Izvor: Danas, 19.Maj.2015, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcija iz Nepala
Dogodi se katastrofa. Obećava se bilateralna humanitarna pomoć. Onda počinje igra čekanja. Ovaj šablon je previše uobičajen i, nažalost, ponovio se u Nepalu. Prošlo je više od nedelju dana nakon što su zemljotres i naknadni potresi odneli više od 7.000 života i uništili prestonicu Katmandu kada je ministar finansija Nepala dobio novac koji su obećale strane države. Uprkos mobilizaciji ogromnih količina humanitarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pomoći od međunarodnih agencija.
Pomoć u slučaju katastrofe namenjena obrazovanju u takvim okolnostima uvek dolazi previše sporo, jer nije dostupna centralna zaliha fondova koji se mogu distribuirati kada izbije kriza. A kada je reč o deci Nepala, katastrofa je dvostruko razarajuća. Prema Unicefu Australije, humanitarna pomoć je neophodna za više od 1,7 miliona dece. Oštećeno je više od 16.000 škola, uključujući oko 5.000 koje su potpuno uništene. Od 500 škola u teško pogođenoj oblasti Gorha, 450 je sravnjeno sa zemljom ili su sada potpune ruine.
Ujedinjene nacije čine šta mogu. Prema rezidencijalnom koordinatoru UN, letelicama je izvršena brza dostava materijala kao što je čuvena "Škola u kutiji", oprema u kutiji pogodna za podučavanje i do 40 dece, oprema za razvoj u ranom detinjstvu i oprema za rekreaciju, za raseljene dečake i devojčice. U međuvremenu, najviše čemu možemo da se nadamo jeste da će za decu Nepala biti obezbeđeni šatori i skloništa da bi se stvorila "prijateljska okruženja za decu".
Ugrožen je celokupni obrazovni sistem. Škole koje su netaknute zemljotresom služe za smeštaj onih kojih su ostali bez krova nad glavom, a školski autobusi su dati da se pomogne žrtvama da napuste Katmandu. Veliki deo humanitarnih napora je na čekanju, pošto ne mogu da se pokrenu dok ne stigne obećani novac, što bi moglo da traje nedeljama ili mesecima.
Svet mora da okonča tu paralizu. Pošto su uspostavljene zalihe humanitarne pomoći preopterećene najhitnijim potrebama, na primer za medicinskom pomoći, skloništem i hranom, obrazovanje je zapostavljeno. Zapravo, samo je delić budžeta humanitarne pomoći, oko jedan odsto, dodeljen obrazovanju. U međuvremenu, budžeti za razvoj uspostavljeni na duge staze fiksirani su godinama unapred, te im nedostaje fleksibilnost da bi odgovorili na prirodne katastrofe i katastrofe uzrokovane ljudskim faktorom.
Potrebno je uspostaviti humanitarni fond za obrazovanje za vanredne situacije i to uskoro, tako da kada dođe do nepogode, ugrožena deca ne budu prisiljena da čekaju u neizvesnosti.
Takva zaliha novca bi obezbedila pomoć za oko 50 odsto dece sveta koja zbog konflikata, građanskih ratova ili humanitarnih katastrofa ne idu u školu, što je 28 miliona dečaka i devojčica. Ona je mogla da bude od pomoći tokom epidemije ebole, kada bi dodatne finansije pomogle da škole brzo ponovo počnu da rade, a ne da pet miliona dece budu u nemogućnosti da se školuju. Na taj način bi se pružile prilike za učenike u Iraku i Palestini, čije su škole uništene i tek treba ponovo da počnu da rade, kao i za oko pola miliona sirijske dece u Libanu, koja su raseljena zbog četvorogodišnjeg haosa.
U slučaju Nepala i drugih regiona podložnih katastrofama fond bi mogao i treba da bude korišćen za učvršćivanje planova za dostavljanje pomoći, za unapređenje koordinisanog odgovora i pružanje podrške za dugoročne napore da se premoste humanitarna pomoć i razvoj, uključujući preventivne mere. Prema prvim izveštajima koji su izdati nakon nedavne katastrofe, školske zgrade koje su učvršćene u okviru preventivnih mera protiv zemljotresa (što obično košta 8.000 dolara) nisu previše oštećene.
Niko od donatora ne traži da obrazovanje učini prioritetom u odnosu na hitne akcije spasavanja života ili da finansije budu preusmerene iz drugih humanitarnih napora u vanrednim okolnostima. Ali je od suštinske važnosti da se shvati da kada je o deci reč, prilike za sticanje obrazovanja podupiru sve humanitarne intervencije i intervencije za razvoj.
Prosečno dete-izbeglica provodi više od deset godina u egzilu; to dete ne može da čeka da se obrazuje dok ne bude moglo da se vrati kući.
Norveška vlada će sazvati konferenciju o obrazovanju u Oslu 7. jula. Lideri i politički odlučioci treba da iskoriste priliku da razmotre apel organizacija, kao što je Međunarodna mreža za obrazovanje u vanrednim situacijama, UNICEF i UNCHR, da se obezbede garancije da nijedno dete neće biti "razapeto" između humanitarne pomoći i pomoći za razvoj.
Škole učenicima obezbeđuju ono što nijedna ustanova ili humanitarna pomoć ne mogu, a to je nada u povratak u normalnost i budućnost koju vredi planirati nakon odlaska onih koji su dostavili pomoć.
Autor je bivši premijer Velike Britanije. Sada je specijalni izaslanik UN za globalno obrazovanje
Copyright: Project Syndicate, 2015. www.project-syndicate.org
