Izvor: Politika, 24.Mar.2011, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zver ostaje u kavezu
Udes će sigurno dovesti do tehničkih poboljšanja i poskupljenja novih nuklearnih elektrana
Uz strašnu spregu prirodnih stihija, Japanu je ovih dana pretila i nuklearna katastrofa. Iako je tek započeo proces normalizovanja, imamo dovoljno razloga, a nije ni prerano, da uočimo neke pouke, koje će sasvim sigurno obojiti naredne godine u konceptu tehnološkog sveta.
Pokazalo se da su reaktori, izgrađeni za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maksimalan zemljotres od sedam, uspešno izdržali gotovo devet stepeni. Usled cunamija, izostalo je napajanje sigurnosnih sistema strujom, pa je rutinsko hlađenje jezgara zaustavljenih reaktora i bazena sa isluženim gorivom postalo ogroman problem. Došlo je do pregrevanja i delimičnog oštećenja goriva i nastanka vodonika – „praskavog gasa”, koji je eksplodirao pri izlasku iz čeličnog reaktorskog suda i čelično-betonskog primarnog reaktorskog kontejmenta. Kod tri reaktora su razoreni sekundarni kontejmenti (na vrhu reaktorske zgrade).
Usledili su dani velike borbe osoblja elektrane za obuzdavanje udesa i zaštitu okoline. Stiče se utisak da su se vodeće svetske nuklearne institucije i mediji trkali u „katastrofičarskim predviđanjima”, što u najmanju ruku izaziva neprijatan osećaj. Udes još nije ni dostigao alarmantne granice, a već je vladala opšta trka u predviđanjima sve katastrofalnijih scenarija. To je zbunjivalo, jer su sve poznate činjenice i svi postupci osoblja na elektrani bili u saglasnosti i nisu davali razloge za toliku paniku. Srećom po pozitivno orijentisani deo sveta udes je uveden u smirenije tokove.
Jedna činjenica je već jasno uočljiva: Japanci su dali sve od sebe, da u uslovima koincidencije dve enormne prirodne kataklizme preduzmu sve mere za savladavanje udesa, a da pri tome nisu izložili ni stanovništvo, ali ni osoblje, preteranim dozama, tako da među tolikim hiljadama žrtava nije bilo nijedne nuklearne.
Druga važna činjenica ukazuje na veliku odgovornost japanske države i poslovnih ljudi, jer je zaštita stanovništva i osoblja bila sve vreme iznad interesa sprečavanja materijalne štete. Iza sebe imamo mnogobrojne primere prioriteta političkih i finansijskih ciljeva u nuklearnim udesima, pa je ovakva odgovornost Japanaca veliko ohrabrenje za budućnost tehnološkog sveta.
Udes Fukušime je definitivno pokazao da se havarija poput černobiljske ne može ponoviti na vodom hlađenim energetskim reaktorima. Iako se radi o starim reaktorima američke firme „Dženeral elektrik”, svi su izgledi da udes neće bitno prevazići posledice udesa reaktora američke firme „Vestinghaus” na NE Ostrvo tri milje 1979. godine.
Kao i uvek, ispostavilo se da su prirodne katastrofe nepredvidljive. Ni sigurnosne analize u NE Fukušima očigledno u tome nisu uspele, ali je osoblje pokazalo da je postojao sistem postupaka koji je obuzdao posledice te nepredvidljivosti. A nuklearni udes nije bio posledica problema u primarnim već u sekundarnim sistemima.
Ovih dana izrečena su mnoga pitanja od značaja za budućnost nuklearki, a bilo je i brzopletih odluka koje najverovatnije neće biti sprovedene. Udes će se godinama analizirati i sigurno će dovesti do tehničkih poboljšanja i čvršćih sigurnosnih mera u svim tehnologijama. To će sigurno dovesti do poskupljenja nuklearnih elektrana.
Nuklearka jeste „zver u kavezu”, pa bi bilo bolje imati „pitomo goveče” umesto nje. Nažalost, temeljne analize pokazuju da su takve alternative nerealne. Udes u Fukušimi ništa tu ne može da promeni, ali je pokazao: „Zver je ostala u kavezu”. Japan je danas proizvođač poboljšanih verzija reaktora „Vestinghausa” i „Dženeral elektrika” i potencijalni graditelj u SAD i na Pacifiku. Teško je verovati da će odustati od uveliko zacrtanog puta razvoja.
Udes je pokazao i da Srbiji već opasno nedostaju stručnjaci za sigurnost nuklearki. Svaki mesec kašnjenja u obnovi ovakvih kadrova (dok još postoji kadrovski potencijal dijaspore i penzionisanih stručnjaka), garantovano će dovesti do veoma skupih posledica po državu Srbiju.
*Enekonit centar, Beograd, višegodišnji saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ (sada u penziji)
Dragoljub P. Antić
objavljeno: 24.03.2011.
Pogledaj vesti o: Cunami u Japanu, Cunami, Zemljotres u Japanu
