Izvor: RTS, 19.Apr.2013, 08:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cena mega katastrofe

Snažan zemljotres i veliki cunami koji su opustošili severoistok Japana u martu 2011. godine, promenili su način razmišljanja naučnika i vlasti u Japanu i pokrenuli lavinu novih seizmoloških istraživanja i simulacija štete koju bi mogla da prouzrokuje neka nova katastrofa sličnih ili većih razmera.

Kabinet japanskog premijera nedavno je objavio rezultate simulacije ekonomske štete koja bi nastala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u slučaju da do sada seizmološki najnestabilniji deo zemlje, pacifička obala Japana u potezu od prestonice Tokija do južnog ostrva Kjušu, bude pogođena serijom od tri uzastopna razorna zemljotresa snage oko devet stepeni Rihtera, kakav je bio onaj u 2011. godini.

Po ovim prognozama, mega zemljotres koji bi istovremeno zahvatio tri podmorske rasedline koje se međusobno gotovo dodiruju i prostiru u ukupnoj dužini od oko 700 kilometara nedaleko istočne obale najvećeg i najgušće naseljenog japanskog ostrva Honšu, pokrenuo bi cunami visine i do 34 metara, usmrtio između 230 i 320 hiljada ljudi i prouzrokovao ekonomsku štetu od oko 2.300 milijarde dolara.

Japanski ekonomisti i službenici nadležnih državnih ministarstava smatraju da bi u tom slučaju bruto domaći proizvod (BDP) pao za čak devet odsto.

U pomenutom delu pacifičke obale Japana nalazi se oko 60 industrijskih kompleksa među kojima i puno petrohemijskih, a razaranje rafinerija i fabrika plastičnih masa i drugih materijala, osim direktne ekonomske štete proizvelo bi i znatnu indirektnu štetu kroz ekološko zagađenje.

Najvažnije železnike linije i autoputevi koji duž te obale povezuju najveće japanske gradove Tokio, Jokohamu, Nagoju, Kjoto i Osaku bili bi prekinuti i nedeljama bi paralizovali ekonomiju.

Radi poređenja, zemljotres koji je pre dve godine izazvao veliki cunami koji je potopio severoistočnu obalu Honšua, prouzrokovao je deset puta manju ekonomsku štetu i umanjio japanski BDP za samo 0,6 odsto.

Što se tiče gubitaka u ljudskim životima, japanski stručnjaci su još prošle godine izneli u javnost procene da bi eventualni trostruki zemljotres rušenjem objekata, cunamijem, požarima, i odronima mogao da usmrti oko 320.000 ljudi i bez domova ostavi oko 9,5 miliona stanovnika, pod pretpostavkom da je 70 odsto populacije zahvaćenih oblasti uspelo da se evakuiše nakon izdavanja upozorenja o nailasku cunamija.

Procene štete pravljene pre zemljotresa i velikog cunamija koji su odneli oko 19.500 života i prouzrokovali nuklearnu krizu u Fukušimi pre dve godine, uzimale su u obzir mogućnost da bi snažan udar od 8,7 stepeni mogao da zahvati samo jednu od tri seizmički aktivne rasedline, pa je i najgora očekivana ekonomska šteta iznosila oko 80.000 milijardi dolara.

Međutim, razmere tog zemljotresa, koji je sa devet stepeni u epicentru, predstavlja jedan od tri najsnažnija tektonska udara zabeležena od kada su počela seizmološka merenja pre više od jednog veka, navele su japanske naučnike i državu da počnu da se spremaju za katastrofe koje su ranije bile nezamislive, pa se tako sada razmatraju pripreme i za malo verovatnu mogućnost da sve tri rasedline uz istočnu obalu budu istovremeno zahvaćene zemljotresom maksimalne snage.
Pogledaj vesti o: Zemljotres,   Zemljotres u Japanu,   Cunami u Japanu,   Japan

Nastavak na RTS...