Izvor: S media, 25.Dec.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo muči, lako se leči
Helikobakter je već posle 40, 50. godine života prisutan kod skoro svakog drugog čoveka
Satima sedite za kompjuterom, dosta vremena provodite za volanom, neuredno se hranite, često ste izloženi stresu... Žalite se na osećaj težine u želucu, nadimanje, muči vas gorušica, često podrigujete. Mnogi vaši prijatelji imaju slične tegobe pa baš i ne pridajete veću važnost činjenici da imate zdravstvene probleme. Možda je, ipak, vreme da posetite doktora koji će proveriti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << šta bi mogao da bude uzrok tih neprijatnih simptoma. Jer, možda je jedan od uzročnika helikobakter za koji su početkom devedesetih Voren i Maršal dobili Nobelovu nagradu. Ili je u pitanju nešto drugo što, ipak, samo lekar može da utvrdi.
– Nije helikobakter uzročnik svih želudačnih bolesti, niti se njegovim izlečenjem postiže lečenje drugih želudačnih bolesti što ljudi uporno očekuju. Helikobakter je, takoreći, jedina bakterija koja preživljava u kiseloj sredini. Moramo da imamo kao preduslov kiselinu izraženu u želucu da bi on mogao da tu buja i da raste. Helikobakter je već posle 40, 50. godine života prisutan kod skoro svakog drugog čoveka, znači kod 50 odsto ljudi u razvijenim a čak kod 80 odsto u nerazvijenim zemljama – kaže za „Politiku“ primarijus dr Lidija Burg, sa Gastroenterološkog odeljenja Kliničko-bolničkog centra Zemun.
Da li to znači da je neophodno lečiti sve te ljude, pogotovo što mnogi od njih nemaju nikakve tegobe?
– Simptomi kao što su izražena gorušica, osećaj težine, nadutosti, podrigivanja, mučnine... tipični su za mnogo želudačnih bolesti. Primenom brojnih lekova za neutralizaciju želudačne kiseline neke ranije bolesti znatno su se smanjile, ali neke druge koje su u vezi sa načinom života, ishranom, stresom pojavile su se u mnogo većoj meri nego ranije. Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu danas je mnogo ređa bolest i uglavnom je u vezi sa primenom brojnih lekova, najpre salicilata i antireumatika koje u našim uslovima ljudi uzimaju prekomerno.
Koja je bolest još dominantna?
– To je svakako zapaljenje donjeg dela jednjaka, takozvani refluksni ezofagitis koji se manifestuje upalom sluzi donjeg dela jednjaka sa bolovima iza grudne kosti, sa stezanjem u grudima, što se često meša sa srčanim tegobama a u stvari je kiselina koja se preliva iz želuca u jednjak. U vezi je sa dugotrajnim sedenjem pred kompjuterom, dugom vožnjom kolima, sa svim onim što povećava pritisak u stomačnoj duplji i onda prosto tera kiselinu da se kroz mišić stezač, koji popušta s godinama, preliva u jednjak. Upala jednjaka može da ide i do viših partija i da bude uzročnik dugotrajnog kašlja, promuklosti... Mi imamo sve više pacijenata koji nam dolaze od ušnog lekara jer ne može da se nađe uzrok promuklosti, kašlja, naročito noćnog kašlja, tako da mi proveravamo da li je uzročnik refluksni ezofagitis. To je bolest savremenog doba. Ona može da bude udružena sa helikobakter gastritisom, ali ne mora. Lečenjem helikobakter gastritisa mi sprečavamo neke komplikacije za koje se smatra da mogu da nastanu i da budu čak uzrok nastanka pretkancerskih promena na želucu.
Kako se utvrđuje helikobakter?
– Prisustvo se utvrđuje jedino uzimanjem uzorka iz želuca, i to gastroskopijom. Uzimanjem uzorka iz krvi dokazuje se prisustvo antitela. Kada se prvi put kontroliše krv na prisustvo antitela, i ako pacijent ima tegobe, propisujemo mu terapiju i ako se posle toga pacijent oseća dobro, završili smo posao.
Da li lečenje dugo traje?
– Ne, traje kratko, od sedam do deset dana, sa mogućnošću izlečenja do 90 odsto. Uzimaju se lekovi koji smanjuju nivo kiseline u želucu i dve vrste antibiotika koji su se menjali vremenom. Ranije je bio čuveni helikocin a kod nas se sada koristi klaritromicin i amoksicilin. U Evropi se već pojavljuju neki novi antibiotici.
Vaš savet da se koliko je moguće izbegne mogućnost stvaranja helikobaktera?
– Na prvom mestu neophodno je održavati higijenu, pre svega ruku i usta. Izbegavati stres. Uz hranu i genetiku, stres je ta treća stvar koja utiče na želudačne probleme. Treba jesti sporo i, naravno, imati uredne obroke. Zbog neredovne ishrane sve češće nam se na bolove u stomaku žale mladi ljudi, srednjoškolci. Stariji treba da vode računa kod uzimanja lekova, naročito aspirina i antireumatika.
Snežana Čikarić
Izvor: Politika
