Izvor: GlamDama.com, 09.Nov.2010, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz modnog ugla Miljane Nešković
MODA: UMETNOST ILI ZVERINJAK?
Malo je onih koji su istinski ravnodušni na modu. Modni entuzijasti, poput moje malenkosti, uglavnom će govoriti o njoj kao o divnoj umetnosti koja podstiče na kreativnost i može da oboji svakodnevnicu. No, ovoga puta, pažnju su mi privukli oni drugi, oni koji se mršte pri samoj pomisli na nedelje mode i modne revije. Uverila sam se da ih zaista ima. Upravo zato, zaintrigiralo me je: Šta ljudi u Srbiji danas zaista zameraju modi kao fenomenu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu GlamDama.com << />Bilo je to jedno od onih večeri kada se prijatan izlazak brzo završi pa vas prijatelji jednostavno odvuku „dalje“, samo zato što je prerano da se ide kući na spavanje. Tako sam dospela na srednje dosadnu zabavu. Muzika je bila dovoljno ambijentalna, a kombinacija ljudi u prostoriji dovoljno ubitačna da bi došlo do pojave koju ja nazivam „naporno diskutovanje bez mnogo pametnih zaključaka“. U ovakvim situacijama interesantno mi je da se isključim iz komunikacije i prosto posmatram ljude kako „padaju u vatru“, dok objašnjavaju jedni drugima nešto. Nešto me je, ipak, prodrmalo: „Moda!? Muka mi je od tog sveta! Svi su strašno isfolirani, samo se nešto smeškaju, a svi se mrze! To je pokvaren svet, nikada ne bih mogla da budem deo toga...“ Nakon ovog žustrog uvoda otpočeo je mali monolog žene koju nisam videla sigurno deset godina. Ne znam da li je ovo trebalo da me uvredi, ali svakako me je podstaklo na razmišljanje. Dok sam još studirala, pisala sam različite istraživačke radove na temu mode u njenom kako pozitivnom, tako i negativnom kontekstu. Kao loše strane mode najviše sam izdvajala propagiranje potrošačkog mentaliteta, slepo praćenje trendova koje nameću mediji i uticaj favorizovanog premršavog izgleda manekenki na svest o lepoti ženskog tela. Ova izjava o „isfoliranom svetu oko mode“, mi je, ma koliko bezvezna i verovatno zlonamerna, bila epohalna. Da li je moguće da ljudima najviše smeta ponašanje ljudi koji se modom bave? Ima tu malo smisla...
Posmatrajmo to ovako: posao modnih dizajnera je da stalno nameću nove standarde lepote u odevanju. Oni se iznova i iznova poigravaju izgledom. Ipak, oni koji nisu lično zainteresovani za tu vrstu kreativnosti , lako će ih sve okarakterisati kao arogantne ljude koji su ubeđeni da su bolji od ostalih. Delom i jesu upravu. Da li je Karl Lagerfild arogantan? Jeste! Isto tako, on je i genijalan kreativac koji ima puno pravo da se ponaša kako želi. Mnogi tu njegovu aroganciju smatraju neizostavnim delom njegove umetničke harizme. Ipak, suština njegovog rada nije njegov temperament već ono što vidimo na pisti, a vidimo modu. Salvador Dali je bio totalni ekscentrik pa niko zbog toga neće smatrati sve slikare čudacima. Modu ne čine ljludi koji se njome bave. Moda nije grupa dizajnera, manekena, stilista i modnih novinara. Ona je fenomen za sebe, umetnost i industrija u isto vreme. Ljudi je nose na sebi i o njoj razmisljaju svakodnevno, čak i kada toga nisu svesni. Svi imaju neko lično viđenje mode. Kod nekih ono je svedeno na pojam sopstvenog izgleda i osećaja udobnosti, a kod drugih je složenije i kreativnije. Ipak, svi imaju tu „modnu žicu“ u sebi, bar malu. Moda se predstavlja na modnim revijama koje jesu ograničene na malu grupu ljudi, ali se ona tu ne završava već tek počinje. Te vizije o lepoti sa piste prelaze na ulicu i zavise isključivo od toga da li ćemo ih svi mi prihvatiti ili odbaciti. Dakle, glavnu reč imaju ljudi i sve se, pre ili kasnije, svede na kreativnost onih koji se modom ne bave, ali je zato nose na sebi. Upravo zbog toga što ona utiče na živote tako velikog broja ljudi, kreirati modu, iz sezone u sezonu, nije lako.
Gde su onda svi ti pokvareni foliranti? Isfolirani i „kvarni“, su oni koji očajnički žele da budu deo mode iako nisu za to. Zbog tih, modnih „prilepaka“, često se i govori da je modna scena pravi surovi zmijarnik. Oni tračare, oni se lažno smeškaju, oni smeštaju i oni će vam vrlo rado „zabosti nož u leđa“, ukoliko im se, svesno ili ne, nađete na putu. Zašto? Zato što smatraju da moraju da koriste smicalice i medijske trikove da bi ostvarili ono što su zacrtali. Čovek se zapita koji je uopšte njihov pravi cilj? Ja sam primetila da oni imaju dva puta: jedan je put ka novcu, bez obzira na kvalitet i sredstva, a drugi je put ka popularnosti, bez obzira na posledice. Problem se javi kada pređu sav taj svoj put slave i novca popločan intrigama i shvate da ništa nisu postigli zato što, dok su se bavili smicalicama, ništa pametno nisu stvorili. Tada obično i sami padnu. Taj pad je jako bolan, naročito za one koji su imali talenat, ali su mu na neki način okrenuli leđa zato što im je to u jednom trenutku delovalo kao profitabilno.
Sa druge strane, su pravi „ljudi od mode“, oni koji sav svoj rad posvećuju ljubavi prema modi. Oni su osuđeni na svoj stvaralački duh, kao i svi umetnici. To su ljudi koji kreiraju i u tom procesu ponekad dolaze u situacije da skoncentrisani na svoje ideje budu okarakterisani kao umišljeni ili prepotentni. Moram reći, zato što znam sa sigurnošću, ljudi koji se u Srbiji bave modom na pravi način NISU FOLIRANTI. To je ružna predrasuda. Vrlo su duhoviti, vredni, sposobni, ne glume zvezde i uživaju u dobroj rakiji (kako ko, naravno). Oni rade ono što vole, trude se maksimalno i sa malim sredstvima prave fantastične stvari. Naravno, uvek ima i onih „drugih“, ali su u manjini (čak iako su jako u medijima). Zato nemojte olako suditi ljudima oko mode, šarolik je to svet. Znate kako kaže ona stara: „U svakom žitu ima kukolja“.
Autor: Miljana Nešković
