Izvor: Lepota i zdravlje, 20.Nov.2019, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duda Alapača: Za kim zvona zvone

Četvrtak je. Jedan od onih dana kad ne znam gde ću pre. Gužva na mostu, kolona kilometarska, milim deset na sat. Spržiću lamelu, vidim već. Stiže mi poruka. Tata. Svrati na kafu, piše. Otkako je Milanka u banji, dosađuje se. Nemam mnogo vremena, kuckam mu. Ali svratiću. Ako ikada izađem iz ove glupe kolone. Zvonim na vrata. Šest, sedam, osam puta. Ne vredi. Čujem, s druge strane vrata – televizor pojačan do daske. Zovem ga na mobilni. Pa na fiksni. Pa opet na mobilni. Otvara mi posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << pet minuta. Jel’ dugo zvoniš, pita. Ma jok, samo što sam stigla. A i ja, pojač’o ovaj televizor, k’o da sam gluv, pravda se. Pa i jesi gluv, kažem. Jesi rekla nešto..? Ništa, ništa, odmahujem rukom. Kako je bilo na poslu, pita. ‘Nako, sležem ramenima. Jesi se umorila? Jesam, nisam, ne znam ni ja više, tata. Jesi gladna…? Kuv’o sam kupus, govori kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Ti kuvao kupus..?! Ja, što…? Jel’ piše negde da je zabranjeno…? Ne piše, al’… Ih, vi žene napraviste nauku od tog vašeg kuvanja, a prosto – k’o pasulj. Kad smo kod pasulja, kupi suvih rebara, ako nađeš neka lepa, mesnata na pijaci. Kad, pita. Šta znam kad, tata, kad naletiš… ti si penzioner, imaš više vremena od mene. Jeste, smeje se, imam vremena. Sad kad imam vremena, nemam para, a kad sam imao šta da trošim, nisam imao kad. Dobro, tatić, da udružimo snage – ti odeš na pijacu a ja ti uletim neku kintu za koske, može…? Može, kaže. Uzmi, sipaj, dok se nije oladilo… Nisam gladna, kažem, samo ću kafu na brzaka. E moja Dudo, ti uvek sve na brzaka… A kako drugačije, moj tata…? Ne znam, sleže ramenima. Ne znam, al’ ništa mi se ne sviđa to kako vi danas živite… Muža ti nisam video – ne pamtim. Nisam ni ja tata, ako ćeš iskreno, samo ga napipam uveče u krevetu, kažem ”aha, dobro je, tu je”, ujutro posrčemo onu kafu i svako na svoju stranu. I svakog dana tako… A šta ćeš, kaže tata i pali cigaretu. Ništa, kažem i rukom rasterujem dim. Kako bi bilo da malo prozračimo, ovde je malo… zagušljivo. Zračio sam ja, kaže. Kad..? Prekjuče..? Jutros. Vidim, zavese začadile od tog tvog duvana, ima Milanka da se šlogira kad dođe iz banje. Zračio sam, bre, šta ti je… Dva minuta nije zračenje, tata. Moraš da napraviš promaju, požutećeš od ovog dima. Ne beri ti brigu, kaže i pali već drugu.

Nastavak na Lepota i zdravlje...