Izvor: eKlinika.rs, 14.Feb.2014, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene – bolesti srca ređe, ali teže
Broj srčanih udara kod žena mlađih od 50 godina manji je od broja udara kod njihovih vršnjaka, ali je kod mladih žena verovatnoća da će srčani udar biti smrtonosan dvostruko veća nego kod muškaraca.
Žene nisu dovoljno svesne da kardiovaskularne bolesti ne pogađaju samo starije muškarce, a ponekad to osveste na najteži način. Kardiovaskularne bolesti glavni su uzrok smrti Amerikanki starijih od 25 godina i od njih umire više žena nego od svih bolesti uzrokovanih rakom – godišnje oko 500.000, otprilike 57.000 više nego muškaraca. The American Heart Association procenjuje da gotovo trećina žena pati od neke vrste srčanih bolesti, a većina toga nije svesna!
Iako istraživanja pokazuju da je broj srčanih udara kod žena mlađih od 50 godina manji od broja udara kod muškaraca istih godina, oni su kod žena opasniji i dvostruko je veća verovatnoća da će biti smrtonosni. Razlog je teško odrediti, no smatra se da su žene ili teže pogođene bolešću ili žele manje agresivan tretman lečenja.
Dobra vest je da se srčane bolesti mogu sprečiti. Veliki broj srčanih udara kod žena prouzrokovan je razlozima kao što su hipertenzija i visoki holesterol, a oni se mogu lečiti ili sprečiti. Važno je brinuti se o zdravlju i srcu pre pojave bilo kakvih simptoma – što ranije počnete, to je lakše sprečiti srčane bolesti, napominje Artur Agatston, kardiolog iz Majamija i autor knjige The South Beach Heart Program.
Istraživanja pokazuju da put do zdravog srca i nije složen. Navodimo korake koji će osigurati snažno i dugo kucanje srca.
1. I, kako ti je mama?
Dugo se verovalo da je istorija kardiovaskularnih bolesti kod bliskih članova porodice (majka, otac, brat ili sestra) jasan pokazatelj povećanog rizika od obolevanja. No rezultati švedskog istraživanja iz 2006. pokazuju da veću pažnju treba obratiti na majčinu istoriju bolesti. Rizik se povećava čak 43% ako se bolest pojavila kod majke, a znatno manje, 17%, ako je otac bio srčani bolesnik. Moguće je da spoljni faktori više utiču na povećani rizik nego genetika, jer deca najčešće više vremena provode s majkom i preuzimaju njen stil života. Zanimljivo je spomenuti da je čak i kod osoba koje praktikuju zdrav život, ne puše i redovno vežbaju, rizik pojave srčane bolesti 82%, ako su bolest imala oba roditelja. No, to ne znači da je bolest neizbežna, već samo da ne treba gubiti vreme i da treba redovno obavljati potrebna testiranja i zdravo živeti.
Ako je bolest prisutna u porodici, potrebno je sprovoditi detaljnije testove svakih nekoliko godina, počevši od sredine 40-ih, smatra dr. Agatston. Čak godinama ranije CT srca može detektovati nakupljanje naslaga u arterijama, što uzrokuje srčani udar. Prvim takvim pregledom utvrđuje se stanje, dok se sledećim pregledima prati potencijalno pogoršanje. Dr. Agatston predlaže ženama da zatraže detaljnije krvne testove koji ne mere samo nivo holesterola, nego i vrstu. Dobro je znati da se krvnim testom može detektovati prisutnost C-reaktivnog proteina u krvotoku koji može doprineti nastajanju naslaga. Češći je među ljudima koji su prekomerne težine, imaju visok pritisak, puše ili se malo kreću. Prisutnost C-reaktivnog proteina predviđa verovatnoću srčanog udara kod žena koje imaju relativno nizak holesterol, a smatra se da može da signalizuje srčane bolesti pre razvoja simptoma.
2. Malo računanja
Veza između holesterola, materija koja nastaje u jetri, a prisutna je u krvnim ćelijama, i srčanih bolesti poznata je već decenijama. Ali nivo holesterola samo je deo jednačine. Najvažnije je detektovati koliko je u krvi „lošeg“ holesterola, lipoproteina niske gustine (LDL), a koliko „dobrog“, lipoproteina visoke gustine (HDL).
LDL holesterol može se nakupljati na zidovima arterija i uzrokovati plak koji se zatim probija u arterije i uzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka, što može rezultovati srčanim udarom. Istraživanje teksaškog univerziteta Southwestern Medical Center pokazalo je da održavanje niske vrednosti LDL-a može pomoći ljudima kod kojih postoje neki rizični faktori kao što je, na primer, pušenje.
HDL se bori protiv LDL-a prenoseći loše materije kroz krv do jetre, gde se metabolišu i na kraju eliminišu. Prema nekim istraživanjima, podizanje vrednosti HDL-a za 1 miligram po decilitru (mg/dl) može smanjiti rizik srčanog udara 3 posto.
Kod žena bi ukupan holesterol trebalo da iznosi 5,0 mmol/L (200 mg/dl). Vrednost LDL-a ne bi smela da bude viša od 3,0 mmol/L (oko 120 mg/dl). Vrednost HDL-a kod žena bi trebala da bude viša od 1,2 mmol/L (50 mg/dl), a kod muškaraca viša od 1,0 mmol/L.
3. Lekovi
Ako se testiranjem otkrije povišen holesterol, promena navika u ishrani i redovno vežbanje mogu pomoći, ali u mnogim slučajevima ne mogu dovesti do značajnijeg poboljšanja. Tada bi lekar trebalo da propiše lekove za snižavanje holesterola, statine, koji sprečavaju jetru da proizvodi previše holesterola. Nužnost propisivanja lekova propituje se, pogotovo kod pacijenata koji mogu promenom stila života da utiču na nivo holesterola.
Istraživanja pokazuju da statini mogu sniziti vrednost LDL-a za 40%, lagano podići vrednost HDL-a i smanjiti rizik srčanog udara za 35 posto. Upravo iz tih razloga mnogi lekari smatraju da se statini premalo propisuju. No, ne smemo se osloniti samo na lekove – njih treba kombinovati s pravilnom ishranom i redovnom fizičkom vežbom.
Kao nuspojava uzimanja statina može se pojaviti umor mišića. Potrebno je i redovno odlaziti na analize krvi kako bi se proverilo funkcionisanje jetre.
4. Opasni višak kilograma
Prekomerna težina može biti opasna, pogotovo ako se višak taloži na stomaku i bokovima. Istraživanja pokazuju da je stomačna debljina metabolički drugačija, dovodi do oticanja pojedinačnih ćelija, većih vrednosti triglicerida i nižeg nivoa dobrog holesterola.
Da bismo je se rešili nije dovoljno promeniti režim ishrane, već se treba aktivirati. Istraživanja Wake Forest University Baptist Medical Centera pokazuju da jedino kombinacija pravilne ishrane i redovne fizičke vežbe smanjuje količinu prekobrojnih ćelija na stomaku, što se ne događa ako mršavite isključivo promenom režima ishrane. Redovna fizička vežba ima višestruke efekte na telo – opasni kilogrami odlaze, mišići efikasnije koriste krv, srce jača, krvni sudovi postaju fleksibilniji, a krv lakše cirkuliše telom.
Naravno, rezultata nema preko noći. Kardiolozi predlažu svakodnevno 30 minuta umerenog aerobnog vežbanja, što dokazano produžuje očekivani životni vek za 3 i po godine. Bilo da je reč o hodanju, vožnji bicikla, trčanju ili plivanju, srce treba da radi na 50 do 70% svoje maksimalne brzine. Navedena količina vežbanja dovoljna je da se ukloni uticaj visokorizičnih faktora za obolevanje. Istraživanje Cooper instituta u Dalasu pokazalo je da je stopa smrtnosti u grupi ljudi koji umereno vežbaju upola niža nego u grupi osoba koje žive neaktivno.
Koji god tip aktivnosti odabrali, ključ je u upornosti i što ranijoj promeni stila života. Redovno vežbanje snage može sprečiti gubitak koštane i mišićne mase do kojeg dolazi starenjem, kao i redukovati masno tkivo i povećati izdržljivost, što može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
5. Hrana za prohodne arterije
Vežbanjem bez pravilne ishrane postiže se samo polovičan uspeh, no treba naglasiti da promena navika u ishrani ne znači izgladnjivanje ili neuravnoteženu ishranu. Ne postoji hrana koja ubija ili spašava živote – pravilna ishrana znači konzumaciju širokog spektra zdrave hrane.
To znači izbegavanje trans i zasićenih masnoća. U australijskoj studiji iz 2006. utvrđeno je da već konzumacija jednog masnog obroka kod zdrave osobe utiče na protok krvi i umanjuje zaštitnu snagu HDL-a. American Heart Association preporučuje da se putem zasićenih masti (ima ih u maslacu, punomasnim mlečnim proizvodima, mesu) unosi najviše 7% dnevnih kalorija. A samo 1% dnevne ishrane treba da sadrži trans masnoće (najčešće su prisutne u prerađenoj hrani; keksima, grickalicama, čipsu).
Stručnjaci preporučuju mediteranski model ishrane: umerena količina hrane s visokim udelom nezasićenih masnoća, kao što su maslinovo ulje i riba, lagano meso, mlečni proizvodi s niskim udelom masnoće, integralne žitarice (neglazirani pirinač i ječam) i konzumiranje barem pet obroka šarenog voća i povrća dnevno, osiguravaju organizmu potrebne antioksidanse koji pomažu održavanju fleksibilnosti krvnih sudova. Omega-3 masne kiseline, kojih ima u lososu i drugoj ribi, mogu pomoći da se snizi krvni pritisak i smanji rizik nepravilnog srčanog ritma. Neke namirnice utiču na snižavanje „lošeg“ holesterola. Jabuke mogu sprečiti nakupljanje naslaga, a mahunarke (pasulj, grašak, sočivo) smanjuju rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Poželjno je konzumirati i namirnice poput badema i oraha i dnevno popiti do dve čaše crnog vina koje pomaže da se smanji vrednost LDL holesterola i zaštite zidovi arterija.
6. I povremeno pušenje je štetno
Prestanak pušenja trebalo bi da bude visoko na listi prioriteta ako želite da izbegnete srčane bolesti. To važi za strastvene pušače, jednako kao i za povremene koji zapale u društvu uz pivo ili koktel. Istraživanja pokazuju da već pušenje između jedne i pet cigareta dnevno utrostručuje rizik smrti od srčanog udara i da gore utiče na žene nego na muškarce. Pušenje sužava arterije, podiže krvni pritisak, zgušnjava krv i povećava mogućnost stvaranja ugruška – klasičan recept za srčani udar. To posebno važi uz prisutnost drugih rizičnih faktora – visokog krvnog pritiska i visoke vrednosti holesterola koji zajedno s pušenjem često dovode do srčanih bolesti. Ako uzimate hormonsku kontracepciju i pušite, rizik se dodatno povećava jer ta kombinacija povisuje krvni pritisak i može dovesti do stvaranja ugrušaka.
7. Razlike između muškaraca i žena
Mučnina, vrtoglavica, težina u grudima i bol u gornjem delu leđa klasični su simptomi srčanog udara kod žena. Neke žene iskuse snažnu bol u grudima, ali kod mnogih se javljaju suptilniji simptomi koji se često ignorišu. Ispitivanje žena koje se oporavljaju od srčanog udara pokazalo je da su mnoge imale simptome koji su se pogoršavali nedeljama pre udara, ali su probleme pripisivale lošoj probavi, umoru i napregnutim mišićima. Dve trećine američkih žena koje umiru od srčanog udara nisu ni stigle do bolnice – kad su shvatile o čemu je reč, bilo je prekasno.
Simptomi nisu jedino što razlikuje muškarce i žene u vezi sa srčanim bolestima. Istraživanje Nacionalnog zdravstvenog instituta u Americi otkriva da su lekarii prevideli oko 3 miliona slučajeva srčanih bolesti kod žena koje su imale naslage plaka koji se proširio kroz arterije, a nije se povećao i stvorio veliku blokadu (kako bi bilo kod muškaraca). Na angiogramima (snimci krvnih sudova) te arterije izgledaju čisto. Istraživanje je obuhvatilo i žene s mikrovaskularnim bolestima, kod kojih se mali krvni sudovi ne rašire pravilno tokom naprezanja. I njihovi angiogrami su često bili čisti.
Žene treba da više obrate pažnju na znakove tela; ako pacijentkinja ima kratak dah, visoku vrednost holesterola ili primeti druge zabrinjavajuće simptome, treba da insistira na dodatnim analizama. Ako postoji mogućnost da nešto nije u redu, svakako treba utvrditi šta je.
Izvor: zena.blic.rs
.jpg)
