u stvari dešava kod osobe socijalne anksioznosti ili fobije? Osoba strahuje od toga: da će se uplašiti ili da će joj biti veoma neprijatno, pa zbog toga njeno ponašanje i funkcionisanje u toj situaciji neće biti adekvatno što doživljava kao ponižavajuće. Strahuje da će doživeti telesne simptome koji će i drugi ljudi videti, “provaliti” koliko je ona uplašena ili nesigurna i zato će o njoj imati loše mišljenje. Uz pomoć psihoterapeuta klijenti obično shvate da ih njihov zastrašujući i užasavajući način razmišljanja dovodi do straha i da njihovo ponašanje (nespontano) i simptomi kao što su crvenilo u licu ili podrhtavanje glasa kao i mišljenje drugih ljudi o njima – nema nikakve veze sa njihovom ličnom vrednošću. Oni sebe moraju uporno da podsećaju da je njihova ljudska vrednost nepromenljiva, a sva ponašanja su samo informacija o njima samima, a ne nešto što ih određuje kao ljude. Te informacije koje šalju mogu da “popravljaju” učenjem i uvežbavanjem socijalnih veština dok mišljenja drugih ljudi treba da posmatraju samo kao mišljenja, a ne nešto što određuje njihovu vrednost. Emocionalno zdrava osoba je srećna što živi, prihvata sebe i mogućnosti da uživa u životu. Ona ne meri svoju vrednost dostignućima ili onim što drugi misle o njoj i više uživa nego što se dokazuje. Takođe, bezuslovno prihvata sebe i svoje postupke pa i greške koje ne može da ispravi i popravlja one koje mogu da se poprave. Ne dozvolite da život prilagođavate svojim strahovima i ograničavate svoje napredovanje u poslu, karijeri, ličnoj samorealizaciji… Izađite iz zone komfora jer je potrebno samo da promenite svoja uverenja i učvrstite ona koja će raditi za vas. Još tekstova iz rubrike “Na terapiji” možete pročitati OVDE.

Nastavak na Lepota i zdravlje...