Izvor: B92, 22.Sep.2014, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena koja prkosi eboli
Margret Gierats Nimene, direktorka male bolnice u Liberiji, izgubila je troje svojih radnika – umrli su od ebole. Uprkos tome, bolnica je ponovo otvorena, jer je ljudima potrebna pomoć. Lekari su rešeni da tu pomoć pruže.
„To je strašan gubitak za celu bolnicu“, kaže Margret Gierats Nimene duboko uzdišući. Njena bolnica je u poslednjih nekoliko nedelja izgubila troje od ukupno 25 zaposlenih, umrli su od ebole.
Šest nedelja je bolnica u predgrađu Monrovije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glavnog grada Liberije, morala je da bude zatvorena. Od pre nekoliko dana je ponovo otvorena, prethodno dekontaminirana i renovirana. „Potrebni smo ljudima“, kaže ona.
Zahvaljujući podršci Nemačke ona može da pomogne. „To mi daje snagu da i dalje radim.“ Iz Nemačke ne stižu samo donacije za bolnicu, već i odeljenje za izolaciju i jedna mrtvačka kola. „Leševi leže po ulicama i psi ih glođu“, kaže Gierats Nimene.
Ova Nemica u Liberiji je oduvek stvari uzimala u svoje ruke. Sa suprugom, lekarom iz Liberije, ona je pre skoro 30 godina osnovala Kliniku Gerlib. Njihov zajednički cilj je da pomognu ljudima koji nemaju novca za zdravstvenu negu.
Gierats Nimene nije završila studije medicine. Ipak, ona je sa suprugom radila u bolnici, sve do građanskog rata devedesetih godina, zbrinjavala pobunjenike i civile. Godinama je pratila sudbinu građanskog rata u Liberiji iz inostranstva, osnovala udruženje za pomoć, izgubila muža, koji je poginuo u napadu dece-vojnika na bolnicu. A onda se 2006. vratila u Liberiju i dogradila bolnicu.
Mala bolnica isprva nije bila spremna za pacijente zaražene ebolom. Oboleli s tipičnim simptomima upućivani su u druge centre. Sve dok se nije inficirao i jedan radnik u bolnici. Ostao je tu da leži. „Svi su bili izuzetno oprezni“, kaže Margret.
Zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Medeor, koja pruža pomoć u lekovima i sanitetskom materijalu, zaposleni su dobili rukavice i maske za lice.
Međutim, pacijent za kojeg se ispostavilo da ima ebolu smešten je u karantin tek posle nekoliko dana. Odeljenje za izolaciju je, naime, bilo prepuno – živih i mrtvih ljudi.
Pet nedelja kasnije radnik bolnice Gerlib je umro. Isto se desilo s još dve koleginice. „Ja se ne bojim“, kaže Gierats Nimene. Bolnica je sada dobro opremljena. „Kad smo adekvatno opremljeni, možemo nešto i da postignemo“, kaže dežurni lekar Konah Dolo i dodaje: „Ovo je strašna situacija, i zbog toga što je ovu krizu tako teško razumeti. Ali zbog toga ne treba odustati", piše Dojče vele.
.jpg)
