Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2015, 19:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne daj bože da zatrese!

Razorni zemljotres promenio je pre 36 godina lice juga Crne Gore. Na današnji dan, 15. aprila 1979. godine, tačno u sedam časova i 19 minuta, za dvadeset i četiri sekunde, porušeno je ono što su od Igala do Ulcinja taložili vekovi. Bilans potresa, čiji se epicentar nalazio u moru, glasio je: poginula je 101 osoba, porušeni su stari gradovi, brojni hoteli od Igala do Ulcinja, među kojima i oni novi, stari tek koju godinu (Slovenska plaža u Budvi), oštećena su 53 zdravstvena objekta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 570 dečjih i socijalnih, porušene su na hiljade kuća i stanova, crkve i manastiri, oštećeno je 350 kilometara magistralnih i oko 200 kilometara regionalnih puteva.... U obnovi juga Crne Gore, koji je zdušno pomagala cela ondašnja Jugoslavija (ponajviše Srbija) a pomoć je uveliko stizala i iz inostranstva, stručnjaci su procenili (mada se to delom i ranije znalo) da je Crnogorsko primorje izrazito trusno područje na kojem se ciklično javljaju snažni potresi. Petnaestoaprilski je iznosio mestimično i više od devet stepeni Merkalijeve skale. Tada je zakonima regulisana i gradnja, koja je primerena tako trusnoj zoni. Stambeni objekti su mogli da imaju prizemlje plus dva sprata, a statika se morala uraditi za svaki objekat da on izdrži do devet stepeni Merkalija. Da, kako su popularno objašnjavali stručnjaci, snažan potres može da poruši pregradne zidove,ali da njegova konstrukcija i međuspratne ploče ne padnu i ubiju ljude. Ovi propisi su se poštovali nepunu deceniju. Na Slovenskoj plaži u Budvi, gde je zemljotres porušio pet hotela, novo turističko naselje, najveće na Jadranu (2.500 kreveta), građeno je na šipovima. I visine do dva sprata, ne računajući prizemlje. Kako su kazali struka i nauka. Tako je bilo i sa privatnim kućama i apartmanima. A onda su došle godine betoniranja. I Budve i cele južne obale. Naročito u periodu posle 2005. kada je promet nekretnina na jugu Jadrana procvetao, kada je usledila ruska investiciona invazija, a i te kako i posle nje, kada je, u stvari, preovladala enormna i mahom neplanska gradnja. Gradnja solitera, koja je i dalje u modi, pokvarila je prvo ambijent. Desetospratnice, ali i objekti sa 20 i više spratova zagradili su obalu. Njih i dalje grade oni koji imaju samo jedan biznis u glavi, očigledno veoma unosan - prodaju stanova. I to tamo gde su priznati japanski stručnjaci, te 1979. godine, kazali da se mogu zidati objekti visine P+2. Na opasnosti je upravo upozorio i vodeći crnogorski stručnjak za seizmologiju Branislav Glavatović. Čovek koji rukovodi Sektorom za seizmologiju, republičkog Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, kaže da bi, kada bi se sada ponovio zemljotres jačine onoga od pre 36 godina, posledice bile katastrofalne. U slučaju da se to dogodi van sezone, kaže on, bilo bi između 300 i 600 ljudi, usred leta i deset puta više! Materijalna razaranja bi bila ogromna a štete između pet i pedeset milijardi evra. MIMO STANDARDA - NEPRIJATNA iznenađenja se minimizuju ukoliko se u procesu planiranja, projektovanja i izgradnje, svi subjekti pridržavaju propisa. Intenzivna i gradnja mimo propisa, uz obalu, povećavaju rizik. Više je objekata, visokih naročito, više i stanovnika, a sve to sa seizmološkog stanovišta nije dobro - kaže Glavatović. EDUKACIJA INVESTITORA POVODOM ovog neslavnog datuma u novijoj istoriji, kada su podzemne sile menjale geografiju, a ljudi, srećom, bili i te kako bliski i solidarni, održani su edukativni časovi za đake u barskoj opštini i drugde duž Primorja. Najviše je bilo priče o evakuaciji u takvim trenucima i sličnim akcijama gde je osnovni cilj spasti život. To je svakako dobro. No ukoliko nije sasvim kasno, dobro bi došli edukativni časovi za investitore i građevinare koji sada menjaju sliku južne obale, mamutskim građevinama, na ipak veoma trusnom tlu.

Nastavak na Večernje novosti...