Izvor: RTS, 05.Jan.2013, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearke nedovoljno bezbedne
Protekle godine evropska nuklerna postrojenja su testirana koliko mogu da izdrže prirodne katastrofe, zemljotres ili poplavu, ili oboje istovremeno. Za gotovo svih 145 nuklearnih postrojenja, EU je dala preporuke da poboljšaju bezbednost. Ne predlaže se njihovo zatvaranje već obnova.
Nuklerna katastrofa u Fukušimi bila je velika opomena svetu. Evropska unija prošle godine sprovela je stres testove u nuklerkama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 14 zemalja članica. Iako Izveštaj Evropske komisije ukazuje na brojne probleme, ne predlaže se njihovo zatvaranje već obnova. Navedeno je da u remont nuklerki treba investirati do 25 milijardi evra kako bi se osigurala bezbednost.
Protekle godine evropska nuklerna postrojenja su testirana koliko mogu da izdrže prirodne katastrofe poput one u Fukušimi, zemljotres ili poplavu, ili oboje istovremeno, kao i katastrofe izazvane ljudskom greškom i kakve posledice može da izazove udar aviona.
Marlena Holzner, portparolka evropskog komesara za energetiku kaže da generalno gledajući, standardi u evropskim nuklernim centralama su visoki. "Ali, za gotovo svih 145 nuklearnih postrojenja u Evropi dali smo preporuke da poboljšaju bezbednost", kaže Marlena Holzner.
Evropa dobija oko 30 odsto struje iz nuklearki. Iako su neke zemlje već počele zatvaranje starih reaktora i zabranjuju gradnju novih, stručnjaci ocenjuju da se na duži rok neće odreći nuklearne energije.
"Nuklearna energija, mada su i izvori nuklearnog goriva ograničeni, ipak obezbeđuje energiju u narednih makar trista godina po sadašnjim tehnologijama. Ako bi se prešlo na moderne reaktore iz četvrte generacije, to bi bilo za narednih 10 hiljada godina", rekao je Šćepan Miljanić, dekan Fakulteta za fizičku hemiju.
Stojedanaest evropskih reaktora nalazi se u naseljenim mestima i samo na 15 kilometara od njih živi sto hiljada ljudi. U širem okruženju su milioni ljudi koji nemaju poverenja u mere bezbednosti nuklearki.
U izveštaju Evropske unije navodi se da zemlje moraju naučiti lekcije iz Fukušime kako bi smanjile rizik od nuklearnih incidenata. Iako nuklearke moraju imati seizmičke i druge bezbednosne instalacije, ostaje pitanje kako to postići.
"Daću vam jedan primer - prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju trebalo bi da se vratimo 10 hiljada godina da bi se izračunalo da li postoji rizik od zemljotresa. Naša je preporuka da se koristi upravo taj standard da bi se izračunalo da li postoji rizik i koliko je veliki", kaže Marlena Holzner.
Iako Srbija nema nuklearke, okružena je nuklernim reaktorima u susednim zemljama na udaljenosti od 60 do 400 kilometara. Bugarska, Rumunija i Mađarska već pripremaju i gradnju novih postrojenja.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
