Izvor: Lepota i zdravlje, 11.Sep.2019, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duda Alapača: Prezervacija i ostale boljke
Znam da si gladna, reče Milanka i stavi pred mene tri punjene paprike. Od priloga – pire, ćufte, pohovane tikvice od juče, dva parčeta hleba, štrudla s orasima i domaći sok od zove. Makni mi to, mama, života ti, da ne gledam. Što, začudi se majka. Imam nekakvu insulinsku rezistenciju. Šta ti je to, dete drago..? Ne znam ni ja, nešto mi insulin nije kako valja. Pa jel’ to šećer, upita Milanka i odma stade da uvrće onu krpu kuhinjsku među prstima. Nije, majka, nije šećer, al’ >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << samo što nije. To ti je otprilike nešto kao pred-dijabetes. Ako sad ne poradim na tome, šećer je sledeći na redu. I ko ti je to rek’o…? Doktorka, velim. Opšte prakse ili…? Bome, mama, nije opšte prakse, nego endokrinolog, specijalista. (Moja majka inače ne veruje u lekare opšte prakse). Ne znam, reče ona. Vi danas imate sve neke nove bolesti, deco. Toga nije bilo u moje vreme… Bilo je, mama… Ma nije, skoči ona. Ceo vek sam proživela i niko mi nikad ne reče za tu tvoju prezervaciju. Rezistenciju, mama… Dobro, šta god, ne ispravljaj me sad, znaš šta sam htela da kažem… Otkud vama, deco, tolike boleštine…? Kad sam ja bila mlada, znalo se brate mili od čega živ čovek može bolovati. Ako se umara, il’ ne oseća dobro – il’ je srce il’ je daleko bilo, rak. Ako puno jede, onda šećer, ako pije, jetra i to ti je to. Mi smo imali neke uobičajene, opštenarodne bolesti i nije se puno mudrovalo. Lekar opšte prakse je mogao da ti da dijagnozu. A sad, dok te ne metnu u onaj sulundar (magnetna rezonanca, prim.aut ), niko ne zna šta ti je. A sve to samo da narodu uzmu pare, ja da ti kažem… I ništa ti oni ne znaju, nego samo pišu upute, šetaju te od jednog do drugog. Kad ne znaju šta je, lepo ti kažu da ti je sve to na nervnoj bazi, proglase te ludim na pravdi boga, pa ti onda vidi šta ćeš i kud ćeš. Pa jel’ se sećaš onog čika Steve, sa sedmog, onog što je svaki dan prao kola…? Zdrav, prav, predav’o fizičko u školi, nikad nije pušio, nije pio, ama bio čovek k’o od brega odvaljen, snažan, jak… i samo ga jednog dana zaboleo stomak, pa boli dan, dva, nedelju, ode, šta će, kod lekara. Kažu, ajte vi Stevo kući, malo dvopeka i čaja i sve će biti dobro. On, šta će siroma, vrati se kući, nedelju dana ništa osim dvopeka okušao nije, al’ ono boli pa boli. Opet Stevo knjižicu u ruke pa u dom zdravlja. Da se niste štagod nasekirali, pita ga doktorka. Nisam, kaže Steva. Hoće to na nervnoj bazi, kaže ona i prepiše mu nešto za smirenje. Kao, sve iz glave ide. I znaš šta se desilo…? Šta, mama…?
