Izvor: N1 televizija, 12.Maj.2016, 10:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živadinović: Kazne za odavanje dijagnoze pacijenata su niske
Svako ima pravo na privatni život. To je socijalno-etičko pitanje. Kada govorimo o glumcima, jedno je njihov javni rad, a drugi je privatni život. Te dve stvari morate da razgraničite, rekao je Ljubiša Živadinović, advokat i specijalista za medicinsko pravo, gostujuću u Novom danu.
Danima vec možemo da čitamo po medijima dijagnoze naših poznatih glumaca Nede Arnerić i Velimira Bate Živojinović.
Živadinović kaže da njihove dijagnoze ne bi smele da dođu >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << do medija.
"Medicinska dokumentacija u svakoj medicinskoj ustanovi mora da bude obezbeđena, da postoji lice koje je odgovorno. Samo sud, pacijent ili onaj koga pacijent ovlasti može da vidi. To ulazi u domen krivične odgovornosti", kaže Živadinović.
Ljubiša Živadinović objašnjava da sve što lekar sazna, ne sme da prenosi dalje.
"Bilo da je usmeno ili pismeno, nedozvoljeno je. Činimo krivično delo, a kazne su niske. Novčana ili do godinu dana zatvora. Nije mi poznato da je neko bio okrivljen za to", kaže Živadinović.
Takođe bilo je i spekulacija da li su dostavljani medicinski kartoni 55.000 Obrenovčana, kineskoj kompaniji Mai Te, čime bi bili povređeni privatni podaci građana.
"Očigledno su neki podaci otišli, i sada neko izbegava krivičnu odgovornosti", kaže Živadinović.
Živadinović kaže da onaj ko odaje tajne može krivično i prekršajno da odgovara.
"Građani neinformisani o svojim pravima"
Živadinović kaže da su građani vrlo malo informisani o svojim pravima.
"Ne poznaju sistem propisa koji postoji. I sama edukacija pacijenata, skoro da i ne postoji", kaže Živadinović.
Živadinović koji je specijalista za prava pacijenata, objašnjava da lekar mora da uzme lične podatke građana.
"Pacijent kada dođe kod lekara, on mora da uzme neke podatke da bi pravilno mogao da utvrdi dijagnozu. Sve lične informacije koje pacijent kaže lekaru spadaju u doment tajne. Sve što lekar kaže pacijentu takođe spada u neku vrstu lekarske tajne. Informacija koja ne bi trebalo da bude dostupna bilo kom, osim u slučaju da zakon nalaže", kaže Živadinović.
Živadinović objašnjava ko sve sme da ima pristup vašem medicinskom kartonu.
"Suprožnici deca, roditelji. Svi koji su u zajedničkom domaćinstvu. Oni mogu da saznaju informaciju ako je to potrebno da njihovo lečenje ili da bi se otklonio rizik od neke bolesti. Matičar upućuje supružnike da se međusobno upoznaju o zdravstvenom stanju", dodaje Živadinović.
"Savetnik za prava pacijenta preopterećen"
Prema zakonu iu 2013. godine, trebalo bi da postoji savetnik za prava pacijenata na nivou lokalne samouprave.
"To je ogroman broj pacijenata. Teško da jedan čovek može da proveri dokumentaciju i sasluša sve pacijente. Proces je malo komplikovan", kaže Živadinović.
Pacijent direktno može da se obrati direktoru zdravstvene institucije.
"Ako tu izostane pomoć, mogu se obratiti zdravstvenoj inspekciji koja je nadležna. Zdravstvena inspekcija uvek reaguje, profesionalno. Ako pacijent i dalje nije zadovoljan radom zdravstvene inspekcije, ostaje im nadležni sud", kaže Živadinović.
Na šta se sve žale pacijenti?
Živadinović kaže da je širok je spektar onog na šta se žale pacijenti.
"Recimo, da im lekari nisu dovoljno posvetili pažnje. Drugo, ono što mi znamo, pogrešno postavljena dijagnoza. Većina pacijenata prikriva svoje pravo zdravstveno stanje. Neki pacijenti prikrivaju svoje zdravstveno stanje. Kada vi nemate sve činjenice, ne možete da dođete do dijagnoze" kaže Živadinović.
"Advokati su zadnja instanca. Pacijente treba informisati, spustiti na nivo zdravstvenih ustanova, da oni informišu pacijente. Pacijenti treba da znaju da imaju širok spektar prava i da treba da budu informisani", kaže Živadinović.
On objašnjava da pacijent ima prava, ali i obaveze.
"Mora sve da kaže svom lekaru i da se drži onoga što mu je lekar prepisao", kaže Živadinović.
Kada je reč o korupciji, kaže da je ta reč previše široka.
"Naš narod ima nepisano pravilo da se zahvali nekome ko mu je pomogao. Sa druge strane imate lekare koji su nezadovoljni svojim platama, i manji deo postoji koji bi se usudio da nešto zatraži. Postoje divni profesionalni ljudi, koji su usmereni ka tome da pomognu ljudi", kaže Živadinović.
On dodaje da poostoje slučajevi da se traži "nagrada", ali ono što on zna, na nagrada ne prelazi 300-500 evra.
Dodaje da je problem što onaj ko daje mito takođe krivično odgovara, tako da pacijenti često neće da prijavi povredu svog prava.
