Izvor: Lepota i zdravlje, 14.Mar.2018, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duda Alapača: Sad više nije ništa

Javila mi se u dva. Mama, mogu napolje, pitala je. Možeš. Gde ćeš biti? Ispred zgrade. S kim ideš? S Jovanom. Ponesi telefon..! Važi, mama, rekla je i poslala mi poljubac. U četiri mi je stigla poruka od Vlade. Gde je Beba, pitao je. Ispred zgrade, napisala sam. Nije. Zovi je na mobilni. Zvao sam, ne javlja se. Zovi je opet. Zovem je već sat vremena i ne javlja mi se. Kako ćemo, pita me frizerka. Opet na paž ili…? Piše: Duda Alapača Prva misao: diši. Duboko diši. Tu je ona negde. >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << Samo ne čuje telefon. Igra se dete, šta bi drugo… Druga misao: ne paniči. Pozovi je. Treća misao: zovi policiju. Izlišno je reći da je između prve i treće misli prošlo dvadesetsedam sekundi. Mi, majke, inače nemamo mnogo strahova, sve nekako pregrmimo, i sve prođe. Ali – ništa na ovom svetu, ni visoka temperatura, ni odrano koleno, ni napad bronhijalne astme – ne može biti tako strašno kao trenutak u kome pomisliš ”nema mi deteta”. Nema mi deteta je među najgora tri straha koje jedna majka može da iskusi. O ona druga dva ne želim ni da mislim. Nema mi deteta. Tri reči zbog kojih se svet zaustavlja a život skraćuje za decenije. Iz iskustva govorim. Prvi put sam je izgubila, pre osam godina, na prepunoj plaži u Budvi. Drugi put, pre pet, u šoping centru u Budimpešti. I treći put sad, juče. Izvini, moram hitno da idem, kažem i ustajem sa stolice. Ali, mico, nisam te ni isfeni… Drugi put, kažem i izlećem iz salona poput furije. Zovem Vladu. Ni on mi se ne javlja. Zašto imaju te glupe telefone ako se nikada ne javljaju na njih…?!

Nastavak na Lepota i zdravlje...