Izvor: Politika, 27.Maj.2014, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni uspeh evropskih populista
Odnos vodećih snaga u Evropskom parlamentu ostaje nepromenjen
Specijalno za „Politiku”
Pariz – „Šok“, „zemljotres“, tako su francuski mediji i politička elita opisali ishod glasanja na evropskim izborima na kojima je pobedila tvrda desnica Marin le Pen.Ovaj ishod, međutim, nije iznenađenje – sve ankete poslednjih meseci stavljale su Nacionalni front ispred glavne opozicione partije desne orijentacije UMP i vladajuće Socijalističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranke.
Predsednik države Fransoa Oland prozvan je „gospodin 14 odsto“, koliko su njegovi socijalisti dobili glasova, što je istorijski najslabiji rezultat ove partije na evropskim izborima. Desničarski UMP dobioje 20 odsto glasova, što je slabiji rezultat od Nacionalnog fronta, partije koja je radikalno protiv Evropske unije, za koji je glasao jedan od četiri Francuza izašla na izbore. Rezultat koji je Segolen Roajal, ministar ekologije i bivši predsednički kandidat, opisala kao „šok svetskih razmera”.
„Francuska mora da bude reformisana”, izjavio je premijer Manuel Vals pod utiskom rezultata i najavio „novo smanjivanje poreza“.Ishod izbora za Evropski parlament u Francuskoj rezultat je ekonomskih, socijalnih i političkih okolnosti. Slaba izlaznost (43 odsto, gotovo identična kao 2009. godine) i velika mobilizacija glasača Marin le Pen potvrdili su tendenciju na francuskoj političkoj sceni na kojoj dve glavne partije gube uticaj. Razlog je duboko razočaranje u vladajuću elitu koju Francuzi smatraju odgovornom za rast nezaposlenosti, veliko zaduženje zemlje i socijalne tenzije.
Razlog za proboj ekstremne desnice u Francuskoj nije samo odbijanje Evropske unije, već partija na vlasti koje Francuzi smatraju odgovornim za krizu identiteta.
Nacionalni front, partija koja nikada nije bila na vlasti, u takvim okolnostima nudi jasna rešenja – ponovno uspostavljanje granica, odbacivanje evra i vraćanje na nacionalnu valutu i izbacivanje imigranata koji, kako tvrde, uzimaju posao Francuzima.
Za njen uspeh je pre svega zaslužna Marin le Pen, kojoj je pošlo za rukom da „umije“ partiju svoga oca i otarasi se fašističkog i rasističkog imidža koji ju je pratio tako što je glavne teme kampanje usmerila na ekonomski i civilizacijski kontekst u kome se nalazi Francuska.
Njena pobeda pokazuje da je Francuska postala evropski bolesnik. Njena ekonomija je u recesiji, izgubila je političko vođstvo na evropskoj sceni koje je preuzela Nemačka i poverenje u Evropsku uniju, koja je za desnicu prolaz za imigrante a za levicu simbol drakonskih mera koje vode ka siromaštvu i gubitku socijalnih prava.
Prodor populističkih stranaka na evropskoj sceni je glavno obeležje upravo završenih izbora za Evropski parlament. U parlament će ući partije koje imaju izuzetno kritičan odnos prema Evropskoj uniji, od ekstremne desnice do radikalne levice.
Zemlje u kojima napreduje ekstremizam nisu, međutim, zemlje u kojima je kriza najdublja, ako se izuzme Grčka koja je razapeta između radikalne levice oličene u koaliciji Siriza, pobedniku na evropskim izborima, i neonacističke partije Zlatna zora koja je osvojila treće mesto.
Populizam je u porastu u najbogatijim zemljama, u Austriji i Danskoj, dok su u Španiji, Portugaliji i Irskoj, zemljama koje su snažno pogođene krizom, ekstremi ostali na margini političkog života. U Španiji je iznenađenje napravila partija Podemos, nastala iz snažnog socijalnog pokreta protiv ekonomske politike „rezova” Evropske unije, koja će imati pet predstavnika u Evropskom parlamentu.
U Velikoj Britaniji je populistička partija Ukip Najdžela Faraža prvi put nadmašila tradicionalne političke formacije, konzervativce i laburiste, kao što je to pošlo za rukom Nacionalnom frontu u Francuskoj, iako su njihovi programi dijametralno suprotni – britanska partija je za više liberalizma, a francuska za protekcionizam.
U Holandiji je partija protiv islama i protiv Evropske unije došla na drugo mesto, iza demohrišćana na vlasti, kao i u Mađarskoj, gde je otvoreno rasistička, antisemitska i antiromska partija Jobik odmah iza desničarske formacije premijera Viktora Orbana.
U Italiji je populistička formacija na drugom mestu, iako daleko iza partije levog centra premijera Matea Rencija, dok su u Belgiji na čelu flamanski separatisti.Nemačka je mogla da ostane usamljena po „normalnosti“ izbornih rezultata, koji su potvrdili snagu demohrišćanske desničarske partije kancelarke Angele Merkel, da nije neonacističke Nacionaldemokratske partije koja je osvojila jedno mesto u Evropskom parlamentu.
Uprkos ovakvim rezultatima koji odražavaju razočarenje u institucije Evropske unije i za većinu Evropljana nejasnu viziju njenih političkih predstavnika, odnos glavnih političkih formacija u Evropskom parlamentu, koje nisu organizovane nacionalno već prema političkom opredeljenju, ostaje nepromenjen.
Na čelu parlamenta koji broji 751 poslanika i dalje ostaju demohrišćani Žana Kloda Junkera sa 212 poslanika (61 manje nego u dosadašnjem sastavu) iza kojih su socijalisti Martina Šulca sa 187 mesta. Liberali, treća po veličini politička formacija u parlamentu, imaće 71 poslanika, a Zeleni 55. Ove četiri grupe će ukupno zauzeti 526 mesta umesto dosadašnjih 612.
Radikalna levica je u blagom porastu, sa 45 osvojenih mesta (deset više nego do sada), britanski Ukip će imati 35 predstavnika, a Nacionalni front, zajedno sa holandskim i austrijskim ekstremnodesničarskim partijama 39 glasova. To znači da prodor populističkih stranaka neće blokirati evropske institucije, ali bi mogao da približi glavne političke formacije i natera ih na široku koaliciju.
Ana Otašević
objavljeno: 27.05.2014.
.jpg)
