Izvor: RTS, 19.Apr.2013, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena megakatastrofe
Snažan zemljotres i veliki cunami koji su opustošili severoistok Japana u martu 2011. godine, promenili su način razmišljanja naučnika i vlasti u toj zemlji i pokrenuli lavinu novih seizmoloških istraživanja i simulacija štete koju bi mogla da prouzrokuje neka nova katastrofa sličnih ili većih razmera.
Kabinet japanskog premijera nedavno je objavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rezultate simulacije ekonomske štete koja bi nastala u slučaju da do sada seizmološki najnestabilniji deo zemlje, pacifička obala Japana u potezu od prestonice Tokija do južnog ostrva Kjušu, bude pogođena serijom od tri uzastopna razorna zemljotresa snage oko devet stepeni Rihtera, kakav je bio onaj u 2011. godini.
Prema tim prognozama, megazemljotres koji bi istovremeno zahvatio tri podmorske rasedline koje se međusobno gotovo dodiruju i prostiru u ukupnoj dužini oko 700 kilometara od istočne obale najvećeg i najgušće naseljenog japanskog ostrva Honšu, pokrenuo bi cunami visine i do 34 metra, usmrtio između 230 i 320 hiljada ljudi i prouzrokovao ekonomsku štetu od oko 2.300 milijarde dolara.
Japanski ekonomisti i službenici nadležnih državnih ministarstava smatraju da bi, u tom slučaju, bruto domaći proizvod (BDP) pao za čak devet odsto.
U pomenutom delu pacifičke obale Japana nalazi se oko 60 industrijskih kompleksa među kojima i puno petrohemijskih, a razaranje rafinerija i fabrika plastičnih masa i drugih materijala, osim direktne ekonomske štete, proizvelo bi i znatnu indirektnu štetu kroz ekološko zagađenje.
Najvažnije železnike linije i auto-putevi koji duž te obale povezuju najveće japanske gradove Tokio, Jokohamu, Nagoju, Kjoto i Osaku, bili bi prekinuti i nedeljama bi paralizovali ekonomiju.
Radi poređenja, zemljotres koji je pre dve godine izazvao veliki cunami koji je potopio severoistočnu obalu Honšua, prouzrokovao je deset puta manju ekonomsku štetu i umanjio japanski BDP za samo 0,6 odsto.
Kad je reč o gubicima ljudskih života, japanski stručnjaci su još prošle godine izneli u javnost procene da bi eventualni trostruki zemljotres rušenjem objekata, cunamijem, požarima i odronima mogao da usmrti oko 320.000 ljudi i bez domova ostavi oko 9,5 miliona stanovnika, pod pretpostavkom da je 70 odsto populacije zahvaćenih oblasti uspelo da se evakuiše nakon izdavanja upozorenja o nailasku cunamija.
Procene štete pravljene pre zemljotresa i velikog cunamija koji su odneli oko 19.500 života i prouzrokovali nuklearnu krizu u Fukušimi pre dve godine, uzimale su u obzir mogućnost da bi snažan udar od 8,7 stepeni mogao da zahvati samo jednu od tri seizmički aktivne rasedline, pa je i najgora očekivana ekonomska šteta iznosila oko 800 milijardi dolara.
Međutim, razmere tog zemljotresa, koji sa devet stepeni u epicentru predstavlja jedan od tri najsnažnija tektonska udara zabeležena od kada su počela seizmološka merenja pre više od jednog veka, navele su japanske naučnike i državu da počnu da se spremaju za katastrofe koje su ranije bile nezamislive, pa se tako sada razmatraju pripreme i za malo verovatnu mogućnost da sve tri rasedline uz istočnu obalu budu istovremeno zahvaćene zemljotresom maksimalne snage.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu, Cunami u Japanu
