Izvor: Lepota i zdravlje, 09.Jun.2021, 16:02

Duda Alapača: Ide Mile

Otiš’o Mile. – Koji Mile…? – Mile komšija…visok, mršav, sed… Kako ne znaš, Mile. – A Mileeeee…. pa gde otiš’o..? Na selo…? Reče mi neki dan da će da ide, kaže, smučilo mu se da živi na dvanaestom, ide da bude bliže zemlji. – Pa sad je bliže zemlji. – Znaš šta, ima i pravo. Ne znam šta mi više tražimo u ovom betonu. – Nije otišao na selo. – Nego..? Gde je zbrisao..? U banju…? – Malo dalje. – Kod sestre u Kanadu..? – Još dalje. – Zar ima dalje…? – >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << Ima. Umro. – Umro..? Kako…?! – Lepo, iznenada. – Srce..? – Aha. – A nije ni pio, ni pušio, ni debeo nije bio, ništa… – Nije. – Znači, nema pravila. Nikakvih. – Izgleda da nema. – A nije bio ni nešto star… – Pedesetdrugo. – Nije to strašno, mogao je još da poživi vala. – A taman bio kupio novi auto… Kaže – treba mi nešto jače da povuče uz Rudnik. – Kad ono – međutim… Jel’ im’o koga osim te sestre…? Ja ga nikad nisam videla sa ženom. – Im’o je ženu. I dva sina. – Kako znaš..? – Rek’o mi debeli. – Eto šta ti je život. Danas si tu, sutra te više nema. – A ti se samo nerviraj… – Oko čega…? – Oko svega. Šta misliš, video sam te kako sevaš očima po kuhinji, čim si ušla. – Nisam sevala. – Jesi. – Možda malo. A mogli ste vala i da sredite onaj lom. Što svaki dan mene sve sačeka…? Vidiš li koliko je sati..? Od jutros sam na nogama, nisam stala… (Pročitajte i… Duda Alapača: Žena na mestu) – Ne počinji… – Šta da ne počinjem…? Svaki dan ista priča…! Jel’ ovo neki hotel, šta li je…? Dođete, jedete, okupate se, prespavate, odete. Niko bre za sobom kašiku da skloni. – Ja sam isto bio na poslu. – Ma nemoj..? Ja inače svaki dan idem po kozmetičarima, ja ne radim, šta li..? – Ne kažem da ne radiš, ali… – Ali misliš. Jer da ne misliš, ne bi me dočekao ovaj lom… I dokle misliš da to stoji ovako..? Do petka..? Dok ne dobijem slobodan dan da mogu sve lepo da spremim, pa od ponedeljka – jovo nanovo. Da možete sve po starom. I to mi neki vikend…? Ja više nemam otiske prstiju, od domestosa su mi se izlizali. – Pa dobro, ne moraš. – Ne moram..? Pa najbolje da se ucrvamo. – Pozovi ženu da ti pomogne. – Žena se zove da ti pomogne da uradiš generalku, ne da spariš čarape. Sramota bi me bilo da mi ko uđe u ovaj brlog. I znaš… to što ja radim za vas, to ne može da se plati parama, ni po satu. – Nego…? Kako se to plaća..? – Pa eto, recimo, nekim putovanjem….negde… samo ti i ja… – Uvek možemo da odemo na selo. – Neću na selo. – Pa gde bi ti…? – Malo dalje. – U Novi Sad…? – Još dalje. – Nema dalje, vidiš da ti za sve treba test. – Ima, ima. Samo ti nećeš. Čekaš da i meni dođe žuta minuta, pa da se spakujem i da odem sama. Posle kad odem, k’o Mile, da se svet pita – jel’ imala muža…? – Koji si ti baksuz… – Nisam, samo glasno razmišljam. – U redu, skapirao sam, ne moraš više. Biraj, hoćeš li kuhinju ili kupatilo…? – Kuhinju. U stvari… možda ipak kup…. ne, ne, bolje kuhinju. Ali ti da zategneš i dnevnu, ok..? – Ok, ok…. The post Duda Alapača: Ide Mile appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...