Izvor: GlamDama.com, 29.Apr.2011, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ajde, idem !!!
To ti je isto kao kada koračaš putem kojim svaki dan šetaš, razmišljajući o ko zna čemu već razmišljač neko vreme se čudeći pucketanju pod patikama ali tek nakon dosta pucketanja pogledaš blize i vidiš da to pod tvojom nogom pucketaju kućice minijaturnih puževa koji beže nekuda posle, ili beše pre kiše, ne sećam se više. Ti ces reci da ti je zao, napravices tuznu facu posle svakog koraka i nastavices istim putem krckajuci jadnike, a ja cu ... to vise nije ni bitno, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu GlamDama.com << poverovacu da ti je zao. Vrlo cesto plasim sam sebe da naslucujes koji me to snovi bude poslednjih nedelja, strasniji od svakog kosmara. Ne smem da zaspim pored tebe, plasim se da ces cuti moje snove, a to sto ih ne znas je jedino sto me cini imunim na tvoje "osmehe".
Odavno vec sumnjam da sve ovo nije ona rec koja se provlaci kroz sve sto radim, a pogotovo ono sto zelim da uradim. Jurim kao dete oko tebe sa mrezicom i pokusavam da je uhvatim, ali koliko god mrezicu pravio guscom rec se nekako uvek provuce i utekne. Obicno volim da je jurim po ceo dan, a i ona kao da uziva da je jurim, doduse pomalo na zloban nacin namerno mi ulazeci i izlazeci iz mrezice cikajuci me da skacem uzalud. I ne bi to bilo toliko frustrirajuce kada se ne bih svako vece vracao kuci usput posmatrajuci drugu decu sa punim mrezicama, a da ne govorim da su neke suplje a opet pune! Necu vise tako da se "igram"! Napravicu te sam, kreiracu te lako uhvatljivom pa neka te vec neko scepa, pocupa krila i zatvori u teglu.
Sedim na ivici glinenog bedema iznad Dunava, mlataram nogama, gledam neke ptice koje ulecu i izlecu iz rupa koje su u njemu i tu i tamo skriven iza zbunja sipka bacim pogled levo i desno na put ispod da proverim da neko ne dolazi jer ako me vide gde sam jebace mi sve po spisku. Kada se uverim da sam "siguran" pogledam prvo u adicu nedaleko odatle, setim se price o potonulom brodu iz drugog ili bese prvog svetskog rata i trazim jedro koje kazu da se vidi ponekada, vec u glavi konstruisuci kako izgleda. Tu i tamo me prevare senke koje reka pravi zajedno sa vrbama i oblacima. Kada izgustiram u svojoj masti davno nepostojeci brod, pogledom kratko prelazim preko pescanog spruda koji se nazire tik ispod povrsine ovog zelenog monstruma. A onda gledam tamo gde nikada nisam bio, daleko na drugu stranu obale koju jedva nazirem usled sirine reke, gledam u novi za mene tada svet o kome nista nisam ni cuo, i najludje mastam, kao nikada do tada. Mislim da sam te "tamo" prvi put video.
Autor: Željko Milić
