Izvor: Lepota i zdravlje, 02.Apr.2020, 13:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brzina hodanja može vam reći koliko brzo starite

Brzina hodanja može vam reći koliko brzo starite

Ako vam je korak usporen, verovatno spadate u onu grupu ljudi koja će biti izložena ubrzanom starenju i zdravstvenim problemima koji dolaze sa tim Naime, ako vam se korak usporio u četrdesetima, možda ćete ostariti brže nego što shvatate. To je rezultat nove studije, koja je otkrila da brzina hoda u dobi od 45 godina može biti pokazatelj vašeg fizičkog i neurološkog starenja. Dok su prethodna istraživanja već našla vezu između hoda starije osobe i njihovog zdravlja, nova studija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << objavljena nedavno u JAMA Network Open, posebno je proučila stotine 45-godišnjaka kako bi stekli bolji utisak o tome kako brzina hodanja otkriva i brže starenje. Nutricionista savetuje: Kako da se ne ugojite tokom izolacije – Koliko brzo ljudi hodaju u srednjem dobu, to nam mnogo govori o tome koliko su njihova tela i mozak vremenom ostarili – kaže za Health vodeći autor istraživanja Lajn Dži Hartman Rasmusen koja se na posdoktorskim studijama Duke University bavi istraživanjem starenja. – Ne samo pokazatelj starenja, već i pokazatelj zdravlja mozga – dodaje Rasmusen. U studiji su istraživači ispitali podatke stare više od 40 godina prikupljenih od preko 1.000 Novozelanđana rođenih između 1972 i 1973. Svakog učesnika studije, počevši od njihovog ranog doba, kada su imali 3 godine, procenio je pedijatrijski neurolog, koji je merio sve, od inteligencije i jezičkih/motoričkih sposobnosti do emocionalne i regulacije ponašanja. Nakon toga, svako je redovno analiziralo i pregledo svoje zdravlje i dolazio na intervju sa stručnjacima svakih nekoliko godina. Prednosti orgazma za vaš organizam (video) Kada su napunilu 45 godina, istraživači su uključili 904 učesnika kojima su merili jednostavnim testom brzinu hodanja. Istraživači su takođe pogledali koliko brzo su ostarili, na osnovu 19 zdravstvenih markera, uključujući indeks telesne mase, krvni pritisak i nivo holesterola. Pored toga, uradili su Wechsler Adult Intelligence Scale-IV test, uradili su magnetnu rezonancu mozga i ocenili starenje lica. Nakon analize podataka, uporedili su te učesnike sa najsporijim prosečnim hodom – oko 3,9 koraka u sekundi – sa ljudima koji imaju najviš brzinu, u proseku oko 5,7 stopa u sekundi. Rezultati su doveli istraživače do tri važna zaključka. Prvo, sporo hod je bio povezan sa „lošim fizičkim funkcijama u srednjem životnom dobu“, navodi se u studiji. Uprkos činjenici da je većina ispitanika hodala brže od starijih koji su bili deo ranije studije, istraživači su uspostavili iste veze između brzine hodanja i fizičke performanse koje su ranije pronađene. Drugo, istraživači su utvrdili da je sporo hodanje povezano sa ubrzanim starenjem – što nije bilo predstavljeno samo brzim propadanjem organskih sistema, već i starenjem lica i strukturnim promenama mozga. U osnovi, oni koji su sporije hodali fizički ostarili brže od svojih bržih vršnjaka. Prema novom istraživanju, redovan seks može da odloži menopauzu (video) Treće, istraživački tim je napravio vezu između sporog hodanja i pogoršanog neurokognitivnog funkcionisanja. Oni koji su hodali brže, imali su veći IQ i smanjeni rizik od demencije. Veza između inteligencije i hodanja pokazala se još jačim: Učesnici kojima je neurokognitivno funkcionisanje bilo niže u dobi od tri godine imali su sporije hodanje u četrdesetima. Istraživači su mogli da utvrde koliko će brzo čovek hodati sa 45 godina na osnovu inteligencije u dobu od tri godine. – Brzina hodanja u srednjem dobu može biti zbirni indeks životnog starenja sa mogućim poreklom u deficitu centralnog nervnog sistema u detinjstvu – istakao je Rasmusen u studiji. Kako ljudi treba da koriste ove nove informacije? – Hodanje se čini tako jednostavna stvar, ali hodanje zapravo zahteva funkciju i međusobno delovanje mnogih različitih sistema organa, uključujući vaše kosti, srce, pluća, mišiće, vid, nervni sistem i tako dalje – kaže Rasmusen. Smanjena brzina hodanja može biti znak naprednog starenja i pogoršanja funkcije organa. – Održavanje zdravlja i vežbanje pluća, mozga, srca itd. mogu poboljšati vaše fizičko i kognitivno zdravlje, a samim tim i brzinu hoda – kaže ona. Iako je merenje hodanja uobičajena praksa kod starijih osoba, istraživači sugerišu da uključivanje takvih testova ranije u životu može biti korisno. Zašto je glicerin tajni sastojak kojim ćete pobediti suvu kožu (video) – Budući da brzina hodanja pokazuje značajne razlike u vezi sa starenjem već u srednjem dobu, to se može pokazati korisnom merom u ispitivanjima starenja čiji je cilj sprečavanje nastanka bolesti povezanih sa starenjem – istakla je Rasmusen u studiji. Ona takođe ukazuje na komentar u studiji koji je dala doktorka Stefani Studenski sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu sa odeljenja za gerijatriju. – Brzina hodanja je jednostavan pokazatelj stanja organizma tokom odrasle dobi. – Obratimo pažnju na to i iskoristimo ovu informaciju – predlaže dr Studenski u svom komentaru. Kerolon Frederiks, doktorka medicine, neurolog i ekspert za Alchajmerovu bolest i istraživanja (koja nije bila uključena u studiju), takođe podržava značaj nalaza. – Znali smo da takve vrste veze postoje kod starijih ljudi, ali pokazati da su one već prisutne – i veoma jake – kod pojedinaca u 40-ima je iznenađujuće i uzbudljivo – kaže doktorka za Health. Ona dodaje da, iako studija ne kaže sa sigurnošću da poboljšanje fizičke kondicije može poništiti ove promene, „to svakako dodaje celokupnoj slici u literaturi koja sugeriše da je vreme da krenemo zdravijim putem da živimo – u smislu naše kardiovaskularne kondicije, naša ishrane, krvnog pritiska – ne kada smo stariji i zabrinuti za svoje pamćenje, već upravo sada. “ Kako izmeriti svoj hod Ne treba vam stručnjak da biste izračunali koliko stopa u sekundi možete da hodate. Postoji jednostavna jednačina koja će to utvrditi: Besplatne aplikacije uz pomoć kojih možete da trenirate dok vas korona virus „drži“ u kući (video) Odaberite koliko stopa ćete hodati. Ova studija odlučila se za šest metara, što odgovara oko 20 koraka. Uzmite  traku za merenje i obeležite udaljenost ili to uradite komadom krede. Pomoću štoperice odredite koliko sekundi vam treba da pređete udaljenost ne opterećujući se. Obavezno hodajte redovnim tempom. Podelite ukupnu udaljenost sa pređenom količinom vremena (u sekundama) na štoperici. Na primer, ako bi vam trebalo pet sekundi da hodate 20 stopa, vaša bi jednačina bila: 20 stopa podeljeno sa 5 sekundi što je 4 stope u sekundi. Da biste dobili potpuno tačno očitanje, možda bi trebalo da ponovite postupak nekoliko puta. Health HealthThe post Brzina hodanja može vam reći koliko brzo starite appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Lepota i zdravlje. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Lepota i zdravlje. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.