Izvor: B92, 15.Mar.2011, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bezbedna pored pet nuklearki
Beograd -- Srbija nema sopstvenu atomusku centralu, ali je okružena sa pet nuklearki čija se sigurnost u slučaju mogućeg zemljotresa sada ispituje.
Među najbližim nuklearkama Srbiji su Kozloduj u Bugarskoj, Krško u Sloveniji, Černe vode u Rumuniji i Pakš u Mađarskoj, dok je nešto udaljenija u Jaslovskim Bohunjicama u Slovačkoj.
Nuklearka Kozloduj u Bugarskoj, najbliža je Srbiji, a uprava te nuklarke saopštila je da ta NE može da izdrži >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemljotres jačine od sedam stepeni po Rihterovoj skali, jer je to, kako smatraju stručnjaci, maksimum jačine potresa koji se može očekivati na području te zemlje.
Stručnjaci bugarske nuklearke „Kozloduj" istakli su da postoje razlike između njihove i centrale Fukušima u Japanu, i da je verovatnoća da se dogodi havarija slična u Fukušimiju isuviše mala.
Ranije je, međutim, bilo bezbednosnih problema sa tom nuklarkom, pa je Evropska unija je Kozloduju upravo iz bezbednosnih razloga, pre nekoliko godina zatvorila dva reaktora, koji su svojevremeno okarakterisani da "spadaju među deset najopasnijih u svetu".
U nuklearski Pakš, koja se nalazi blizu granice Mađarske sa Hrvatskom i Slovenijom, (najbliže Osijeku), samo je jedanput, 10. aprila 2003. godine zabeležen slučaj označen kao "kritično stanje".
Tada je, naime, došlo do manjeg ispustanja radioaktivnog materijala, ali i do ozračenja ljudi zaposlenih u NE. Prema podacima mađarskih vlasti nije bilo ozbiljnih poslednica za ljude i životnu sredinu. Prvi od četiri bloka te NE trebalo bi da prestane s radom 2012. godine, ali s obzirom da proizvodi oko 40 odsto električne energije u Mađarskoj, rad će biti produžen za još 20 godina.
Nuklearna elektrana Krško, koja je izgrađena još u bivšoj Jugoslaviji prema tehnologiji kompanije "Vestinghaus", u toku januara ove godine proizvela je oko 520.000 MWh električne energije, a njeni operativji rukvodioci tvrde da je "projektovana i građena u skladu s američkom regulativom i visokim standardima za protivpotresnu bezbednost".
Ti standardi osiguravaju da se, i u slučaju znatno jačih potresa od onih koji su dosad zabeleženi na području gđe se nalazi nuklearka Krško, ona zaustavi na bezbedan način, tvrdi uprava.
Atomska elektrana "Černavoda", na jugoistoku Rumunije, ima dva reaktora od po 700 megavata i obezbeđuje oko 18 procenata električne energije potrebne toj zemlji.
Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika saopštila je danas da atomska elektrana Černevode može da izdrži potres i do 7,5 stepeni Rihterove skale.
Realizacija projekta nove bugarske atomske elektrane "Belene", za koji je načelno intersovanje pokazala i Srbija, za sada kasni, zbog nesporazuma između ruskih investitora u vlade u Sofiji, a veliko je pitanje kada će, u novonastalim okolnostima, radovi na tom energetskom objektu i početi.
"U slučaju zemljotresa, centrala se zaustavlja pod bezbednim uslovima, što znači obustavljanje rada reaktora, hladjenje aktivne zone i nadgledanje parametra nuklearne sigurnosti", navodi se u saopštenju kompanije.
Tehnologija za nuklearnu sigurnost CANDU 6, koja se koristi u centrali iz Černavode, predviđa dve grupe specijalnih sistema projektovanih po principu različitog aktiviranja, postavljenih na različitim mestima i sa nezavisnim izvorima napajanja.
Državna kompanija precizira da u Rumuniji ne postoji rizik od zemljoresa jačine 8,9, odnosno 9,0 stepeni, kao što je potres koji je u petak 11. marta pogodio Japan.
U saopštenju se navodi da "te bezbednosne karakteristike predstavljaju dovoljno argumenta za nastavak projektovanja reaktora 3 i 4" u centrali Nuklearelektrike.
Rumunija namerava da izgradi dva nova nuklearna reaktora 3 i 4 u Černavodi u projektu čija je vrednost porcenjena na 4 milijardievra. U projektu će država imati 84,65 odsto akcija, nakon što su se povukle četiri kompanije iz konzorcijuma.
Rumunija je najavila građu svoje druge nuklearne elektrane, precizirajući da će to biti obavljeno do 2030. godine.
Koliko je snažnu reakciju izazvo težak udes u japanskoj atomskoj centrali, posle zemljotresa i cunamija koji je Japan pogodio 11. marta, uočljivo je i prema potezu vlade Nemačke koja je danas zamrzla je svoju odluku o produženju rada nemačkih nuklearki na tri meseca. Svih sedam nuklearki u njenoj zemlji, starijih od 30 godina, je privremeno isključeno iz pogona.
Nemački kancelar Angela Merkel je rekla, posle sastanka sa šefovima vlada nemačkih pokrajina u kojima postoje nuklearne centrale, da do 15. juna treba da budu dati odgovori na sva pitanja vezana za bezbednost nuklearki u zemllji. U tom periodu bi trebalo da bude ispitana bezbednost tih elektrana, posebno kada je reč o mogućim terorističkim napadima.
Moguće je da neke najstarije nuklearke posle ovog roka ni neće nastaviti sa radom, javlja Dojče Vele. U Nemačkoj ima 17 nuklearnih centrala.
Ruski premijer Vladimir Putin zatražio je danas od ruske federalne korporacije za atomsku energiju "Rosatom" i ministarstava za energetiku i ekologiju da analizira planove o izgradnji centrala, posle problema u japanskoj atomskoj centrali "Fukušima".
"Molim Ministarstvo energetike, Rosatom I Ministarstvo za prirodne resurse i ekologiju da izvrše analizu aktuelnog stanja atomske energetike i planova i perspektiva razvoja i da za mesec dana rezultate analize dostave u vladu", rekao je Putin na sastanku na kome je razmatran uticaj havarije na japanskoj centrali na ruski Daleki istok.
Direktor "Rosatoma" Sergej Kirijenko pružio je uveravanja da čak ni najgori scenario razvoja dogadjaja na centrali u Japanu ne predstavlja pretnju za ruski Daleki istok, prenela je agencija Itar-Taš.
Japanska nuklearna centrala "Fukušima 1" u kojoj je posle prošlonedeljnog zemljotresa i cunamija došlo do havarije, jedna je od najvećih u svetu, stara je više od 40 godina i trebalo je da postepeno prestane da radi počev od ove godine.
"Fukušima 1" (Fukushima Dai-Ići Genshiryoku Hatsudensho, ili Fukushima 1 NPP) koja se naziva i "Fukušima Daiići" (Dai-ići znači "prvi" ili "broj 1"), je u gradu Okuma, okruga Futaba u prefekturi Fukušima, u Japanu.
Ta centrala ima šest generatora pare koje zagrevaju reaktori. Ti laki reaktori imaju ukupnu snagu od 4,7 gigavata (GW), po čemu je Fukušima među 25 najvećih nuklearnih centrala u svetu, podaci su iz međunarodnih izvora.
"Fukušima 1" je prva centrala koju je izgradila i kojom upravlja "Tokijska elektrokompanija" (Tokyo Electric Power Company, TEPCO).
Zemljotres od 9,0 stepeni Rihtera i cunamisu u petak, 11. marta, onesposobili sisteme za hlađenje reaktora što je i dovelo do havarije čije se posledice povećavaju.
Reaktore za blokove 1, 2 i 6 je proizveo američki "Dženeral elektrik" (General Electric, GE), reaktore za blokove 3 i 5 je proizvela japanska "Tošiba" (Toshiba), a reaktor za blok 4 japanski "Hitači" (Hitaći). Svih šest reaktora je projektovao GE. Blokovi 1 do 5 imaju jednu vrstu zaštitnih kontejnera za reaktor (Mark I type, light bulb torus), a blok 6 drugu vrstu (Mark II type over/under).
Prvi blok, blok broj 1, sa generatorom pare od 460 megavata (MW, BWR-3) je izgrađen jula 1967. godine. Komercijalnu proizvodnju struje je počeo 26. marta 1971, a po prvobitnom planu je trebalo da radi do početka ove, 2011. godine. Februara ove godine, japanske vlasti su za deset godina produžile radni vek tog reaktora. Izgradnja centrale je završena 26. marta 1971.
Svi blokovi su pregledani posle zemljotresa 1978. i nisu nađena nikakva oštećenja.
Centralu "Fukušima 1" čine jedan reaktor od 460 MW (sada oštećen), četiri reaktora od po 784 MW (dva su sada oštećena) i jedan reaktor od 1.100 MW. Planirana je izgradnja još dva reaktoa od po 1.380 MW. Instalirana snaga "Fukušime 1" je 4.696 MW, a maksimalni kapacitet 7.456 MW. Godišnja proizvodnja je 29.891 gigavat/sat (GW/h) struje. Ta centrala je tokom dosadašnjeg rada ukupno proizvela 877.692 GW/h.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu
