Izvor: Lepota i zdravlje, 17.Okt.2016, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada se ubijete, bol ne prestaje, on samo prelazi na nekog drugog

Kada radite sa suicidalnom osobom, u vama postoji jedan deo zebnje koji ostaje i kad se seansa završi. Jedno malo zrno brige sklupča vam se u levu komoru srca i s vremena na vreme između susreta kaže “zdravo” i vi ga nosite sve dok osobi ne bude bolje. Možete da izbegnete da radite sa osobama koje žele da se ubiju, to je uvek opcija. Međutim, ako svi budemo izbegavali ko će ostati, ko će im pomoći dok ne nauče da pomažu sami sebi? Guliver/Getty Images Priredila: Bojana Obradović, Psihoterapija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << lični rast i razvoj Svako želi da pomogne onom drugom da vidi smisao života. Međutim, i pored najvećeg truda neki ljudi ipak neće to uspeti, nekim ljudima će bol biti preveliki i ipak će to uraditi. Mogu da kažem da moj deda nije dobio adekvatnu psihološku podršku i da se zato ubio. Al nije, to nema veze sa ljudima koji su ga lečili. U državnim ustanovama rade ljudi koji imaju fakultete i specijalizacije. Većina njih nikad nije prošla edukaciju iz psihoterapije. Lekovi i razgovori (a to nisu psihoterapijski razgovori) neće najčešće pomoći. I nisu krive moje kolege, one se trude sa znanjima, mogućnostima i vremenom koji im je sistem dao. U Novom Sadu postoji Centar Srce i on pruža podršku osobama koje se bore sa suicidalnim idejama i namerama. Osim toga, postoje psihoterapeuti širom Srbije koji vam mogu pomoći. Nekad vam neće odgovarati psihoterapijski pravac ili psihoterapeut ali ne odustajte od sebe. Možda je pristrasno, ali ja lično smatram kombinaciju rebt-a i egzistencijalističke psihoterapije najboljima. A ponekad, jednostavno prihvatiš da svaka osoba ima pravo na svoj izbor. Tvoje je da pokušaš da ublažiš bol, pomogneš da se ona sama vidi i da vidi život i okolnosti iz različitih uglova, da nauči da bolje podnosi težak život, bolest, situaciju. Nedavno sam pročitala citat: “Kada se ubijete, bol ne prestaje, on samo prelazi na nekog drugog.” Ljudi ponekad zaključe da život nema smisao i da je praznina nepodnošljiva te žele da sve prestane. Da oni nestaju. Da se bol zaustavi. Istina je da su ovi zaključci pogrešni: život ima smisao, vaše je da mu ga date. Bol će proći, a onaj koji ne prođe jer su neke bolesti takve je podnošljiv (nekad teže nekad lakše). Znam kako je to, ni ja ne trpim baš dobro fizički bol. Nedavno sam sedela sa drugaricom koja ima stalne bolove u kičmi. Kada je bolest počela, morala da je odustane od fakulteta i profesije za koju se obučavala jer ne može fizički da izdrži ono što zanimanje zahteva. Promenila je profesiju i tek sada u tridesetim će početi da radi kao psihoterapeut. I ja se mislim, kako je to lepo. Ona jednostavno može da razume mnoge koji žive sa stalnim bolom. Preusmerila je svoj život. Nije dala da je bolest pobedi, zaustavi. Nije ni moj drug kada je posle nesreće ostao u invalidskim kolicima. On nije odustao ni od ljubavi ni od života. Tri veze je imao od perioda kada se to desilo, i sada živi sa poslednjom curom i sprema se za paraolimpijadu. Ne znam da li ste čitali knjigu “Zašto se niste ubili?“. Ako niste, trebalo bi. Svi. “Veronika je odlučila da umre” je daleko od nje, ali je takođe preporučujem. Pročitajte i… Life coach otkriva kako da ostvarite sve svoje želje! Kliknite na sledeću stranicu…

Nastavak na Lepota i zdravlje...

Svet: Kada se ubijete, bol ne prestaje, on samo prelazi na nekog drugog