Izvor: B92, 14.Mar.2011, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je bezbedna NE Kozloduj?
Sofija -- Problemi koji su zadesili japansku nukleraku u Fukušimiju malo su verovatni za bugarsku atomsku centralu Kozloduj, tvrde stručnjaci.
Naime, bugarski reaktori projektovani su tako da mogu da izdrže zemljotres jačine sedam stepeni po Rihterovoj skali, jer je to, kako smatraju stručnjaci, maksimum jačine potresa koji se može očekivati na području Bugarske.
Stručnjaci bugarske nuklearke Kozloduj ističu da postoje razlike izmedju njihove i centrale Fukušima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Japanu, i da je verovatnoća da se dogodi havarija slična u Fukušimiju isuviše mala.
U eksploataciji u nuklerki Kozloduj su dva bloka sa „vodo-vodnim" reaktorima (tipa WR). Reaktorske instalacije te vrste karakterišu se dvokonturnom toplotnom šemom, odnosno voda, koja se zagreva u reaktoru, beskontaktno isparava drugu voda, koja sa svoje strane pokreće turbogeneratora.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u svetu postoji 372 nuklearnih centrala, sa ukupno 440 reaktora. Najviše nuklearki ima u SAD - 106, zatim u Francuskoj 63, Japanu 55, Rusiji 32, Nemačkoj 20, Kanadi 18, a u Kini 11. U neposrednom okruženju Srbije najbliža je bugarska nuklearka "Kozloduj”, a nisu daleko i ”Černe vode'' u Rumuniji, ”Pakš'' u Mađarskoj i ”Krško" u Sloveniji.
Kozloduj, takođe, ima ugrađena tri sistema bezbednosti sa nezavisnim električnim snadbevanjem, a svaki od njih bezbedno može da ohladi reaktor.
Tokom modernizacije petog i šestog reaktora, pre pet godina, izgađena je četvrta dizelgeneratorska stanica, koja u potpunosti može da zameni bilo koji nezavisni električni snadbevač.
Što se tiče sizmoloških rizika, predsednik bugarske Agencije za atomsku regulaciju Sergej Cočev je rekao da je područje Kozloduja stabilno i da se ne očekuju nikakvi veći zemljotresi.
On je naveo da je za Bugarsku najopasnije "seizmološko ognjište" Vranča u Rumuniji, gde se može očekivati zemljotres jačine 7,2 stepeni po Rihteru.
„Imajući u vidu usputne prepreke, jačina eventualno takvog zemljotresa u Kozloduju će biti ispod sedam stepeni, zbog čega su i bugarski reaktori projektovani i proizvedeni za takve uslove", dodao je Cočev.
Čočev je naglasio da jačina zemljotresa u Bugarskoj nikada nije prešla šesti stepen Rihterove skale i da se seizmološka zona u Japanu ne može upoređivati sa Bugarskom.
Bugarska nuklearka je bezbedna i zato što ima takozvani polustacionarni sistem, u kome su ugrađeni pumpni aparati i mobilna dizelagregatna stanica za havarijsko hlađenje reaktora, posredstvom sistema II-og kontura. Osim toga, u sistem se može uključiti i nezavisni izvor za hladnu vodu, npr. protivpožarno vozilo.
U Bugarskoj će tokom 2015. godine početi da radi Nacionalni depo za kratkotrajni niski i srednji radioaktivni otpad, čija se izgranja procenjuje na oko 100 miliona evra. Bugarska će koristiti francuski model, slični depo postoji u oblasti Lamanš, a trenutno se gradi i u Belgiji.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu
