Izvor: B92, 15.Okt.2011, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene imunološki jače od muškaraca
Lepša polovina čovečanstva otpornija na bakterije, viruse i druge vrste zaraznih oboljenja zahvaljujući dodatnom iks hromozomu.
Vekovima žene su smatrane pripadnicama slabijeg pola. Ispostavilo se da je takvo mišljenje potpuno pogrešno! Priroda se pobrinula da lepša polovina čovečanstva bude otpornija na bakterije, viruse i druge vrste zaraznih oboljenja.
Kako je pokazalo istraživanje naučnika sa belgijskog univerziteta u Gentu, većina žena ima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jači imuni sistem od muškaraca, i ne samo da su manje podložne infekcijama već su i mnogo uspešnije u odupiranju raku.
Tajna jačeg imunog sistema leži u ključnim biološkim razlikama među polovima: žene imaju dodatni iks hromozom za razliku od muškaraca koji imaju samo jedan. Kako naučnici objašnjavaju, to znači da žene imaju veći pristup molekulima nazvanim mikro RNA, koji su kodirani sa iks hromozomom. Upravo ti majušni nizovi ribonukleinske kiseline smatraju se glavnim regulatorima imunološkog sistema.
„Statistike pokazuju da žene žive duže od muškaraca, kao i da se mnogo brže oporavljaju posle infekcija. Verujemo da je to zbog iks hromozoma koji kod ljudi sadrži deset odsto svih mikro RNA molekula otkrivenih do sada u genetskom kodu. Za nekoliko njih smatra se da imaju važne funkcije kod imuniteta i raka”, izjavio je vođa tima naučnika sa Univerziteta u Gentu dr Klod Libert a prenosi britanski list „Dejli mejl”.
Ovo otkriće u časopisu „Bioeseji” komentarisala je i dr Elenor Fiš, profesor ženskog zdravlja i imunološkog sistema na Univerzitetu u Torontu.
„Prednost posedovanja dva iks hromozoma, za razliku od iks i ipsilon hromozoma, ogromna je. Mikro RNA ima direktan uticaj na regulisanje proteina koji će delovati na rast ćelija raka i podstaći proteine koji čine upravo suprotno.
To je imuni odgovor na bilo koju bolest, uključujući i rak”, smatra profesorka Fiš i dodaje da priroda nije bez razloga bila blagonaklona prema damama.
„Samo one mogu osigurati opstanak vrste i moraju biti u stanju da se odupru infekciji tokom trudnoće i podizanja deteta”, smatra kanadska naučnica.
Ali, nije sve baš tako ružičasto. Ženski superimunitet, naime, ima i svoje mane.
„Ako infekcija prodre u ženski organizam, najverovatnije će biti praćena težom upalnom reakcijom nego kod muškaraca. A to znači da bi žene trebalo da se čuvaju autoimunih bolesti. Žene će, na primer, od gripa stradati teže nego muškarci”, zaključuje profesorka Fiš.
Foto: african_fi/sxc.hu
